Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
da bih mogla da uvedem neko radno vreme, jer <strong>sa</strong>m ja tu za njih dvadeset četiri<br />
ča<strong>sa</strong>.<br />
Kako se komšije odnose prema Vama danas?<br />
U dva <strong>sa</strong>ta pijemo kafu ovde u zgradi. Videla si, napolju ima sto, stolice,<br />
tako da se tu družimo. Bude zajedničkog roštilja, svi u komšiluku se trudimo<br />
da živimo kao jedna velika porodica, ja uvek računam na njihovu pomoć kada<br />
mi zatreba. Apsolutno <strong>sa</strong>m zadovoljna svojim komšilukom i zaista živimo kao<br />
jedna velika porodica. Ja bih volela da ceo svet tako funkcioniše.<br />
Brana je ostala jedinica Vašom odlukom?<br />
Žao mi je što je moje dete ostalo <strong>sa</strong>mo. Ni<strong>sa</strong>m više smela da se kockam <strong>sa</strong><br />
životom, jer <strong>sa</strong>m smatrala da nije pravedno, jer <strong>sa</strong>m bezmalo jedva ostala živa<br />
prvi put. Iscrpla me je jako trudnoća. Posle trudnoće ni<strong>sa</strong>m imala ni dva miliona<br />
crvenih krvnih zrnaca. Baš <strong>sa</strong>m bila strašno loše. E, zahvaljujući koprivi koju mi<br />
je mama posle pohovala došla <strong>sa</strong>m sebi.<br />
Jedno vreme <strong>sa</strong>m se nosila mišlju da usvojimo još koje dete, ali moj muž<br />
nije bio za to. Ne znam da li je to bila greška. U meni je bilo dovoljno ljubavi i<br />
snage za još dece. Ali, i sva komšijska deca su bila i moja deca pored mog deteta<br />
i uvek nam je kuća bila puna dece. I da nismo imali Branu, kuća bi nam bila puna<br />
dece, jer smo takvi bili oboje. Recimo, kad smo se doselili, pošto smo bili vrlo<br />
mladi, nas dvoje smo se <strong>sa</strong> svom decom iz zgrade igrali žmurke u dvorištu.<br />
Brana je naučila da razmišlja svojom glavom, da <strong>sa</strong>mostalno donosi odluke<br />
i da nije slabić. Imala je od koga da nauči šta je borba za život i kako se grize<br />
život. Bilo je baš onako i teških momenata. Radila je o<strong>sa</strong>m meseci i u Centru za<br />
<strong>sa</strong>mostalni život invalida Srbije . Zadovoljna <strong>sa</strong>m kao roditelj. Moja Branislava<br />
je najveća LJUBAV I RADOST mog života!<br />
Da li prihvatate tuđu pomoć na ulici?<br />
Ima ljudi koji žele da ti pomognu. Nisu svi obučeni na pravi način da ti pomognu,<br />
a ja <strong>sa</strong>m neko ko se teško obraća za pomoć... Desilo mi se u marketu u<br />
Novom Sadu da <strong>sa</strong>m napunila korpu robom i čovek me pita: – Gospođo, hoćete<br />
da vam pomognem? Rekoh: – Ne hvala. I onda vidim kako je čovek napravio<br />
neku tužnu facu – ja <strong>sa</strong>m njega povredila odbivši pomoć. Ja se nasmejem i pitam:<br />
– A je l’ mogu da se predomislim? – Hoćete da vam stavim to na traku?<br />
Ja kažem: – Bila bih vam zahvalna. E, te radosti, što je čovek eto hteo, a i to što<br />
<strong>sa</strong>m ja njemu omogućila da me obraduje. Kad <strong>sa</strong>m prošla kasu, pita me opet:<br />
– Gospođo, je l’ možete dalje? – Hvala, evo <strong>sa</strong>d mi je tu dole auto, dalje mogu,<br />
zahvaljujem, bili ste divni. Ne treba odbiti pomoć. Treba ljudima nekad dozvo-<br />
Centar za <strong>sa</strong>mostalni život invalida Srbije je organizacija koja okuplja osobe <strong>sa</strong> različitim<br />
vrstama invaliditeta i radi na promovi<strong>sa</strong>nju filozofije <strong>sa</strong>mostalnog života osoba <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong> i<br />
stvaranju uslova za njenu primenu u Srbiji.<br />
1
Change language