Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Al’ može biti da su oni mislili da ja njega volim, ali nije nikad ništa bilo. I ja njemu kažem: – Mi se sada više nećemo poznavati, niti ćemo se pozdravljati – tebe radi. Jer mislila sam, ako mene milicija prati, da ne nastrada on. – Ja ti se neću javljati, ni ti se nećeš meni javljati, neka ti je svaka sreća, da odeš kući tvojima živ i zdrav, pa nekad u životu možda ćemo se čuti, ako ništa drugo. Tako je bilo... Ja sam otišla odmah te jeseni u Zrenjanin, a posle rata, kad se sve smirilo, napišem mu jedno pismo: – Ništa me drugo ne interesuje nego samo da li si živ i zdrav i da li si se živ vratio svojima u Sarajevo. Na koverat sam napisala: „Drugovi, ako poznajete ovog druga i znate gde se on nalazi, pošaljite ovo pismo na njegovu adresu”. On je pismo dobio, našli su ga, bio je u Sarajevu, radio je u pošti. Napisao mi je jednu dopisnicu: – Živ i zdrav! Samo toliko, ništa drugo. 0 Uglavnom ste proveli vek okruženi svojom porodicom... Ja sam živela sa mamom sve vreme i mi smo bile porodica. Smilja je sa svojim mužem bila tu pored mene, ali su oni bili svoja porodica, nisu imali dece. Kata je prvo bila u Gospođincima i njena deca su svakog leta dolazila kod nas u Temerin da provedu raspust. A Ružu nismo tako često viđale, ona je u Novom Sadu bila jako aktivna posle rata, imala je dvoje dece, posle se razvela i sa decom je živela i školovala ih kao i sve druge samohrane majke. Ruža se baš nije slagala sa mamom, ona je bila jako društveno aktivna, bila je u Partiji, a mama to nije volela... Uglavnom smo bile blizu jedna drugoj, tu u Vojvodini. Sad sam samo ja ostala, sve tri su umrle devedeset druge, prvo Ruža u februaru, onda Kata u martu, Smilja u novembru... Ceo život ste proveli u pošti. Pa tako se desilo, ja sam htela da budem nešto drugo. Htela sam u učiteljsku. Učila sam da sviram violinu, lepo sam pevala, nas četir sestre smo lepo pevale, kao i naša mama. Znala sam nemački... Da su bili neki drugi uslovi života, naročito u mladosti, ja bi sigurno bila nešto drugo. Otišla sam u Bosnu da radim, nikog tamo nisam znala. Posle u Niš, opet ni tamo nikog nisam znala. Tako mi je mladost prošla u ratno doba. Posle, već sam rekla – moj život je bio između pošte, lekara i kuće. Jeste li imali neki hobi? Ja sam volela da heklam, nikad u mladosti nisam kuvala niti prala, to je radila moja mama, a kad je umrla, morala sam da naučim sama da kuvam. Volim da čitam, sad ne vidim, operisala sam jedno oko pre deset godina, trebalo je i ovo drugo, ali lekar kaže da neće biti mnogo od pomoći, tako da sad ja tebe ne vidim, čujem ti glas, i nekako vidim figuru, ali ne mogu da čitam. To mi je jako žao. Ja sam celog veka kupovala Politiku i nju sam celu iščitavala. Volim da znam šta se događa u svetu. Da li ste zadovoljni svojim životom?
