Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
godina da napravim te aparate za hod, ali plan da ponovo više stojim i hodam nije<br />
urodio plodom. Kriva <strong>sa</strong>m i ja, moje noge su prilično slabe, i ugojila <strong>sa</strong>m se, ali i<br />
majstori koji to ne znaju da naprave tako da bude funkcionalno, i ta tehnologija<br />
je kod nas malo zastarela. Inače, imam iščašen desni kuk, koji mi pravi smetnje<br />
i probleme. Ne znam kako se to desilo i kada, jer ja nemam osećaj. Lekari kažu<br />
da je čak došlo do fiziološkog ispadanja, jer čašica kuka nije dovoljno razvijena,<br />
i onda je butna kost malo po malo iskliznula.<br />
Da li ste ikada razgovarali <strong>sa</strong> svojima o problemima neprilagođenosti<br />
stana i zgrade Vašim potrebama?<br />
Znam da <strong>sa</strong>m to doživljavala kao nešto što nije u redu. Ne sećam se da li<br />
<strong>sa</strong>m pričala <strong>sa</strong> njima, ali se sećam da <strong>sa</strong>m se svađala i pretpostavljam da su te<br />
svađe bile posledica toga što oni to ne vide kao problem. Nosili su me gore-dole<br />
ako <strong>sa</strong>m htela deset puta dnevno, ali to nije bilo to da ti možeš <strong>sa</strong>ma da izađeš i<br />
<strong>sa</strong>ma da uđeš: svaki je moj ulazak i izlazak bio pod njihovom kontrolom, stalno<br />
je neko morao biti prisutan.<br />
Znali su oni da je to problem. Preselili smo se u Novi Sad, tražili stan koji<br />
bi odgovarao mojim potrebama, što ni danas ne bi bio lak poduhvat, a tek pre<br />
dvadeset pet godina... I <strong>sa</strong>d imam problem <strong>sa</strong> pristupačnošću, jer stanari zgrade<br />
stalno hoće da stave vrata u lift, a ako ih stave, ja neću moći da uđem kolicima<br />
– neću moći da zatvorim vrata. Još uvek živim u tom stanu, ali već dugo imam<br />
želju da negde kupimo kuću, da budem negde gde mogu da izađem u dvorište,<br />
da mogu više da se krećem. Buka je oko mog stana, jer je blizu gradska autobuska<br />
stanica, a i vazduh je zagađen.<br />
1<br />
Kako Vam je išla škola?<br />
Školu <strong>sa</strong>m obožavala. Obožavala <strong>sa</strong>m to što je škola značila društvo i normalan<br />
život. Sve je bolje od bolnice. Ni<strong>sa</strong>m bila super đak, bila <strong>sa</strong>m odličan, ali<br />
onako, „četir’ pedeset jedan“. Bilo je momenata da <strong>sa</strong>m bila i bolja i gora, sve u<br />
zavisnosti od bubica.<br />
Šta ste najviše voleli da učite?<br />
Ni<strong>sa</strong>m volela matematiku i engleski, a sve ostalo <strong>sa</strong>m volela, možda najviše<br />
biologiju. Uvek <strong>sa</strong>m bila usmerena ka medicinskim naukama, volela <strong>sa</strong>m da<br />
čitam sve u vezi <strong>sa</strong> lečenjima i novim istraživanjima, upijala <strong>sa</strong>m to, i imala <strong>sa</strong>m<br />
ideju, doduše kratko, da ću upi<strong>sa</strong>ti medicinski fakultet. Međutim, ni<strong>sa</strong>m mogla<br />
da zamislim da radim sve ono što treba da rade studenti na fakultetu, seciranje<br />
i slično, ni<strong>sa</strong>m mogla da zamislim bilo šta da radim oko leša, i ni<strong>sa</strong>m mogla da<br />
gledam operacije. I onda <strong>sa</strong>m poželela da budem psiholog. Ni<strong>sa</strong>m imala kontakta<br />
<strong>sa</strong> psihologijom ni u školi, ni u bolnici, ali verovatno mi je stalno trebao neko s<br />
kim bih pričala, i onda <strong>sa</strong>m zamislila šta psiholog treba da radi. Imala <strong>sa</strong>m viziju<br />
sebe kao psihologa.
Change language