Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
da je Dunja meni davala snagu da ja preživim, opstanem i budem ovakva kakva sam. Njeno prisustvo me je često prozivalo da se osvestim i da budem ono što jesam. Da se ne prepuštam nekim situacijama, da ne idem linijom manjeg otpora i tražim izgovore za slabosti i greške jer to nije dobra poruka njoj. Njoj je dobra poruka ako sam ja ono što jesam. Ako je ono što je teško jednako teško, ako je ono što je dobro jednako dobro. Ako sam ja ljuta, da joj kažem da sam ljuta, a ne da sam nasmejana i kažem da mi nije ništa. Znači, u tom smislu je ona meni davala snagu da znam da je ono što ja radim poruka njoj za njen život. Utoliko je ona moj izvor snage. Sada ste izabrani za zamenicu predsednika Skupštine grada Novog Sada? Sve je to novo iskustvo. A sve je krenulo od Fonda. Onda su me Mihajlo i Saša Dragin, sadašnji ministar poljoprivrede, moj drugar, zvali i predložili mi da budem u DS–u predsednica Saveta za osobe sa invaliditetom pri Demokratskoj stranci grada Novog Sada. Ja kažem: – Šta to znači, kakve su mi obaveze i odgovornosti, šta moram da radim? Onda su mi oni rekli kako to sve izgleda, šta treba da radim i pristala sam, jer su me ubedili da je politika stranke da se osobe s invaliditetom potpuno uključe u život, da se pomogne da se osvestimo svi i da svima bude lakše i onima koji nemaju invaliditet i onima koji ga imaju. Da živimo zajedno, da vidimo jedni druge, da se tolerišemo, da niko nikog ne ugrožava... I onda sam tako krenula, jer nisam članica Demokratske stranke, ali politiku te stranke u odnosu na osobe sa invaliditetom, tu otvorenost i toleranciju, taj senzibilitet koji osećam kod ljudi iz DS-a sa kojima provodim vreme, to podržavam i zato sam tu. Da li ste znali za našu Mimu Ružičić koja je bila u Udruženju studenata sa invaliditetom? Ja sam znala puno osoba sa invaliditetom, znala sam i Mimu, po automatizmu sam članica udruženja osoba sa invaliditetom, Udruženja kvadriplegičara grada Novog Sada, ali ne posećujem sastanke, niti se družim. To jednostavno nije u mojoj prirodi. Ja imam prijatelje celog svog života, a stičem neka nova prijateljstva spontano i bez predrasuda i nisam osoba koja voli da pripada grupi, bez obzira na to da li je tema invaliditet, ili je tema žena, ili je tema majka, ili je tema nešto drugo. Ja sam individualistkinja. Zato nisam ni u DS-u. Politika – ne, nikako, ali altruizam kroz aktivizam bilo koje vrste, da – svakako. Mi nismo nikada bile politički definisane u tom smislu da nečemu pripadamo. Bile smo definisane striktno u tome da nečemu ne pripadamo... 1 Ali ipak ste se opredelili, činjenica je da ste prihvatili ovu funkciju? Pa ja mislim da sam najpogodnija osoba za to, baš zato što uvek kažem ono što mislim, nemam problema u komunikaciji sa ljudima koji su me pozvali
da budem na ovom mestu, odgovorna sam, neću izdati ideju, neću napraviti glupost koja bi štetila društvu ili pojedincu. Želim bolje okruženje i za sebe i za druge, želim da pomognem da se svet menja nabolje, da svojim ličnim primerom pokažem da nas teški trenuci mogu učiniti boljim osobama. Nisam neko ko svoj interes stavlja ispred drugih, svesna sam odgovornosti koju imam i mislim da sam za to dobra osoba. Drugo, trenutna situacija ovde u Srbiji i u Evropi je takva da je vrlo popularno angažovati u sistemu vlasti ljude koji su sa invaliditetom, ili koji su marginalizovani, ili koji su na bilo koji način nevidljivi. Srećna sam što sam baš ja tu i mislim da imam i dovoljno snage i dovoljno energije i dovoljno ideja... Na koje ideje ste ponosni? Sreću u životu čine zaista male stvari. Ja sam svesna da to uopšte nije fraza i ja sam najsrećnija zbog stvari koje sam uradila, a za koje drugi ne znaju. Ne bih o tome ni pričala. Nije to tajna, nego je to jednostavno nešto što radim zato što sam u poziciji da pomognem, a