Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
sretna napustila tu zajednicu u kojoj mi na kraju već zaista nije bilo dobro. Kada sad vidim toliko nesretnih brakova i porodica oko sebe, strašno sam ponosna na tu svoju odluku i mislim da svako treba tako da učini. Zlo treba napustiti i ne miriti se sa njime! 110 Kako ste se upoznali sa sadašnjim mužem? Godinu dana posle razvoda u Subotici sam upoznala sadašnjeg supruga. Kratko smo se zabavljali. Ubrzo sam zatrudnela i mi smo se venčali. On je rođen u Puli, duhovit je, istovremeno život shvata ozbiljno, odgovorno, a moja invalidnosti nije mu smetala ni u mladosti, ni sada kada smo već dvadeset osam godina u braku. Šta vas je spojilo? Neko zajedničko razmišljanje i neki osećaj kao da se odavno znamo. Kada smo se prvi put videli i upoznali, razgovarali smo kao da smo stari prijatelji. On je jedanaest godina od mene stariji, imao je brak iza sebe, i ima jedno dete, ali je mladalačkog duha. Znači, on je imao četrdeset godina, ja dvadeset devet. Izuzetno jedan duhovit i vedar čovek, on je to i sada, iako je već u poodmaklim godinama. Kada smo se on i ja sreli, on je meni odmah pričao o tome da ću mu biti žena i da će mi on biti muž. Kako su tekli trudnoća i porođaj? Trudnoću sam lako podnosila. Bila sam jako sretna. Osmeh mi nije silazio sa lica. Nikada nisam puno razmišljala o tome da li ću roditi dete ili ne. Ono što je bilo jako neizvesno, nikada nisam želela da me opterećuje. Dete je došlo kao proizvod jedne velike ljubavi, smirenosti i zadovoljstva u životu. Rodila sam devojčicu Korneliju. Obolele od cerebralne paralize imaju šanse da se porode normalnim putem. Često se dešava da to ipak ne bude tako, da li zbog predostrožnosti lekara, one često rađaju carskim rezom, pa sam tako i ja. Kada sam je ugledala posle porođaja, mojoj sreći nije bilo kraja. Suze radosnice su mi neprestano navirale na oči dugo posle porođaja. Moja sreća, ponos, zadovoljstvo bili su neizmerni. Gde ste stanovali? Suprug je iz Pule, a ja sam u Subotici imala svoj stan. Moji roditelji su želeli da se ja osamostalim, nikada nisu želeli da me vežu za sebe ni na koji način. I onda smo se suprug i ja pitali gde ćemo živeti, gde bi nam bilo zgodnije. Naravno, u Puli je more i veća kuća, to bi bilo bolje, ali je on bio svestan da meni treba pomoć moje majke i mojih roditelja u podizanju našeg deteta. Njegova majka je već bila starija, tako da smo se odlučili za Suboticu. Zaposlenje je dobio u Severu, fabrici motora, budući da je po zanimanju mašinski inženjer. Od osamdeset druge godine on živi u Subotici, gradu koji je jako zavoleo. Pri tome smo stalno
odlazili u njegov rodni grad, Pulu. To su dva grada koji spajaju naše živote. Kako su Vas prihvatili njegovi roditelji i rodbina tamo? Kada smo se venčali, moj suprug Arturo imao je samo majku živu, njegov otac je godinu dana prije našeg venčanja preminuo. Njegova majka me je dobro prihvatila. Nikada nikome pa ni meni nije rekla da joj je krivo što joj se sin oženio osobom koja ima fizički invaliditet. Tokom našeg braka nikada nismo prekidali dobre odnose sa njegovom prethodnom porodicom. Mislim ovde na njegovu prvu suprugu i sina. Aktivno smo učestvovali u njegovom odrastanju i životu, sve do njegove prerane smrti dve hiljade šeste godine, kada je imao samo četrdeset tri godine. Da li Vam je bilo teško da odgajate Korneliju? Podizanje i odgajanje deteta nikome nije lak ni jednostavan zadatak, ako to shvatite kao jako odgovoran i najvažniji posao u životu. Ja sam sa svojim suprugom upravo tako shvatala. Ugraditi u nju najvažnije ljudske