Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
ilo strašno, jer više ni<strong>sa</strong>m bila u stanju da vešto i brzo obavljam po<strong>sa</strong>o kao pre.<br />
Videla <strong>sa</strong>m da moram nečim da se bavim, jer sredstva koja smo imali od moje<br />
penzije nisu bila dovoljna ni da živimo najskromnije. Naterale su me da počnem<br />
da friziram. Prvo je to bila moja mama, pa drugarice... Tako <strong>sa</strong>m opet počela da<br />
radim. Malo su ljudi pakosni pa su me ismevali kako <strong>sa</strong>m ja to radila. Ali ja <strong>sa</strong>m<br />
tvrdoglava i inadžija i mislim da mi je to tada pomoglo. Za frizerke koje su mi<br />
ranije zavidele što <strong>sa</strong>m bila uspešna bio je šok kad <strong>sa</strong>m počela ponovo da radim<br />
i kad <strong>sa</strong>m ponovo imala mnogo mušterija. Ja <strong>sa</strong>m iz kolica, <strong>sa</strong> malom stolicom<br />
pored kolica, počela da friziram i videla <strong>sa</strong>m da to jednako dobro radim kao<br />
i pre. Kad <strong>sa</strong>m videla da od toga možemo lepo da živimo, još <strong>sa</strong>m agresivnije<br />
krenula da radim. Ja <strong>sa</strong>m radila, one su se školovale. Bilo je tu puno usputnih<br />
problema. Bilo je jako teško. A onda je Branislava, kad je imala dvanaest godina,<br />
rešila da pređe kod oca, pošto su je ubedili tata i tatina majka da baka ima lepši<br />
stan, da će njoj tamo biti lepše, da će imati ovo, pa da će imati ono. A, u stvari,<br />
suština je bila u tome da je njenom ocu bilo potrebno da ona bude prijavljena<br />
kod njega, kako bi on ostvario pravo da dobije stan. Kad je on to ostvario, ona<br />
mu više nije bila potrebna. Za mene je to sve bilo jako strašno! Kada je ona otišla,<br />
deo mene je otišao <strong>sa</strong> njom, jer ni<strong>sa</strong>m naučila da budem bez nje. Ona je imala<br />
očeve osobine, a baka je bila jako slatkorečiva i jako fina, uspela je kod moje ćerke<br />
da stvori predstavu da <strong>sa</strong>m najgora majka, jer da <strong>sa</strong>m ja bila dobra, ja ne bih<br />
nastradala! Sve je najružnije pričala o meni. I uspeli su da je okrenu i ona je otišla<br />
tamo. Mlađa i ja smo ostale <strong>sa</strong>me i jako nam je bilo teško. Nismo govorile, jer<br />
nismo imale šta jedna drugoj da kažemo. Na kraju <strong>sa</strong>m zvala psihologa. Ni<strong>sa</strong>m<br />
mogla da se izborim i ni<strong>sa</strong>m znala kako dalje da živim <strong>sa</strong> tim. Psiholog je mene<br />
ubedio da bi ona ipak jednog dana otišla, recimo, kad se uda... Morala <strong>sa</strong>m, u<br />
stvari, da prihvatim njen odlazak. Kad je prošla jedna školska godina, njen tata<br />
je shvatio da ne može da izađe <strong>sa</strong> njom na kraj. Baki je isto nešto smetalo i tamo<br />
su počeli problemi. Ni<strong>sa</strong>m ništa znala jer me nisu obaveštavali, ona nije dolazila<br />
kući kod mene.<br />
Onda su <strong>sa</strong>mo jednog dana došli socijalni radnici kod mene, psiholog i još<br />
jedna osoba. Bila <strong>sa</strong>m tada strašno prehlađena, tako da odmah ni<strong>sa</strong>m ni shvatila<br />
o čemu se radi, zašto su oni došli. Kad <strong>sa</strong>m shvatila da su tražili da potpišem da<br />
ona ide u dom, ni<strong>sa</strong>m mogla da verujem. Prethodno su hteli da je daju u specijalnu<br />
školu. Verovatno je kod nje bio neki revolt. Možda je i ona patila što je<br />
ostavila nas, a već nije imala izlaza – otišla je tamo. Nešto se dogodilo <strong>sa</strong> njom.<br />
Uglavnom, nije učila i oni su prvo hteli da je daju u specijalnu školu. To <strong>sa</strong>m<br />
znala i kad god <strong>sa</strong>m imala priliku da joj kažem rekla <strong>sa</strong>m joj da uči makar dobila<br />
najmanju ocenu, <strong>sa</strong>mo da završi školu. Oni su se ipak opredelili da ona ide u<br />
dom. Trebalo je <strong>sa</strong>mo da ja potpišem. Ali ja to ne bih nikad dozvolila. Tako se<br />
moja ćerka vratila kod mene, ja <strong>sa</strong>m izgubila period njenog izrastanja. Ona je<br />
1
Change language