Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
svoj nedostatak, onda se lošije prođe. To je moje iskustvo i stav odavno. Sećam se<br />
u pubertetu da <strong>sa</strong>m malo lagala i krila. Kasnije <strong>sa</strong>m baš svakom kazala, da zna<br />
da ne vidim.“ (Neza)<br />
„Imala <strong>sa</strong>m sve: stan, auto, solidna sredstva za život, ali kad <strong>sa</strong>m nastradala,<br />
sutradan ni<strong>sa</strong>m imala ništa!“ (Kristina)<br />
„Moj život je ličio više na život neke osobe koja je bez invaliditeta, nego <strong>sa</strong><br />
<strong>invaliditetom</strong>. Ni<strong>sa</strong>m sedela i pričala o tome i kukala nad svojom sudbinom. To je<br />
meni bilo totalno bezveze. Imam uti<strong>sa</strong>k da su ljudi invalidnost doživljavali <strong>sa</strong>mo<br />
kao traumu, a ne kao podsticaj za drugačiji život. Sad je već nešto drugačije, što<br />
se tog doživljaja tiče, bez obzira na to šta se dešava u društvu i sve ostalo, ali<br />
mislim da doživljaj jeste drugačiji.“ (Tanja)<br />
„Ja <strong>sa</strong>m sto posto invalid po svim propisima. Ali, invalid je svako onoliko<br />
koliko se oseća invalidom u životu. A ja se tako ne osećam. Čovek je invalid <strong>sa</strong>mo<br />
onoliko u životu koliko sebi dozvoli da bude invalid.“ (Ana)<br />
Sujeverice i slutnje prisutne su u pričama nekoliko <strong>žena</strong>.<br />
„Bile smo na moru toga leta i sve je predskazivalo lepu budućnost, mada<br />
<strong>sa</strong>m imala strah od toga što <strong>sa</strong>m <strong>sa</strong>ma <strong>sa</strong> dvoje dece. Bojala <strong>sa</strong>m se da mi se nešto<br />
ne dogodi, da ne mogu da radim. Mislila <strong>sa</strong>m <strong>sa</strong>mo da mi ruke ostanu zdrave,<br />
da mogu da friziram! Ne znam da li je istina da čovek priziva nesreću... Želela<br />
<strong>sa</strong>m da verujem u nešto. Odjednom <strong>sa</strong>m iz straha bila okrenuta prema Bogu.<br />
Kupila <strong>sa</strong>m Bibliju, a San Matere Božije <strong>sa</strong>m nosila <strong>sa</strong> sobom u autu i kadila <strong>sa</strong>m<br />
prostorije... Ne znam ni ja šta se, u stvari, od tog straha dogodilo <strong>sa</strong> mnom.“<br />
„Kad <strong>sa</strong>m odnela devojčice kod mojih roditelja, one su strašno plakale za<br />
mnom, što nikad nisu. I to mi je bilo strašno.“ (Kristina)<br />
„I jedna ptica ku-ku, tu <strong>sa</strong>m ja pticu čula, i sve su je žene u sobi čule i, onako,<br />
stresle se: - Ju! Nešto će se desiti. I kroz mene su, onako, trnci prošli. Roditelj ipak<br />
nešto predoseti.“ (Neza)<br />
Diskriminacija<br />
Žene otvoreno govore i o pitanjima diskriminacije prema osobama <strong>sa</strong><br />
<strong>invaliditetom</strong> i <strong>žena</strong>ma posebno, i navode primere gde im zajednica nesvesno ili<br />
svesno smanjuje mogućnosti u životu.<br />
One osećaju diskriminaciju i prepreke i u pristupačnosti i u socijalnim<br />
odnosima:<br />
„... ne želim da prolazim kroz istu stvar, da za svaki roditeljski <strong>sa</strong>stanak<br />
moram da molim nekog da me unese, i nekog drugog da me spusti. To mi je noćna<br />
mora.“ (Tanja)<br />
Roditelji dece bez invaliditeta ne žele da se ona druže <strong>sa</strong> decom s<br />
<strong>invaliditetom</strong> jer: „tražila je da me „sklone“, jer njena ćerka mora da radi sve<br />
umesto mene.“ (Tanja)
Change language