ne radim to radi reklame, za e-pe-pe. Moja svest o tome koliko je ljudima teško u određenim situacijama ne dozvoljava mi da se oglušim o molbu da pomognem, a znam da mogu da pomognem, ali ne želim da to ide u novine, na televiziju, ili da se o tome priča. Volite da budete dosledni sebi. Kako uspevate to da ostvarite? Po prestanku studija medicine i agronomije, počela sam da razmišljam o dizajnu. I posle saobraćajne nesreće, praktično pre godinu i po dana, upisala sam u Americi on-lajn studije dizajna i enterijera u Njujorku; položila sam šest ispita... tako da se time bavim. Ali sve na principima feng šuiјa. To je u stvari, filozofija življenja, to je tradicija duga hiljadama godina u istočnom svetu, u Kini. Svi gradovi u Kini su rađeni po principima feng šuiјa. Feng šui se zasniva na protoku energije: mi smo energija, sve oko nas je energija i kada ta energija ima neometani tok, onda stvari funkcionišu kako teba. Tako da moj život jeste u stvari baziran na tome da ja tečem sama sa sobom dobro, a onda tu harmoniju uspevam da prenesem u mikro okruženje, a ponekad i na neki širi plan, pa me to čini veoma srećnom. To je recept. Nekoliko životnih principa, ljubav, otvoreno srce, disciplina i doslednost. Tako sve može da teče. To je formula za sve, uspeh, lepotu, znanje, ženstvenost, prijateljstvo. Ja se jako retko ljutim, trudim se da razumem druge i kroz to razumevanje druge uvek doživljavam kao sebi ravne, ni bolje, ni gore. Ljudi to osete i to svakoga razoruža, jer moj stav nikoga ne ugrožava. To je i početak i kraj priče o energiji, nju svi osete, samo je ne verbalizuju. Tako je veoma lako ostati dosledan. I kad postanete dizajnerka, Vi ćete dizajnirati neke prostore koji su u saglasnosti sa tom filozofskom osnovom? Jeste. A istovremeno imam sreću da sam osoba sa invaliditetom, pa ću moći 1
- Page 142 and 143: ljenje kičme i u lumbalnom i u tor
- Page 144 and 145: Prošle godine smo radili projekat
- Page 146 and 147: A sad nešto sve manje imam i vreme
- Page 148 and 149: posle posta bila na ispovesti, i to
- Page 150 and 151: Jedno vreme ste bili na čelu Savez
- Page 152 and 153: Republike Srbije!!! Jedan pečat se
- Page 154 and 155: liti da pomognu. Eto, to su neka mo
- Page 157 and 158: Tanja (1967), Sremska Mitrovica Isp
- Page 159 and 160: sama i u prodavnicu i kretala sam s
- Page 161 and 162: posle toga, kad sam prešla u Centa
- Page 163 and 164: smirila! Kao mala nisam bila neposl
- Page 165 and 166: Da li biste izdvojili neku za Vas z
- Page 167 and 168: A kada sam došla u Novi Sad, to je
- Page 169 and 170: ja, koja ne bih ni izlazila iz vode
- Page 171 and 172: kuje da je ona crna njena. Međutim
- Page 173 and 174: osobe sa invaliditetom. Nisam sedel
- Page 175 and 176: Zato se druga ćerka tako brzo rodi
- Page 177 and 178: psihologa, i da naučim mnogo o oso
- Page 179 and 180: kad neko drugi u porodici ne može,
- Page 181: Rođene između 1970. i 1980.
- Page 184 and 185: u bolnicama. Odlazak u obdanište j
- Page 186 and 187: 1 Čime se bavila Vaša majka? Mama
- Page 188 and 189: da idem na službeni put u Budimpe
- Page 190 and 191: političkoj poziciji jesam, vlasnik
- Page 194 and 195: da se bavim i univerzalnim dizajnom
- Page 196 and 197: nim. Ono nas ushiti u nekom trenutk
- Page 198 and 199: Tamo sam naučila da pišem i čita
- Page 200 and 201: 00 Nije bilo većih problema u ško
- Page 202 and 203: 0 Šta se dešava posle srednje šk
- Page 204 and 205: A kad sam se vratila u naše društ
- Page 206 and 207: to bilo u redu, ali u tom momentu s
- Page 208 and 209: Bila sam predsednica do dve hiljade
- Page 210 and 211: sam pomislila na moju mamu i na to
- Page 212 and 213: mu rekla koliko je važno da dođu
- Page 214 and 215: Potrebne su nam osobe sa invalidite
- Page 216 and 217: 1 Biografije priređivačica Milica
- Page 218 and 219: majčinstvom i podizanju potomstva.
