Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno

prihoda... a firma mi je bila u Martincima. To je jedini ovlašćeni servis Mercedesov
za ceo Srem. E, tad sam morala da polažem vozački ispit da bih mogla da
obavljam taj svoj posao, i, naravno, da ne bih dete vratila sa fakulteta kući, bila
je negde na pola puta do diplome.
I jedna interesantna priča! Ja sam se požalila Braninom treneru da treba
da polažem vozački, a ne znam kako ću. On je imao auto-kuću i pomogao mi je
da vežbam. Divni su bili. Prvo me je Brana muštrala. Vozila sam ranije fiću bez
vozačke dozvole. Ja sam Branu često vozila na treninge u Sremsku Mitrovicu,
niko nije ni znao da nemam vozačku dozvolu.
Kad sam krenula sa obukom, ćerka vlasnika te auto-kuće se baš trudila oko
moje obuke. Instruktor koji je došao nju da zameni pita me kako se usuđujem
sa mojim fizičkim predispozicijama da sednem u ovaj auto! Ja njemu kažem:
– Slađane, to si me pitao sad i nikad više! Mene je zeznuo život, i sad ja moram
da zeznem život! Ovo uopšte nije pitanje izbora, ovo je pitanje opstanka! I na tu
temu više nećemo da pričamo!
Vozim tako što imam dva jastučića, jer ne vidim iz sedećeg položaja, prvo
mi je brat nešto pravio od nekih sunđera... Bilo je svega i svačega: bilo me je i u
kanalu, onesvestila sam se jednom u autu i probudila se u oranju. Ne znam šta
se desilo, verovatno mi je pao šećer, i tad sam zvala kuma da dođe da mi pomogne.
Kakav je Vaš stav prema veri?
Ja sam rođena kao pravoslavka i krštena sam. Naša slava je Sveti Stefan
prvomučenik, treći dan Božića – deveti januar. Smatram da je svaki čovek hram
za sebe, da se moliti možeš i u svojoj kući, ali volim kad odem u hram kad nema
nikog. Kad ostanem sama sa svojom dušom. Ne volim gužve. Oduvek slavimo
slavu, za mene su Božić i Uskrs veliki praznici i velika radost. Sve čega se čovek
dotakao mislim da je pomalo pokvario. Verujem u Boga, ali ne ovako kako
propovedaju sveštenici, sa puno zabrana. Najstrašnije mi je kad kažu „u strahu
Božijem“. Ako je Bog ljubav, zašto bih se ja onda njega strašila. I ako ja imam ljubavi,
nemam potrebe za strahom. Ja se trudim da ne grešim, rukovodim se time:
što ne želiš da tebi ljudi urade, nemoj ti uraditi drugom. Naravno, s vremena na
vreme, svi mi pomalo grešimo. A najstrašnije je kad grešiš u velikim stvarima i
svesno – kad povrediš drugog svesno. Kad bi se čovek držao onih deset zapovesti
– ljubi bližnjeg svog, ne ukradi, ne ubij, ne poželi ništa tuđe... sve bi odlično
funkcionisalo. Ja se rukovodim time: ljubi bližnjeg svoga onoliko koliko možeš,
ali ga nemoj povređivati.
Versko obrazovanje ste stekli u porodici?
Mislim da je osnov svega porodica. Kad je tu skladno, onda čovek nađe
sebe. Onda kad pronađeš mir u sebi, onda si pronašao i mir Božiji. Jednom sam
1