Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
osnovnog obrazovanja da budu podjednako pismeni na oba jezika.<br />
Kako vi govorite u kući? Srpski ili slovački?<br />
Više srpski nego slovački. Ja ne bih znala ovaj intervju na slovačkom da obavim,<br />
jer <strong>sa</strong>m se školovala na srpskom i srpski mi lakše ide. Ja znam da govorim<br />
slovački, ali ne znam tako tečno da se izrazim kao što znam na srpskom kad je<br />
nešto javno. U komšiluku imamo više Slovaka <strong>sa</strong> kojima govorimo slovački bez<br />
problema, ali u kući govorimo srpski. Kad negde idem, uvek insistiram da mi se<br />
odgovara onako kako se ja obratim. Pogotovo u prodavnici. Ako se obratim srpski,<br />
odgovori mi srpski, inače neću da kupim od tebe ništa! Možda me to izdvaja u<br />
ovoj sredini. Meni su ionako rekli da <strong>sa</strong>m slovački izrod, pa me baš briga!<br />
Da li se onda osećate drugačijom?<br />
Ne, ne osećam se. Zapravo, po kategorizaciji <strong>sa</strong>m invalid, to stoji. Ja <strong>sa</strong>m<br />
sto posto invalid po svim propisima Ali, invalid je svako onoliko koliko se oseća<br />
invalidom u životu. A ja se tako ne osećam. Čovek je invalid <strong>sa</strong>mo onoliko u<br />
životu koliko sebi dozvoli da bude invalid. Moj život jeste različit od žene koja<br />
vidi, zato što ja ipak mnoge stvari ne mogu da uradim: ne mogu da čitam, na<br />
primer, ne mogu da odem <strong>sa</strong>ma tamo gde bih ja htela, ne mogu da se zaputim<br />
u Ameriku, na primer. Ali, ja se trudim da se što više izravnam <strong>sa</strong> ljudima koji<br />
vide i da tako razbijam predrasude prema slepima, a ne da kukam nad njima.<br />
Ja imam iste potrebe kao i sve druge žene. Na primer, kad <strong>sa</strong>m bila tinejdžerka<br />
važno mi je bilo da se doteram, da nosim visoke štikle, da budem dama. Danas<br />
ne bih mogla da zamislim sebe na štiklama!<br />
Šta biste mogli da poručite drugim <strong>žena</strong>ma?<br />
Ne znam ni <strong>sa</strong>ma. U ovoj situaciji su na neki način sve žene ugrožene. Pre<br />
će muškarac dobiti neki po<strong>sa</strong>o, iako imaju iste kvalifikacije. Moramo se sve zajedno<br />
boriti za svoja prava. Moramo na neki način da utičemo na prilike u zemlji<br />
u kojoj živimo. Ali ne pojedinačno, žene moraju jednostavno da stanu rame<br />
uz rame <strong>sa</strong> muškarcima. Žene svaki po<strong>sa</strong>o rade kao i muškarci. Dobro, ne mogu<br />
da rade teške fizičke poslove koje mogu muškarci, sve ostale poslove mogu da<br />
rade jednako dobro kao i muškarci.<br />
Milijana Trivanović, 4. decembra 2005.
Change language