Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
„Ni<strong>sa</strong>m imala privilegije kod nje, kao ni u kući, ali me ona nije izdvajala iz<br />
celog kolektiva: od školskih odmora do ekskurzija, do nekih dešavanja u školi, do<br />
organizacija priredbi, uključivala je i mene i razvijala socijalnu bliskost među<br />
đacima.“ (Tanja)<br />
S druge strane, žene <strong>sa</strong> senzornim <strong>invaliditetom</strong> imaju drugačija iskustva<br />
zbog otežane komunikacije <strong>sa</strong> širom zajednicom, pa i <strong>sa</strong> svojim najbližima:<br />
„Ja <strong>sa</strong>m bila strašno uplašena i nesnalažljiva. Bilo je nekoliko zgrada u<br />
tom dvorištu i ja u početku nikako ni<strong>sa</strong>m mogla da zapamtim gde se nalazi<br />
trpezarija, gde je škola, gde su spavaonice.“ (Neza)<br />
Školovanje<br />
Svim <strong>žena</strong>ma je obrazovanje bilo veoma važno. Biti obrazovana <strong>žena</strong> <strong>sa</strong><br />
<strong>invaliditetom</strong> znači statusni prestiž i pobedu nad predrasudama sredine - zato<br />
što si <strong>žena</strong> i zato što imaš invaliditet. Kod svih postoji želja za obrazovanjem,<br />
ali ne uspevaju sve da ga dosegnu u poželjnoj meri. One su išle u redovne ili<br />
specijalne škole, a neke su išle i u škole u okviru rehabilitacionih ustanova u<br />
kojima su se zadesile. Nakon završetka osnovne škole, sve se trude da upišu<br />
srednju školu, ali već tu dolazi do razmimoilaženja oko onoga što žele i onoga<br />
što su mogle u odnosu na vlastite sposobnosti i situaciju u porodici.<br />
„Jedva <strong>sa</strong>m dočekala da krenem u srednju školu. Upi<strong>sa</strong>la <strong>sa</strong>m srednju<br />
medicinsku školu. [...] Puno <strong>sa</strong>m učila. Imala <strong>sa</strong>m motiv i volela zvanje<br />
medicinske sestre. Imala <strong>sa</strong>m kontakt <strong>sa</strong> ljudima, ali <strong>sa</strong>da ni<strong>sa</strong>m ja više bila<br />
pacijent.“ (Tanja)<br />
„Trebalo je da idem u srednju muzičku [...] Ali on [profesor] je retko dolazio<br />
na tu dopunsku nastavu. Ja poludim, ne izađem na ispit da završim šestu godinu,<br />
odnosno nižu muzičku školu, ne izađem ni na klavir, a tu <strong>sa</strong>m bila izvrsna,<br />
pripremila <strong>sa</strong>m bila divan program... Odem ja u fizioterapeutsku srednju školu<br />
za slepe.“ (Neza)<br />
„Tamo <strong>sa</strong>m [u srednjoj školi] na kraju prve godine kucala mojim drugarima<br />
iz četvrte maturske radove. Bila <strong>sa</strong>m jedina osoba <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong>, pa <strong>sa</strong>m<br />
morala da se uklopim u pravila, nije za mene bilo pardona i to je ono što je lepo.“<br />
(Ružica)<br />
Različiti činioci su uticali na izbor zanimanja. Kod nekih su oni bili lični i<br />
mogli su se ticati odno<strong>sa</strong> prema invaliditetu, kod drugih su na izbor zanimanja<br />
uticali neki drugi, spoljni faktori:<br />
„I onda <strong>sa</strong>m poželela da budem psiholog. Ni<strong>sa</strong>m imala kontakta <strong>sa</strong><br />
psihologijom ni u školi, ni u bolnici, ali verovatno mi je stalno trebao neko s kim<br />
bih pričala, i onda <strong>sa</strong>m zamislila šta psiholog treba da radi. Imala <strong>sa</strong>m viziju<br />
sebe kao psihologa.“ (Tanja)<br />
„Imala <strong>sa</strong>m želju da nastavim školovanje, tad je to bila Viša ekonomska<br />
1
Change language