kvalitete, kao što su poštenje, iskrenost, odgovornost, marljivost i ljubav, bio je zajednički zadatak supruga i mene. Znamo da smo uspeli u tome. Period njenog odrastanja bio je veliki izazov za mene, uz neprestanu strepnju da li ću fizički deo njenog rasta uspeti obaviti. Tu sam imala svesrdnu podršku svoga supruga. Nikada nam se nije dogodilo da je zbog mojih fizičkih ograničenja ona doživela neku nezgodu. Ono što sam sigurno znala, ako joj se fizički ništa ne dogodi, ništa joj se drugo loše u životu dogoditi neće. Jedna od teškoća je bila odnos okoline prema mom detetu zbog moje invalidnosti. Gledali su je drugačijim očima i mogu reći da je stvarno bila izopštena samo zbog toga od svojih vršnjaka. Stoički je to podnosila, i kada god sam je pitala da li te prijatelji napuštaju zbog mene, ona je to negirala, ne osećajući da je manje vredna zbog toga. Ja znam da je to bio razlog. To se promeniti nije moglo, trebalo je samo dostojanstveno izdržati. Pri tome i zadržati i svoju ljubav prema vršnjacima, druželjubivost i veseo duh i ne razočarati se u njih. Mislim da je delimično u tome uspela. Kao majka sa invaliditetom koja odgaja zdravo dete, stajala sam pravo pred svim izazovima koji očekuju majke. A kako je ona dobila ime? Budući da sam ja Mađarica, a moj suprug Italijan, opredelili smo se za ime Kornelija koje nije neobično ni za jedan od ova dva naroda. Kornelija je podizana sa puno ljubavi i pažnje, naučena da prihvata i toleriše različitost, i možda i zbog toga nije bila omiljena u razredu. Ona živi sa Vama? Budući da ekonomski još nije samostalna, ona još uvek živi sa nama u istom domaćinstvu. 111
- Page 60 and 61: Kada je trebalo da rodim stariju ć
- Page 62 and 63: zalivati, negovati, činiti ustupke
- Page 64 and 65: Neza (1948), Bosanska Kamenica Reci
- Page 66 and 67: godine provela kod kuće sa drugari
- Page 68 and 69: Imali smo nastavu pre podne, po pod
- Page 70 and 71: mi se javi. Obično zovem isti taks
- Page 72 and 73: posle nisam primenjivala, nije me z
- Page 74 and 75: haljinu, i sad imam suknju od nje.
- Page 76 and 77: Onda sam sedamdeset pete rodila tre
- Page 78 and 79: Bilo je dinamično, nije bilo dosad
- Page 80 and 81: Dok sam još bila u školi, u Savez
- Page 82 and 83: ože nešto da se desi, da je pogre
- Page 85: Rođene između 1950. i 1960.
- Page 88 and 89: Učila sam za krojačicu, vežbala
- Page 90 and 91: izmerio mi je glavu, ja sam mislila
- Page 92 and 93: na glavi - videla sam tatu, i okren
- Page 94 and 95: Ono što me najviše privlači je d
- Page 96 and 97: Radovala sam se kada sam je rodila,
- Page 98 and 99: Mi smo mislili da će biti teško,
- Page 100 and 101: Šta mislite o odnosu države prema
- Page 102 and 103: moga školovanja, dvadeset pet godi
- Page 104 and 105: htela da je nosi, pa se posvađamo,
- Page 106 and 107: konkurs za „samostalnog referenta
- Page 108 and 109: Moji roditelji su stalno izmišljal
- Page 112 and 113: Da li ste ikad imali nekih benefici
- Page 114 and 115: Za deset godina postojanja subotič
- Page 116 and 117: 11 Kristina (1954), Novo Miloševo
- Page 118 and 119: da moja šefovica, poslodavka, zara
- Page 120 and 121: Ne znam šta se dogodilo u meni, al
- Page 122 and 123: ilo strašno, jer više nisam bila
- Page 124 and 125: da bude uredna: šišanje i ono št
- Page 126 and 127: je bio mir: ona dođe polako, legne
- Page 128 and 129: u životu koje moram da završim. P
- Page 130 and 131: Zovu nas iz okolnih sela u vezi sa
- Page 132 and 133: Društvu to nedostaje, iako društv
- Page 134 and 135: sam rekla: - Učiteljice, a je l’
