Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Posle osnovne škole upi<strong>sa</strong>la <strong>sa</strong>m Srednju ekonomsku u Sremskoj Mitrovici.<br />
U to vreme nije bila dobra autobuska linija iz našeg mesta do Mitrovice, pa <strong>sa</strong>m<br />
dve godine stanovala u internatu. Mogu da kažem da mi je to bilo vrlo šokantno<br />
– te dve godine u internatu, a u trećoj i četvrtoj je već proradila redovna autobuska<br />
linija, pa <strong>sa</strong>m putovala do Mitrovice. U internatu su mi se vratile traume<br />
odvojenosti od porodice kakve <strong>sa</strong>m imala dok <strong>sa</strong>m bila na Banjici.<br />
Inače <strong>sa</strong>m se lepo tamo snašla. Imam drugare <strong>sa</strong> kojima se i <strong>sa</strong>da dopisujem<br />
i posećujem. Tamo <strong>sa</strong>m na kraju prve godine kucala mojim drugarima iz četvrte<br />
maturske radove. Bila <strong>sa</strong>m jedina osoba <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong>, pa <strong>sa</strong>m morala da se<br />
uklopim u pravila, nije za mene bilo pardona i to je ono što je lepo. Imala <strong>sa</strong>m<br />
dobre vaspitače. Pošto <strong>sa</strong>m čigrasta, kad naučim zadaću, obično <strong>sa</strong>m pitala: – A,<br />
je l’ ima šta da se pomogne? I davali su mi da ljuštim krompir, da čitam... Pošto<br />
ne mogu da igram fudbal, obično su me stavljali da budem golman. Sećam se<br />
neke česme koju smo polomili, jao, al’ je bilo vode, do vrha! Znala <strong>sa</strong>m da budem<br />
u tim svim nestašlucima. Kad je trebalo bežati iz škole, naravno, ako beže svi,<br />
bežim i ja.<br />
Da li su Vam dopuštali u domu da koristite kao svoj prostor i ostale<br />
prostorije?<br />
Imali smo učionice u kojima se učilo, imali smo spavaone u kojima je spavalo<br />
nas po petnaest–šesnaest. To se otključavalo u sedam uveče. Učionica i<br />
vešeraj su jedino bili otključani sve vreme. Ja <strong>sa</strong>m neko ko i dan-danas noću najviše<br />
uči i piše, negde do dva <strong>sa</strong>ta, posle dva moram da spavam. Dok učimo, pijemo<br />
kafu, što je bilo zabranjeno. Imaš svoj pribor, a nemaš na čemu da skuvaš.<br />
U vešeraju uzmemo vrelu vodu iz bojlera, uključimo peglu, jedna drži peglu,<br />
druga stavi džezvicu, i tu se skuva kafa. Ono što mi je tu bilo lepo jeste da smo<br />
sve delile. Imala <strong>sa</strong>m tamo dosta dobro vršnjačko iskustvo kolektiva.<br />
Imala <strong>sa</strong>m dobre drugare tokom celog svog života. Od najranijeg detinjstva<br />
pa do današnjih dana. Doduše, ja <strong>sa</strong>m se uvek trudila da širim pozitivnu energiju,<br />
imam pozitivan pristup životu. Ako <strong>sa</strong>m na nečemu zahvalna dragom Bogu,<br />
a to je što mi je dao narav koju imam: mogu da budem tužna, pretužna, mogu<br />
tako gorko da plačem, ali za pola <strong>sa</strong>ta mogu da se smejem, i mogu da budem<br />
raspolo<strong>žena</strong>. U ovoj našoj populaciji <strong>sa</strong>m imala prilike da se sretnem <strong>sa</strong> ljudima<br />
koji su ogorčeni na ceo svet, <strong>sa</strong>mo zato što im nije dato nešto što je dato zdravoj<br />
populaciji. Ja u sebi, na svu sreću, to ne nosim.<br />
1<br />
Da li ste imali nekih kontakata <strong>sa</strong> vršnjacima, momcima?<br />
Pa, imali smo mi izlazak do deset: izlaz u grad, u bioskop, javiš se vaspitaču,<br />
ukoliko izostaješ. Išli smo na vikende kući, nismo mi tamo baš bili kao u<br />
zatvoru. Nismo bile baš ni cvećkice. Bilo je tu i uletanja kroz prozor, i izletanja,<br />
i svega što mladost nosi.
Change language