Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno

Potrebne su nam osobe sa invaliditetom, žene i muškarci koji će aktivno doprinositi
društvu. Potrebni su nam stručnjaci i stručnjakinje sa invaliditetom
koji će moći oblast invalidnosti i nivo svesti o njoj da dovedu do nečeg višeg.
U svetu, na univerzitetima, postoje odseci koji se bave invalidnošću sa aspekta
socijalnog modela, a mi smo dozvolili, i to je jedan od mojih možda najvećih
propusta na Univerzitetu u Novom Sadu, da na Medicinskom fakultetu bude
formiran Odsek za invalidnost, čiju politiku, sadržaj, kurikulum, kreiraju defektolozi
i lekari, koji su nam potrebni, ali samo za lečenje i rehabilitaciju, kao
savetnici/e i sugrađani/ke, a sam život ima mnogo drugih aspekata. Imamo jako
puno znanja, ali jako malo ljudi koji to znanje mogu da distribuiraju i šire, a
s druge strane, problema je jako puno i zamki, zato što se priča terminološki
usvaja, a suštinski ostaje staro.
Kako mi je Zoran Živković, bivši premijer, jednom prilikom rekao: – Onaj
ko želi da napravi promenu, a ne želi da se bavi politikom, taj u stvari priča gluposti.
Pri tom, to ne mora da znači da treba da odlučite da budete u nekoj stranci.
Ovo što mi radimo jeste polje politike. Znači, ako nisi spreman na posledice,
ne treba ni da dižeš revoluciju. A nije verovatno da ćemo svi uspeti. Ali ako
ostavimo drugima da rade umesto nas, još je manje verovatno da će nešto biti.
1
Svenka Savić, 14. avgusta 2009.