Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Tamo <strong>sa</strong>m naučila da pišem i čitam i latinicu i ćirilicu. Sa mnom je najpre<br />
bio tata, a onda mama i sestra, tri leta za redom. Mentalitet tog naroda mi je odgovarao<br />
i želela <strong>sa</strong>m da se tamo preselimo. Išla <strong>sa</strong>m tamo u zabavište i pročitala<br />
<strong>sa</strong>m između šeste i osme godine jako puno knjiga za decu. Taj osećaj za jezik i<br />
za književnost potiče od tada.<br />
Druga stvar koju pamtim jesu međuljudski odnosi. Mi smo stvarno imali<br />
sreće da se upoznamo s različitim ljudima i u Vela Luci i u Kanjiži gde <strong>sa</strong>m s<br />
tatom odlazila zimi, i ono što nam je svima bilo zajedničko jeste to da smo imali<br />
sličnu životnu priču. Većina tih ljudi na život nije gledala kroz kuknjavu, nego<br />
su oni intenzivno živeli, naročito Dalmatinci. Meni je uspomena na to i danas<br />
jedan od izvora energije. U Kanjiži <strong>sa</strong>m upoznala prve od svojih najboljih prijatelja<br />
i učitelja.<br />
Ipak smo odlučili da se vratimo u Žabalj, tamo smo imali kuću...<br />
Da li ste Vi jedinica?<br />
Ja <strong>sa</strong>m odrastala <strong>sa</strong> tri sestre: <strong>sa</strong> svojom rođenom sestrom Majom koja je<br />
šesnaest meseci mlađa od mene, i <strong>sa</strong> mojim dvema sestrama od tetke koje su se<br />
kasnije rodile: jedna je tri godine mlađa od mene, druga sedam. One su živele<br />
iznad nas, pošto su moji tetka i teča došli u našu kuću i ostali narednih dvadeset<br />
devet godina, što je donelo jako mnogo lepog jer smo imali zajedničku sudbinu,<br />
ali i porodične sukobe oko imovine, mnogo teškoća mojim roditeljima i nekih<br />
drugih stvari koje su se tek pre dve godine počele rešavati. Kod babe i dede smo<br />
odrastale <strong>sa</strong> sestrama od druge tetke, mamine sestre. Bile smo po godinama<br />
jedna za drugom. Maja se <strong>sa</strong> mlađom sestrom odlično slagala, a starija mi je bila<br />
uzor i pokušavala <strong>sa</strong>m stalno da imam njenu pažnju.<br />
1<br />
Kakvi su bili Vaši odnosi s porodicom?<br />
Ja svoje oštećenje uopšte ni<strong>sa</strong>m primećivala. Išla <strong>sa</strong>m svugde gde je išla<br />
moja porodica. Bila <strong>sa</strong>m ravnopravna i najglasnija u kući u kojoj niko nije bio<br />
tih, ali <strong>sa</strong>m bila jako u<strong>sa</strong>mljena. Smetalo mi je to što, na primer, moje sestre idu<br />
da se igraju i kad <strong>sa</strong>m ja s njima, to njih mnogo usporava, ili što su im mama ili<br />
tetka govorile kako da se igraju <strong>sa</strong> mnom. Igrale smo se svega i svačega, ali <strong>sa</strong>m<br />
stalno imala osećaj da smetam i bila <strong>sa</strong>m različita jer <strong>sa</strong>m volela da čitam i učim.<br />
Čak između mene i Maje, koja je bila <strong>sa</strong> nama u većini rehabilitacionih <strong>centar</strong>a,<br />
bila je jako teška komunikacija. To je obeležilo njeno detinjstvo. S jedne strane<br />
bilo mi je drago zato što je uspela da upozna taj svet, a s druge strane <strong>sa</strong>m se<br />
osećala krivom zato što ona mora kroz sve to da prolazi <strong>sa</strong> mnom jer to nije bio<br />
njen izbor, a i ona je <strong>sa</strong>ma to izražavala. Ona je teško doživljavala to što mama<br />
toliko pažnje posvećuje meni, misleći da je pažnja prema njoj manja. Kad idemo<br />
u školu, mama me gura, a ona mora da sedi ili meni u krilu ili da stoji na točkovima,<br />
jer – zašto mama gura mene, a ne gura nju? I dok nije krenula u školu, ona<br />
je bila <strong>sa</strong> mnom u razredu za vreme odmora.
Change language