Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
su nedeljom supa, sos, meso, krompir, a on predloži: – Hajdemo na pecanje! I<br />
kad se vratimo, ja zakuvam supu. Jednostavno smo se jako puno igrali, bivalo je<br />
da po kući lete jastuci, da se igramo žmurke, Ne ljuti se čoveče, i ceo život me je<br />
igra ispunjavala. Ja život gledam kao neku veliku igru koju treba igrati.<br />
Da ispričam i zgodu <strong>sa</strong> mojim štapom. Kad <strong>sa</strong>m prvi put krenula <strong>sa</strong> štapom,<br />
jer mi je tako lakše da se krećem, a niko me nije obučio za hod <strong>sa</strong> štapom, moji<br />
prijatelji koji su me tad sretali u gradu i pitali su: – Šta je to, štap? – Pa, gde ti vidiš<br />
štap, ovo je ptica trkačica, ovo nije štap! Tako da smo to prevazišli tako što <strong>sa</strong>m<br />
taj ozbiljan događaj okrenula na šalu. Jako je važno da <strong>sa</strong>m sebe dobro poznaješ.<br />
Mislim da me niko ne poznaje bolje nego ja. Radim ono što meni najviše prija, s<br />
tim što sebe nateram da radim vežbe. Šta mi se desilo pre neki dan u <strong>sa</strong>moposluzi:<br />
ja uzmem onu korpu za decu, pošto se onda na nju naslonim, imam štap koji<br />
se sklapa i rasklapa, i klinac na kasi kaže: – Jao, mama, vidi štap! Ja kažem: – A,<br />
gde ti, dete, vidiš štap?! Pa nije to štap, to je ptica trkačica, ti ne vidiš dobro!<br />
Da li ste zadovoljni kako ste obavili roditeljski po<strong>sa</strong>o?<br />
Eto, zadovoljna <strong>sa</strong>m. Brana je izrasla u dobrog čoveka i odgovornu osobu.<br />
Mislim da na onome na čemu treba da insistiraju roditelji jeste <strong>sa</strong>moodgovornost<br />
deteta. Ponekad ona ume da kaže: – Kod moje mame je rad, red i disciplina.<br />
Ja dodajem: – I igranje i smeh! Jeste, rad uvek mora da dâ rezultate. Ni ja se<br />
tu nikad ni<strong>sa</strong>m štedela, uvek <strong>sa</strong>m išla preko granica svojih i fizičkih i svih ostalih<br />
mogućnosti. Nema nekih ograničenja, ali kad uradim neki po<strong>sa</strong>o, zadovoljstvo<br />
je ogromno. Ja <strong>sa</strong>m umela nekim koleginicama da kažem: – Zamislite koliko<br />
meni vremena treba za po<strong>sa</strong>o koji vi uradite! I ja se ne žalim. Sa godinama <strong>sa</strong>m<br />
naučila da doziram.<br />
Da li ste imali neku rehabilitaciju tokom života?<br />
Ja <strong>sa</strong>m jako zapušten medicinski slučaj. Kad je Brana imala dve godine,<br />
otišla <strong>sa</strong>m u Banju Koviljaču.<br />
Brana mi je kupila medicinsku loptu, pa svaki dan kod svoje kući radim<br />
vežbe. Vozim bicikl čim malo otopli, to je nešto najbolje za vežbe. Najviše volim<br />
plivanje, ali nemamo ovde uslova. Volim vodu, nekoliko puta <strong>sa</strong>m se i davila na<br />
Savi. Konstatovala <strong>sa</strong>m da je problem kod mene mali vitalni kapacitet: plivam<br />
dok dišem, kad se umorim, ja potonem.<br />
Jedno vreme smo imali čamac i letovali smo na ušću Drine u Savu, petnaest-dvadeset<br />
dana smo bivali na vodi. Do<strong>živeti</strong> jutro i veče na reci je nešto<br />
prelepo. To se ne može opi<strong>sa</strong>ti, to se <strong>sa</strong>mo može do<strong>živeti</strong>. Taj naš čamac smo čak<br />
vukli i na more da bismo mogli da se vozamo.<br />
Moje dete je počelo da peca <strong>sa</strong> dve i po godine. Prva ribica koju je upecala<br />
je bila kad je imala dve i po godine. Ako hoćeš da pecaš, moraš da staviš crvića,<br />
nema mama i tata da ti stavljaju crviće kao mamac.<br />
1
Change language