Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
njac-Horvat, i ona mi je bila prva personalna asistentkinja. Bilo mi je vrlo neprijatno,<br />
jer <strong>sa</strong>m u to vreme već imala menstruaciju. Do desete godine mama i<br />
tata su <strong>sa</strong> mnom ravnopravno bili u kupatilu i sve što se tiče higijene obavljali su.<br />
Međutim, gledala <strong>sa</strong>m neki film na temu incesta i meni od tada tata u kupatilo<br />
više nije ulazio. Pošto mi je bilo jako teško da se organizujem, morala <strong>sa</strong>m <strong>sa</strong><br />
učiteljicom da se dogovorim oko asistencije, ni<strong>sa</strong>m ni znala tada da se to zove<br />
asistencija. U Hong Kongu je još devedeset prve postojala mapa pristupačnih<br />
mesta za korisnike kolica. Postojala su pristupačna vozila. To su za mene bile<br />
važne nove informacije: da svet može biti drukčiji, okrenut i nama. A moj tata je<br />
na sve to rekao: –Nema nigde naše Juge! Ja <strong>sa</strong>m razumela zašto on tako govori<br />
i u tom <strong>sa</strong>m se momentu prvi put uplašila za svoj život. Ne za budućnost, nego<br />
za <strong>sa</strong>m život. Osetila <strong>sa</strong>m da <strong>sa</strong>m fizički ugro<strong>žena</strong>.<br />
I onda dolazi gimnazija.<br />
Upi<strong>sa</strong>la <strong>sa</strong>m gimnaziju devedeset treće u Sremskim Karlovcima. To <strong>sa</strong>m<br />
želela. Tamo <strong>sa</strong>m i živela te četiri godine. Prvo <strong>sa</strong>m polagala prijemni u Gimnaziji<br />
„Isidora Sekulić” u Novom Sadu, jer su moji roditelji mislili da će im biti<br />
jednostavnije zbog prevoza iz Žablja, ali ni<strong>sa</strong>m položila matematiku na prijemnom.<br />
Tako <strong>sa</strong>m otišla u Karlovce.<br />
Stanovala <strong>sa</strong>m privatno kod jedne bake kojoj smo plaćali i za to da mi pomogne<br />
sve što mi treba. Ona se snašla, a i ja, naravno. Dobro je kod mene što se<br />
snalazim u svakoj situaciji, što <strong>sa</strong>m uspela i od onoga što nije bilo dobro da napravim<br />
dobro. Odmah prvog dana po dolasku u Karlovce, upoznala <strong>sa</strong>m Elviru,<br />
moju najbolju drugaricu, s kojom <strong>sa</strong>m živela dve godine.<br />
Razred Vas je lepo primio?<br />
Imala <strong>sa</strong>m super razred, ali podeljen na dve grupe: jedni su lupali u šerpe<br />
i bili u protestima devedeset pete-šeste, a drugi su pratili <strong>sa</strong>vremene tokove. A<br />
ja <strong>sa</strong>m bila na granici između ta dva sveta i sve do četvrtog razreda ni<strong>sa</strong>m se<br />
usudila da pređem na stranu koja mi je po vrednostima i temperamentu više<br />
odgovarala.<br />
Karlovačka gimnazija nam je obezbedila učionicu u prizemlju u daktilo<br />
Kabinetu. Imali smo svoj kutak po kome smo se razlikovali od drugih u školi,<br />
što je imalo i dobrih i loših strana. Imala <strong>sa</strong>m u svemu tome odlične uslove za<br />
pi<strong>sa</strong>nje. U periodu između 1995. i 2000. objavila <strong>sa</strong>m tri knjige pe<strong>sa</strong>ma i prevela<br />
autobiografski roman „Moje levo stopalo” irskog pisca i slikara Kristija Brauna.<br />
Sklopili smo sporazum <strong>sa</strong> Mrežom evropskog koncepta pristupačnosti da se<br />
tekst „Koncepta” iz dve hiljade treće godine prevede na srpski, mada smo novac<br />
za to obezbedili tek dve hiljade sedme u okviru programa za pristupačnost<br />
Centra „Živeti <strong>uspravno</strong>” i objavili ga zajedno. Napi<strong>sa</strong>li smo projekat „Hoću da<br />
priđem kad siđem” da se napravi analiza stanja pristupačnosti Kampu<strong>sa</strong>, ali se<br />
tek danas sporadično radi na tome.<br />
01
Change language