- Page 220 and 221: aise children. What is encouraging
- Page 222 and 223: Elizabet Kestli, Žene sa Kosova:
- Page 224 and 225: Jelica Rajačuć Čapaković (2008)
da je Dunja meni davala snagu da ja preživim, opstanem i budem ovakva kakva<br />
<strong>sa</strong>m. Njeno prisustvo me je često prozivalo da se osvestim i da budem ono što<br />
je<strong>sa</strong>m. Da se ne prepuštam nekim situacijama, da ne idem linijom manjeg otpora<br />
i tražim izgovore za slabosti i greške jer to nije dobra poruka njoj. Njoj je<br />
dobra poruka ako <strong>sa</strong>m ja ono što je<strong>sa</strong>m. Ako je ono što je teško jednako teško,<br />
ako je ono što je dobro jednako dobro. Ako <strong>sa</strong>m ja ljuta, da joj kažem da <strong>sa</strong>m<br />
ljuta, a ne da <strong>sa</strong>m nasmejana i kažem da mi nije ništa. Znači, u tom smislu je<br />
ona meni davala snagu da znam da je ono što ja radim poruka njoj za njen život.<br />
Utoliko je ona moj izvor snage.<br />
Sada ste izabrani za zamenicu predsednika Skupštine grada Novog<br />
Sada?<br />
Sve je to novo iskustvo. A sve je krenulo od Fonda. Onda su me Mihajlo<br />
i Saša Dragin, <strong>sa</strong>dašnji ministar poljoprivrede, moj drugar, zvali i predložili mi<br />
da budem u DS–u predsednica Saveta za osobe <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong> pri Demokratskoj<br />
stranci grada Novog Sada. Ja kažem: – Šta to znači, kakve su mi obaveze i<br />
odgovornosti, šta moram da radim? Onda su mi oni rekli kako to sve izgleda,<br />
šta treba da radim i pristala <strong>sa</strong>m, jer su me ubedili da je politika stranke da se<br />
osobe s <strong>invaliditetom</strong> potpuno uključe u život, da se pomogne da se osvestimo<br />
svi i da svima bude lakše i onima koji nemaju invaliditet i onima koji ga imaju.<br />
Da živimo zajedno, da vidimo jedni druge, da se tolerišemo, da niko nikog ne<br />
ugrožava... I onda <strong>sa</strong>m tako krenula, jer ni<strong>sa</strong>m članica Demokratske stranke, ali<br />
politiku te stranke u odnosu na osobe <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong>, tu otvorenost i toleranciju,<br />
taj senzibilitet koji osećam kod ljudi iz DS-a <strong>sa</strong> kojima provodim vreme, to<br />
podržavam i zato <strong>sa</strong>m tu.<br />
Da li ste znali za našu Mimu Ružičić koja je bila u Udruženju studenata<br />
<strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong>?<br />
Ja <strong>sa</strong>m znala puno osoba <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong>, znala <strong>sa</strong>m i Mimu, po automatizmu<br />
<strong>sa</strong>m članica udruženja osoba <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong>, Udruženja kvadriplegičara<br />
grada Novog Sada, ali ne posećujem <strong>sa</strong>stanke, niti se družim. To jednostavno<br />
nije u mojoj prirodi. Ja imam prijatelje celog svog života, a stičem neka nova<br />
prijateljstva spontano i bez predrasuda i ni<strong>sa</strong>m osoba koja voli da pripada grupi,<br />
bez obzira na to da li je tema invaliditet, ili je tema <strong>žena</strong>, ili je tema majka, ili je<br />
tema nešto drugo. Ja <strong>sa</strong>m individualistkinja. Zato ni<strong>sa</strong>m ni u DS-u. Politika – ne,<br />
nikako, ali altruizam kroz aktivizam bilo koje vrste, da – svakako. Mi nismo<br />
nikada bile politički defini<strong>sa</strong>ne u tom smislu da nečemu pripadamo. Bile smo<br />
defini<strong>sa</strong>ne striktno u tome da nečemu ne pripadamo...<br />
1<br />
Ali ipak ste se opredelili, činjenica je da ste prihvatili ovu funkciju?<br />
Pa ja mislim da <strong>sa</strong>m najpogodnija osoba za to, baš zato što uvek kažem<br />
ono što mislim, nemam problema u komunikaciji <strong>sa</strong> ljudima koji su me pozvali
Change language