Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
je malo vidim. Ni<strong>sa</strong>m je dojila nekoliko dana, jedna druga majka ju je dojila za<br />
to vreme. A druga sestra sedne mi na krevet i počne da me plaši: - Kako si se ti<br />
usudila takva da rodiš? Da li si ti normalna? Da l’ si razmišljala o posledicama,<br />
kako će tvoje dete reagovati?“ (Ružica)<br />
„Ni<strong>sa</strong>m primetila da su bili nešto drugačiji prema meni, nego prema drugim<br />
pacijentkinjama. Sad su bebe pored majke, ali onda nisu bile i donosili su nam<br />
ih. Kad <strong>sa</strong>m se <strong>sa</strong> prvim detetom porodila, ni<strong>sa</strong>m znala da se beba ne dobija<br />
dvadeset četiri <strong>sa</strong>ta nakon porođaja: u sedam <strong>sa</strong>ti ujutru <strong>sa</strong>m se porodila i tek<br />
sutradan <strong>sa</strong>m dobila dete. Ja ne smem ništa da pitam šta je s mojom bebom!<br />
Znam da <strong>sa</strong>m čula plač i da su rekli: – Muško! I to je sve. Ujutru ide doktor u<br />
vizitu, a ja ne vidim i ne znam gde on gleda, <strong>sa</strong>mo čujem da on govori <strong>žena</strong>ma:<br />
- Dobro... dobro... dobro.. – i onda kaže: – Fetus mortus... Majko moja! A to kaže<br />
drugoj nekoj ženi. Na kraju ja dobijem moje dete, jao, bože... Kad <strong>sa</strong>m se <strong>sa</strong><br />
drugim detetom porodila, već <strong>sa</strong>m imala to isksutvo.“ (Neza)<br />
Odnos <strong>sa</strong> drugim osobama <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong><br />
U odnosu na specifičnosti koje <strong>sa</strong> sobom nosi određeno oštećenje i neki drugi<br />
životni kontekst u kome se stvaraju interesne grupe, osobe <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong> se<br />
udružuju u klubove, društva, udruženja, <strong>sa</strong>veze ili iniciraju stvaranje institucija .<br />
Žene <strong>sa</strong> kojima smo razgovarale imale su i imaju aktivno učešće u postojećim ili<br />
na njihovu inicijativu kreiranim organizacijama. U njima se one na razne načine<br />
suočavaju <strong>sa</strong> standardima koje je šire društvo prihvatilo, kako pozitivnim, tako<br />
i negativnim:<br />
Pozitivni primeri:<br />
Žene koje su uključene u rad nekih organizacija osećaju zadovoljenje potreba<br />
da se bore za prava i bolju zaštitu osoba <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong>, da razmenjuju iskustva<br />
<strong>sa</strong> sebi sličnim ljudima, da upoznaju druge <strong>sa</strong> problemima osoba <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong>,<br />
da rade ono u čemu su dobre, da uče i da se obrazuju u određenim oblastima,<br />
da pokažu svoja znanja i veštine, da se iskažu. U nevladinim organizacijama kod<br />
nas (...Iz kruga, Udruženje paraplegičara Banata, društva i <strong>sa</strong>vezi za cerebralnu<br />
Organizacije osoba s <strong>invaliditetom</strong>, organizacije za prava <strong>žena</strong> i organizacije za ljudska<br />
prava u poslednjih petnaest godina u različitom opsegu uključuju pitanje prava i položaja <strong>žena</strong> s<br />
<strong>invaliditetom</strong> u svoje aktivnosti. Jedna od takvih aktivnosti je i ova knjiga.<br />
U Beogradu je 1997. godine osnovana Organizacija za zaštitu prava i podršku <strong>žena</strong> <strong>sa</strong><br />
<strong>invaliditetom</strong>, žrtvama nasilja i diskriminacije ...Iz kruga – Srbija. Jedina je ženska organizacija<br />
u Evropi <strong>sa</strong> ciljem da: osnaži osobe <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong> da izađu iz situacije nasilja i diskriminacije,<br />
ukaže na položaj i ljudska prava posebno <strong>žena</strong> <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong> i da radi na izmeni i donošenju<br />
zakona koji će doprineti boljem položaju <strong>žena</strong> <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong> i ostvarivanju njihovih prava. U<br />
toku 2007. godine osnovane su organizacije ...Iz kruga – Vojvodina, Niš i Kragujevac. Njihove<br />
osnovne aktivnosti su: SOS-telefon, individualno <strong>sa</strong>vetovanje, grupni rad kroz grupe <strong>sa</strong>mopomoći,<br />
pismena komunikacija <strong>sa</strong> <strong>žena</strong>ma <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong> koje ne mogu da koriste telefon ili ga nemaju,<br />
i zdravstveni program.<br />
1
Change language