Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
za vključevanje marginaliziranih skupin u Ljubljani 6-8. 11. 2003)<br />
Ružičić, Milica Mima (2003). Terminološki rečnik invalidnosti – ka jednakosti u<br />
javnom govoru. Novi Sad : Dnevnik : Novo<strong>sa</strong>dsko udruženje studenata s <strong>invaliditetom</strong><br />
: Centar Živeti <strong>uspravno</strong>.<br />
Strategija unapređenja položaja osoba <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong> u Srbiji u: Službeni glasnik,<br />
1. Beograd : Službeni glasnik Republike Srbije, 2007.<br />
Tatić, Damjan (2008). Zaštita ljudskih prava osoba <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong>. Beograd :<br />
Službeni glasnik.<br />
Traustadottir, R. i grupa autorki (2004). Prepreke za jednakost : dvostruka<br />
diskriminacija <strong>žena</strong> <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong>. Beograd : Centar za <strong>sa</strong>mostalni život invalida<br />
Srbije.<br />
Van Dijk, Teun (2008). Discourse and context : a sociocognitive approach.<br />
Cambridge : University Press.<br />
Vodič kroz prava osoba <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong> u Republici Srbiji (2008). Beograd :<br />
Ministarstvo rada i socijalne politike, Sektor za zaštitu osoba <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong> : http://<br />
www.minrzs.gov.rs/cir/index.php?option=com_content&view=section&layout=blog&<br />
id=25&Itemid=229&lang=src (preuzele 20. 9. 2009)<br />
Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong> Republike Srbije<br />
(predgovor Tatić, D.). Beograd : Službeni glasnik, 2006.<br />
DODACI<br />
Dodatak 1<br />
OSNOVNA UPUTSTVA ZA VOĐENJE SARADNIČKOG<br />
RAZGOVORA SA ŽENOM<br />
Imamo puno poverenja u ženu i u ono što ona priča. Žena mora biti sigurna<br />
da ništa neće biti upotrebljeno bez njene <strong>sa</strong>glasnosti. Razgovor, ili njegov prepis,<br />
anoniman je: umesto imena žene može se upotrebiti neki inicijal ili neki drugi<br />
oblik šifre. Važno je da su tačni podaci: o rođenju - godina i mesto rođenja,<br />
zatim o istraživačici koja je razgovor snimila, transkribovala i redigovala, o<br />
datumu i mestu snimanja razgovora. Kada <strong>žena</strong> ne želi da razgovara o nekim<br />
pitanjima, treba pokušati da je usmerimo na ono što nas interesuje <strong>sa</strong> stanovišta<br />
feminističkog pristupa životu i istoriji. Sve zavisi od toga koliko je svaka <strong>žena</strong><br />
u stanju ne <strong>sa</strong>mo da priča o svom životu, nego da zajedno <strong>sa</strong> nama razmišlja o<br />
njemu. Nikada ne snimamo razgovore <strong>sa</strong> svojim majkama ili bakama, koje dobro<br />
poznajemo ili <strong>sa</strong> kojima živimo, ali možemo snimati razgovore <strong>sa</strong> prijateljicama<br />
i poznanicama. U protokolu treba navesti kako smo do žene došle, ko nas je na<br />
nju uputio, detaljnu genezu poznanstva i stepen prisnosti. U pitanja uvrstiti i
Change language