Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Predgovor<br />
Milica Bracić, Milica Mima Ružičić-Novković, Svenka Savić<br />
Uvod<br />
U Zakonu o sprečavanju diskriminacije osoba <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong> termin osobe<br />
<strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong> označava osobe <strong>sa</strong> urođenom ili stečenom fizičkom, senzornom,<br />
intelektualnom ili emocionalnom onesposobljenošću, koje usled društvenih<br />
ili drugih prepreka nemaju mogućnosti ili imaju ograničene mogućnosti<br />
da se uključe u aktivnosti društva na istom nivou <strong>sa</strong> drugima, bez obzira na to da<br />
li mogu da ih ostvaruju uz upotrebu tehničkih pomagala ili službi podrške.<br />
Kada je reč o <strong>žena</strong>ma <strong>sa</strong> takvim osobinama, radi se o dvostrukoj društvenoj<br />
diskriminaciji: zato što su to osobe <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong> i zato što su žene.<br />
Na osnovu istraživanja Svetske zdravstvene organizacije 10% stanovnika<br />
planete, ili oko 500 miliona ljudi, ima neki invaliditet (lokomotorni, mentalni ili<br />
senzorni): urođeni ili stečeni. Dokazano je da se <strong>sa</strong> razvojem nauke i tehnologije<br />
i usled posledica ratova, kriza i siromaštva taj broj stalno povećava, pa ovde<br />
govorimo o jednoj velikoj populaciji, što se do <strong>sa</strong>da uglavnom zanemarivalo, o<br />
kojoj uglavnom manje znamo jer je nedovoljno vidljiva u svakodnevnom životu.<br />
Zbog toga ovde dajemo nešto više podataka o invalidnosti kroz istoriju i pravo<br />
u XX veku.<br />
Krajem sedamdesetih godina XX veka međunarodni pokret osoba <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong><br />
razvio je socijalni model pristupa invalidnosti po kome društvena zajednica<br />
treba da obezbedi uslove i usluge ljudima koji imaju neki oblik oštećenja<br />
za puno i ravnopravno učešće u životu. Prethodio mu je medicinski model u<br />
čijem je središtu pažnje čovek kome su potrebni pomoć i lečenje, ali bez mogućnosti<br />
da ravnopravno učestvuje i odlučuje o vlastitom životu - uloga stručnjaka<br />
je dominantna, a institucije i kuće u kojima ljudi borave uglavnom su zatvorene<br />
ili udaljene od društvenih tokova.<br />
Socijalni model uticao je na poimanje invalidnosti kao pitanje ljudskih prava<br />
i političko pitanje. Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Konvenciju<br />
o pravima osoba <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong> 13. decembra 2006. Republika Srbija<br />
je potpi<strong>sa</strong>la Konvenciju 17. decembra 2007, a ratifikovala ju je 29. maja 2009.<br />
godine. Ratifikacijom je Konvencija postala deo domaćeg zakonodavstva.<br />
Svrha Konvencije je da promoviše, štiti i osigura puno i efikasno uživanje<br />
svih ljudskih prava i osnovnih sloboda osoba <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong> i poštovanje nji-
Change language