Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno

„Jedna od teškoća je bio odnos okoline prema mom detetu zbog moje
invalidnosti. Gledali su je drugačijim očima i mogu reći da je stvarno bila
izopštena samo zbog toga od svojih vršnjaka. Stoički je to podnosila, i kada
god sam je pitala da li te prijatelji napuštaju zbog mene, ona je to negirala, ne
osećajući da je manje vredna zbog toga.“ (Eva)
Zaposlenje
Način mišljenja o sebi kao različitoj, a sa istim pravima, nalaže i način
razmišljanja o sebi u društvu: imam prava da se bavim javnim radom one vrste
za koju se odlučim.
„Moram reći da mi je to bio najinteresantniji deo života, posebno u
poslovnom svetu, zato što su ljudi prepoznali da ja imam mogućnost nešto da
radim, da nisam nikog vukla za rukav i da su mi dali punu slobodu da budu
radionice kakve ja hoću.“ (Tanja)
„Moja je želja bila da radim ono što volim. Nisam mogla sebe da vidim kao
domaćicu, jer sam bila i radnik i domaćica...“ (Kristina)
„I uvek sam bila usmerena ka medicini. Volela sam da čitam, upijala
sam to, i imala sam ideju, doduše kratko, da ću da upišem medicinski fakultet.
Međutim, nisam mogla da zamislim da radim sve ono što treba da rade studenti
na fakultetu – seciranje i ostalo, nisam mogla da zamislim bilo šta oko leša,
i nisam mogla da gledam operacije. I onda sam poželela da budem psiholog.
Nisam imala kontakta sa psihologijom, ni u školi, ni u bolnici, ali verovatno mi
je stalno trebao neko s kim bih pričala, i onda sam zamislila šta psiholog treba
da radi...
Znam da sam puno učila, jer mi je bio san da idem u medicinsku školu, i
da sam jako volela to što sam imala i praksu i što nisam bila iz svega isključena.“
(Tanja)
U mnogim slučajevim žene sa invaliditetom nailaze na dvostruke prepreke
prilikom zaposlenja. Naše sagovornice imaju utisak da nisu mogle da dostignu
željene pozicije za koje su bile sposobne ili iz razloga što su žene ili zato što su
imale invaliditet:
„Sigurno znam da ni sa diplomom Ekonomskog fakulteta nikada ne bih
dostigla vrhunac u karijeri. Ne zbog toga što mentalno za to ne bih bila sposobna,
nego upravo zbog mog invaliditeta. Videti čoveka na nekoj vodećoj funkciji, a
pri tome da je ta osoba sa invaliditetom, u vreme kada sam ja radila bilo je
nezamislivo.“ (Eva)
S druge strane, one nalaze satisfakciju u raznim hobijima, trude se da na
kvalitetan način i kreativno provedu vreme. Njihovi hobiji prate savremena
kretanja (astrologija, dizajn, pisanje, pantomima), ali i tradicionalne navike u
našem društvu (ručni rad).
1