Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Al’ može biti da su oni mislili da ja njega volim, ali nije nikad ništa bilo. I ja njemu<br />
kažem: – Mi se <strong>sa</strong>da više nećemo poznavati, niti ćemo se pozdravljati – tebe<br />
radi. Jer mislila <strong>sa</strong>m, ako mene milicija prati, da ne nastrada on. – Ja ti se neću<br />
javljati, ni ti se nećeš meni javljati, neka ti je svaka sreća, da odeš kući tvojima živ<br />
i zdrav, pa nekad u životu možda ćemo se čuti, ako ništa drugo. Tako je bilo... Ja<br />
<strong>sa</strong>m otišla odmah te jeseni u Zrenjanin, a posle rata, kad se sve smirilo, napišem<br />
mu jedno pismo: – Ništa me drugo ne interesuje nego <strong>sa</strong>mo da li si živ i zdrav i<br />
da li si se živ vratio svojima u Sarajevo. Na koverat <strong>sa</strong>m napi<strong>sa</strong>la: „Drugovi, ako<br />
poznajete ovog druga i znate gde se on nalazi, pošaljite ovo pismo na njegovu<br />
adresu”. On je pismo dobio, našli su ga, bio je u Sarajevu, radio je u pošti. Napi<strong>sa</strong>o<br />
mi je jednu dopisnicu: – Živ i zdrav! Samo toliko, ništa drugo.<br />
0<br />
Uglavnom ste proveli vek okruženi svojom porodicom...<br />
Ja <strong>sa</strong>m živela <strong>sa</strong> mamom sve vreme i mi smo bile porodica. Smilja je <strong>sa</strong><br />
svojim mužem bila tu pored mene, ali su oni bili svoja porodica, nisu imali dece.<br />
Kata je prvo bila u Gospođincima i njena deca su svakog leta dolazila kod nas u<br />
Temerin da provedu raspust. A Ružu nismo tako često viđale, ona je u Novom<br />
Sadu bila jako aktivna posle rata, imala je dvoje dece, posle se razvela i <strong>sa</strong> decom<br />
je živela i školovala ih kao i sve druge <strong>sa</strong>mohrane majke. Ruža se baš nije slagala<br />
<strong>sa</strong> mamom, ona je bila jako društveno aktivna, bila je u Partiji, a mama to nije<br />
volela... Uglavnom smo bile blizu jedna drugoj, tu u <strong>Vojvodini</strong>. Sad <strong>sa</strong>m <strong>sa</strong>mo<br />
ja ostala, sve tri su umrle devedeset druge, prvo Ruža u februaru, onda Kata u<br />
martu, Smilja u novembru...<br />
Ceo život ste proveli u pošti.<br />
Pa tako se desilo, ja <strong>sa</strong>m htela da budem nešto drugo. Htela <strong>sa</strong>m u učiteljsku.<br />
Učila <strong>sa</strong>m da sviram violinu, lepo <strong>sa</strong>m pevala, nas četir sestre smo lepo pevale,<br />
kao i naša mama. Znala <strong>sa</strong>m nemački... Da su bili neki drugi uslovi života,<br />
naročito u mladosti, ja bi sigurno bila nešto drugo.<br />
Otišla <strong>sa</strong>m u Bosnu da radim, nikog tamo ni<strong>sa</strong>m znala. Posle u Niš, opet ni<br />
tamo nikog ni<strong>sa</strong>m znala. Tako mi je mladost prošla u ratno doba. Posle, već <strong>sa</strong>m<br />
rekla – moj život je bio između pošte, lekara i kuće.<br />
Jeste li imali neki hobi?<br />
Ja <strong>sa</strong>m volela da heklam, nikad u mladosti ni<strong>sa</strong>m kuvala niti prala, to je radila<br />
moja mama, a kad je umrla, morala <strong>sa</strong>m da naučim <strong>sa</strong>ma da kuvam. Volim<br />
da čitam, <strong>sa</strong>d ne vidim, operi<strong>sa</strong>la <strong>sa</strong>m jedno oko pre deset godina, trebalo je i<br />
ovo drugo, ali lekar kaže da neće biti mnogo od pomoći, tako da <strong>sa</strong>d ja tebe ne<br />
vidim, čujem ti glas, i nekako vidim figuru, ali ne mogu da čitam. To mi je jako<br />
žao. Ja <strong>sa</strong>m celog veka kupovala Politiku i nju <strong>sa</strong>m celu iščitavala. Volim da znam<br />
šta se događa u svetu.<br />
Da li ste zadovoljni svojim životom?
Change language