Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
mi se javi. Obično zovem isti taksi, ili, ako baš nije taj slobodan onda dva–tri<br />
taksija. Odmah se dogovorimo da ću ja biti napolju, ali neću videti da je to taksi,<br />
neka mi svirne, neka se javi: – Taksi! I <strong>sa</strong>d i dispečerke već znaju po adresi i tako<br />
<strong>sa</strong>d više nemam problema.<br />
0<br />
Nakon osnovne škole nastavljate srednju?<br />
Trebalo je da idem u srednju muzičku. Dobro <strong>sa</strong>m svirala, dobar tehničar<br />
<strong>sa</strong>m bila. E, bio mi je problem solfeđo. Imala <strong>sa</strong>m dopunske časove kod profesora<br />
solfeđa koji je isto bio slep – pokojni Miloš Lukić. Ali on je retko dolazio na<br />
tu dopunsku nastavu. Ja poludim, ne izađem na ispit da završim šestu godinu,<br />
odnosno nižu muzičku školu, ne izađem ni na klavir, a tu <strong>sa</strong>m bila izvrsna, pripremala<br />
<strong>sa</strong>m bila divan program...<br />
Odem ja u fizioterapeutsku srednju školu za slepe koja je postojala u Beogradu<br />
još od pedeset i druge godine. A iz istorije znamo da su se još u dvanaestom<br />
i trinaestom veku slepe osobe bavile ma<strong>sa</strong>žom, jer su imale razvijenije čulo<br />
dodira. Prijavim se, položim prijemni. Isto je i tamo bio internat i škola. Tu školu<br />
<strong>sa</strong>m završila za četiri godine.<br />
Da li ste imali podršku roditelja u tome?<br />
Nisu se oni tu mnogo mešali, bili su srećni što se ja bez vida školujem, jer<br />
su oni mislili da ništa neće biti od mene. Ni<strong>sa</strong>m ja o tome razgovarala <strong>sa</strong> njima,<br />
ali pretpostavljam.<br />
Da li ste bili jedinica?<br />
Mama je pedeset osme rodila brata u tom drugom braku, deset godina je<br />
bio mlađi od mene. Ja <strong>sa</strong>m volela da idem na raspust kod nje zbog tog malog.<br />
Obožavala <strong>sa</strong>m ga. Veseljko se zvao, a Miša smo ga zvali.<br />
Da li ste odlazili <strong>sa</strong> decom na letovanja?<br />
Onda je postojala prak<strong>sa</strong> da se u <strong>sa</strong>vezima slepih organizuje besplatno letovanje<br />
za decu kao što <strong>sa</strong>m ja: na moru na Šolti, u Bosni i Hercegovini, Orebić<br />
mislim da je bio tamo. U Sloveniji u Piranu. Moja Mitrovica mene šalje, ja neću<br />
da idem na more, žao mi je da se rastavim od mog malog brata. Ionako ni<strong>sa</strong>m<br />
preko godine s njim, pa da mi se oduzme to i za raspust – neću. Eto, toliko <strong>sa</strong>m<br />
ga obožavala, baš <strong>sa</strong>m ga mnogo volela.<br />
Šta ste vas dvoje onda leti radili?<br />
Ja <strong>sa</strong>m njega čuvala, igrali smo se i učila <strong>sa</strong>m ga svemu. Preko raspusta su<br />
dolazili kod nas u goste u Mitrovicu moj stariji brat od ujaka iz Crikvenice i<br />
njegova mlađa sestra. Od svoje mame su nasledili multipla sklerozu. On je već i<br />
vojsku bio odslužio kad su se simptomi počeli pojavljivati. A kod sestre su počeli<br />
već kad je imala sedamnaest godina. Tako da su oboje završili u kolicima. Posle<br />
smo izgubili kontakt kad se zaratilo devedesetih godina. Kad je moja mama
Change language