Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Porođaj<br />
Broj dece može biti u vezi <strong>sa</strong> načinom na koji se žene <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong><br />
porađaju (najčešće carski rez). Carskim rezom može se rađati najviše tri puta, a<br />
neke žene broj dece dovode u vezu <strong>sa</strong> odgovornošću za podizanje dece.<br />
„Obolele od cerebralne paralize imaju šanse da se porode normalnim putem.<br />
Često se dešava da to ipak ne bude tako i, da li zbog predostrožnosti lekara, one<br />
često rađaju carskim rezom, pa <strong>sa</strong>m tako i ja.“ (Eva)<br />
„Brana je bila ogromna beba – tri kilograma i dvesta, a ja sićušna i<br />
malena. Mislila <strong>sa</strong>m tada da carski rez neću pre<strong>živeti</strong>. Za sve ostalo <strong>sa</strong>m imala<br />
snage da se borim. Možda je to bilo zbog prevelike želje za detetom i kompletnom<br />
porodicom. Sećam se da mi je na operacionom stolu priti<strong>sa</strong>k bio o<strong>sa</strong>mdeset <strong>sa</strong><br />
šezdeset. Nisu me baš nešto ni uspavali, činjenica je da su me živu šili... da <strong>sa</strong>m<br />
imala posle porođaja problema...“ (Ružica)<br />
Majčinstvo<br />
Odgoj i pomoć u najranijim danima:<br />
„Imala <strong>sa</strong>m ja i <strong>sa</strong>vetnike – milion i jednu babu, tetku, ujnu, strinu i sve<br />
ostalo! Brigu o bebi ni<strong>sa</strong>m doživljavala kao problem, jer <strong>sa</strong>m stvarno imala puno<br />
vremena i puno <strong>sa</strong>m se posvećivala njoj. Pošto <strong>sa</strong>d imam iskustvo šta znači imati<br />
dete i <strong>sa</strong> mužem i bez muža, u neku ruku je lakše kad si <strong>sa</strong>ma svoja gospodarica.<br />
Onda se boriš za ono što ti misliš da je dobro, i to i uradiš. Tada uopšte ni<strong>sa</strong>m<br />
doživela da mi neko fali.“ (Tanja)<br />
„Period njenog odrastanja bio je veliki izazov za mene, uz neprestanu<br />
strepnju da li ću fizički deo njenog rasta uspeti obaviti. Tu <strong>sa</strong>m imala svesrdnu<br />
podršku svoga supruga. Nikada nam se nije dogodilo da je zbog mojih fizičkih<br />
ograničenja ona doživela neku nezgodu.“ (Eva)<br />
„... koritance na sred sobe, pomagala mi je mama, a kada <strong>sa</strong>m bila <strong>sa</strong>ma,<br />
onda <strong>sa</strong>m je kupala u lavabou u kupatilu. Koristila <strong>sa</strong>m kengur nosiljku da bih<br />
je odnela do kupatila, a kasnije, kada je naučila da sedi, sedela bi mi u krilu,<br />
čvrsto se držeći za stranice kolica, posebno kada bi ispred nas bila neka prepreka,<br />
prag, ivičnjak. Mislim da <strong>sa</strong>m se jako dobro prilagodila, jer <strong>sa</strong>m želela da budem<br />
majka.“ (Tanja)<br />
Odnos dece prema majčinom invaliditetu je raznovrstan. Oni se međusobno<br />
prihvataju i pored čestih iskušenja u koje društvo stavlja dete roditelja <strong>sa</strong><br />
<strong>invaliditetom</strong>:<br />
„Jer je Radmila naučila da mogu da radim istovremeno dva posla. Zapravo<br />
me nije doživljavala kao osobu <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong> i moj nvaliditet nije doživljavala<br />
kao neku prepreku, nego više kao neki izazov. Ona je bila uključena u moje<br />
aktivnosti...“ (Tanja)<br />
1
Change language