Nisam, i čekam da me Bog pozove da se više ne mučim u ovakvom životu. Sad sam u staračkom domu, sestre me ne gledaju, sestričina dođe da me obiđe, ali se uvek nešto posvađamo. Ona meni stalno kaže da sam nemoguća i vređa me. Kad smo nas tri babe same u sobi, onda se i smejemo. Juče je bio u poseti kod ove bake njen unuk pa nas je i slikao. Ja sad ne mogu iz kreveta, kažu da treba malo da sednem u kolica i da me guraju, ali ja nekako ne mogu, imam ovde te pelene preko stomaka i onda ne mogu dobro da se namestim. Sara Savić, 9. februara 2002. 1
- Page 1 and 2: Životne priče žena sa invalidite
- Page 3 and 4: Životne priče žena sa invalidite
- Page 5 and 6: Predgovor Milica Bracić, Milica Mi
- Page 7 and 8: • Preduzeti mere i aktivnosti u c
- Page 9 and 10: sa invaliditetom sa kojom se vodi r
- Page 11 and 12: „Školu sam obožavala. Obožaval
- Page 13 and 14: „Nisam imala privilegije kod nje,
- Page 15 and 16: „Nosili su me gore-dole ako sam h
- Page 17 and 18: neopipljive, ali njihove realne pre
- Page 19 and 20: „Jedna od teškoća je bio odnos
- Page 21 and 22: je malo vidim. Nisam je dojila neko
- Page 23 and 24: svoj nedostatak, onda se lošije pr
- Page 25 and 26: Zaključak Ono što pada u oči pri
- Page 27 and 28: Hellar, Beth (1999). News coverage
- Page 29 and 30: ona koja niko pre nas toj ženi nij
- Page 31 and 32: i na kraju datum i mesto snimanja,
- Page 33 and 34: Tbl 1. Životne priče žena sa inv
- Page 35: Životne priče Rođene između 191
- Page 38 and 39: Između Smilje i mene je šest godi
- Page 40 and 41: Kad sam otišla tamo, nisam našla
- Page 42 and 43: vlasti su me odmah otpustile i doš
- Page 44 and 45: A Vi ste se razboleli zato što ste
- Page 46 and 47: kaže: - Dajte meni da ja to proči
- Page 48 and 49: Da li je on imao pravo da Vas otpus
- Page 53: Rođene između 1930. i 1940.
- Page 56 and 57: U Petrovcu je bio jedan čovek koji
- Page 58 and 59: muzičke škole. Nažalost, drugari
- Page 60 and 61: Kada je trebalo da rodim stariju ć
- Page 62 and 63: zalivati, negovati, činiti ustupke
- Page 64 and 65: Neza (1948), Bosanska Kamenica Reci
- Page 66 and 67: godine provela kod kuće sa drugari
- Page 68 and 69: Imali smo nastavu pre podne, po pod
- Page 70 and 71: mi se javi. Obično zovem isti taks
- Page 72 and 73: posle nisam primenjivala, nije me z
- Page 74 and 75: haljinu, i sad imam suknju od nje.
- Page 76 and 77: Onda sam sedamdeset pete rodila tre
- Page 78 and 79: Bilo je dinamično, nije bilo dosad
- Page 80 and 81: Dok sam još bila u školi, u Savez
- Page 82 and 83: ože nešto da se desi, da je pogre
- Page 85: Rođene između 1950. i 1960.
- Page 88 and 89: Učila sam za krojačicu, vežbala
- Page 90 and 91: izmerio mi je glavu, ja sam mislila
- Page 92 and 93: na glavi - videla sam tatu, i okren
- Page 94 and 95: Ono što me najviše privlači je d
- Page 96 and 97: Radovala sam se kada sam je rodila,
- Page 98 and 99: Mi smo mislili da će biti teško,
Ni<strong>sa</strong>m, i čekam da me Bog pozove da se više ne mučim u ovakvom životu.<br />
Sad <strong>sa</strong>m u staračkom domu, sestre me ne gledaju, sestričina dođe da me obiđe, ali<br />
se uvek nešto posvađamo. Ona meni stalno kaže da <strong>sa</strong>m nemoguća i vređa me.<br />
Kad smo nas tri babe <strong>sa</strong>me u sobi, onda se i smejemo. Juče je bio u poseti<br />
kod ove bake njen unuk pa nas je i slikao. Ja <strong>sa</strong>d ne mogu iz kreveta, kažu da<br />
treba malo da sednem u kolica i da me guraju, ali ja nekako ne mogu, imam ovde<br />
te pelene preko stomaka i onda ne mogu dobro da se namestim.<br />
Sara Savić, 9. februara 2002.<br />
1
Change language