Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno

Mara (1915), Čurug
Kažite mi nešto o Vašem detinjstvu.
Rođena sam devetsto petnajste godine, sedmog novembra,
u Čurugu. Imala sam mater Julku, oca Mladena
i sestre Ružu, Katu i Smilju – pre mene rođene. Ja sam
najmlađa od četiri sestre. Znam da je moja mama morala
nas četir hraniti, otac je bio u ratu, ja njega uopšte ne
mogu da se setim, ne znam da l’ sam ga ikada videla. Bila
sam dete od tri godine kad je bolestan došao kući iz rata
osamnajste godine i kad je umro. A moja mama je ostala
sa nas četiri, zasukala rukave i počela raditi. Bila je krojačica,
šila je kome god je trebalo. Svako je dolazio kod
nje, jer ona je bila takva da su je svi poštovali kao jednu
vrednu radnicu i sve je lepo radila.
Gde ste živeli?
U Čurugu smo živeli sve do dvadeset sedme godine,
kada sam ja pošla u gimnaziju. Mi smo tada u selu imali
šest razreda osnovne škole. Bezbrižno sam živela sve do
devetsto dvadeset i druge godine kada sam pošla u školu.
Završila sam pet razreda osnovne škole u Čurugu. Kad
sam završila četvrti, moja mama je kazala: – ’Ajde, neka
ide još jednu godinu, biće ozbiljnija... Kad sam završila i
peti razred, moja mama je imala dve devojke kojima je
stalno šila, pa su se one u međuvremenu udale i preselile
u Vrbas. One su onda nju pozivale da dođe tamo da im
šije u stanu, pogotovo kad su dobile decu. Zato smo se mi
preselile u Vrbas. Tamo me je mama upisala u gimnaziju.
Smilja je već bila zaposlena u pošti u Gospođincima, a
Kata je bila s njom. Smilja je završila školu i prvo je radila
u pošti u Čurugu, posle toga je otišla u Gospođince, i
onda su ona i Kata tamo živele zajedno.
Kolika je bila razlika u godinama između vas sestara?