Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
ju da <strong>sa</strong>kupimo pare za pregled u Francuskoj. Ona je bila u bolnici, ja <strong>sa</strong>m jurila<br />
za Beograd svakog dana da što više budem <strong>sa</strong> njom. Uspeli smo da prikupimo<br />
sredstva za taj pregled. Onda su ustanovili da ona ima karcinom, ali joj to nisu<br />
rekli. Jedan profesor je išao <strong>sa</strong> njom za Pariz. Tamo su je pregledali – nije bilo<br />
spa<strong>sa</strong> za nju. Poslali su je kući. Trudila <strong>sa</strong>m se da joj vizuelno bude lepo. Šta<br />
god je poželela, ja <strong>sa</strong>m joj ispunila. Htela je da ide u manastir Ostrog, u takvom<br />
stanju, i ja <strong>sa</strong>m joj to omogućila. Otišla je <strong>sa</strong>ma i vratila se <strong>sa</strong>ma. Bila je vrlo<br />
skromna, dobro dete i nije tražila ono što zna da joj ne mogu ispuniti. U januaru<br />
devedeset devete krenula je na zračenja u Beogradu, jednom mesečno. Muke su<br />
krenule. Počeo je rat i dok su bombardovali, nas dve smo <strong>sa</strong>me išle za Beograd<br />
da bi ona primila citostatike. Šta da kažem: kad je ostavim u Beogradu u bolnici,<br />
brinem da li će bombardovati Pančevački most, pa više neću moći da idem<br />
tamo, ili ona neće moći ovamo. Šta ako se najgore dogodi, a ja ne mogu da odem<br />
tamo? Jako je strašno vreme bilo! Bila je u bolnici na trinaestom spratu kad su<br />
bombardovali preko puta zgradu bolnice „Dragiša Mišović“. U međuvremenu<br />
<strong>sa</strong>m dobila strašno velik dekubit . Jurila <strong>sa</strong>m da njoj pomognem, ali <strong>sa</strong>m zaboravila<br />
na sebe, da se odmaram, da jedem... I napravio se neki apsces , odjedanput<br />
<strong>sa</strong>m dobila temperaturu, počele su muke. Morala <strong>sa</strong>m da ležim. Na kraju je ona,<br />
već teško bolesna, ležala u jednoj sobi, ja <strong>sa</strong>m bila u drugoj sobi, zato što ni<strong>sa</strong>m<br />
mogla da ustanem. Doktor je rekao da treba da se operišem, pa <strong>sa</strong>m se žurila da<br />
to završim, kako bih njoj mogla da pomognem. Znala <strong>sa</strong>m da su to zadnji dani,<br />
ali ni<strong>sa</strong>m znala koliko to još može da traje.<br />
Šta je za to vreme radila druga ćerka?<br />
Zaboravila <strong>sa</strong>m da kažem da je devedeset i šeste, kad je ozbiljno krenulo<br />
<strong>sa</strong> bolestima, pošto smo nas dve bile po bolnicama i nismo mnogo vremena<br />
provodile kod kuće, moja Sanja otišla na drugu stranu: udala se od šesnaest i po<br />
godina. Njen odlazak me je strašno pogodio. Eto, sve se to tako desilo.<br />
Niste nikoga našli?<br />
Devedeset i druge godine <strong>sa</strong>m upoznala osobu <strong>sa</strong> kojom i danas živim.<br />
Nismo se venčali, jer nismo smatrali da je to nešto tako važno. On se uklopio<br />
<strong>sa</strong> mnom i mojim problemima pa smo sve zaboravili. Puno mi je pomogao u<br />
borbi <strong>sa</strong> decom, <strong>sa</strong> svim nedaćama: on je taj koji je pomagao kad smo nas dve<br />
ležale. Nismo bile u istoj sobi, jer je ona morala da ima mir, posebnu negu, a ja<br />
<strong>sa</strong>m morala da lupam kolicima, ljudi iz Udruženja su dolazili... Tako da smo bile<br />
odvojene, ali smo se dopisivale, jer na kraju ona nije mogla da govori. Uveče<br />
Dekubitus (uležina, projed od ležanja) – rana koja je nastala usled pasivnog zauzimanja<br />
dužeg položaja na leđima na mestima pritiska, tj. na donjem delu leđa, u predelu krsta i gornjem<br />
delu sedalnih nabora.<br />
Apsces (zagnoj) – nagomilavanje gnoja u tkivu, prouzrokovano zapaljenskim procesom.<br />
1
Change language