- Page 136 and 137: Posle osnovne škole upisala sam Sr
- Page 138 and 139: popustili, ja se ne bih iskrivila o
- Page 140 and 141: Da li ste slavili Osmi mart? Predse
- Page 142 and 143: ljenje kičme i u lumbalnom i u tor
- Page 144 and 145: Prošle godine smo radili projekat
- Page 146 and 147: A sad nešto sve manje imam i vreme
- Page 148 and 149: posle posta bila na ispovesti, i to
- Page 150 and 151: Jedno vreme ste bili na čelu Savez
- Page 152 and 153: Republike Srbije!!! Jedan pečat se
- Page 154 and 155: liti da pomognu. Eto, to su neka mo
- Page 157 and 158: Tanja (1967), Sremska Mitrovica Isp
- Page 159 and 160: sama i u prodavnicu i kretala sam s
odlazili u njegov rodni grad, Pulu. To su dva grada koji spajaju naše živote.<br />
Kako su Vas prihvatili njegovi roditelji i rodbina tamo?<br />
Kada smo se venčali, moj suprug Arturo imao je <strong>sa</strong>mo majku živu, njegov<br />
otac je godinu dana prije našeg venčanja preminuo. Njegova majka me je dobro<br />
prihvatila. Nikada nikome pa ni meni nije rekla da joj je krivo što joj se sin oženio<br />
osobom koja ima fizički invaliditet.<br />
Tokom našeg braka nikada nismo prekidali dobre odnose <strong>sa</strong> njegovom<br />
prethodnom porodicom. Mislim ovde na njegovu prvu suprugu i sina. Aktivno<br />
smo učestvovali u njegovom odrastanju i životu, sve do njegove prerane smrti<br />
dve hiljade šeste godine, kada je imao <strong>sa</strong>mo četrdeset tri godine.<br />
Da li Vam je bilo teško da odgajate Korneliju?<br />
Podizanje i odgajanje deteta nikome nije lak ni jednostavan zadatak, ako to<br />
shvatite kao jako odgovoran i najvažniji po<strong>sa</strong>o u životu. Ja <strong>sa</strong>m <strong>sa</strong> svojim suprugom<br />
upravo tako shvatala. Ugraditi u nju najvažnije ljudske kvalitete, kao što su<br />
poštenje, iskrenost, odgovornost, marljivost i ljubav, bio je zajednički zadatak<br />
supruga i mene. Znamo da smo uspeli u tome.<br />
Period njenog odrastanja bio je veliki izazov za mene, uz neprestanu<br />
strepnju da li ću fizički deo njenog rasta uspeti obaviti. Tu <strong>sa</strong>m imala svesrdnu<br />
podršku svoga supruga. Nikada nam se nije dogodilo da je zbog mojih fizičkih<br />
ograničenja ona doživela neku nezgodu. Ono što <strong>sa</strong>m sigurno znala, ako joj se<br />
fizički ništa ne dogodi, ništa joj se drugo loše u životu dogoditi neće. Jedna od<br />
teškoća je bila odnos okoline prema mom detetu zbog moje invalidnosti. Gledali<br />
su je drugačijim očima i mogu reći da je stvarno bila izopštena <strong>sa</strong>mo zbog<br />
toga od svojih vršnjaka. Stoički je to podnosila, i kada god <strong>sa</strong>m je pitala da li te<br />
prijatelji napuštaju zbog mene, ona je to negirala, ne osećajući da je manje vredna<br />
zbog toga. Ja znam da je to bio razlog. To se promeniti nije moglo, trebalo je<br />
<strong>sa</strong>mo dostojanstveno izdržati. Pri tome i zadržati i svoju ljubav prema vršnjacima,<br />
druželjubivost i veseo duh i ne razočarati se u njih. Mislim da je delimično<br />
u tome uspela.<br />
Kao majka <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong> koja odgaja zdravo dete, stajala <strong>sa</strong>m pravo pred<br />
svim izazovima koji očekuju majke.<br />
A kako je ona dobila ime?<br />
Budući da <strong>sa</strong>m ja Mađarica, a moj suprug Italijan, opredelili smo se za ime<br />
Kornelija koje nije neobično ni za jedan od ova dva naroda.<br />
Kornelija je podizana <strong>sa</strong> puno ljubavi i pažnje, naučena da prihvata i toleriše<br />
različitost, i možda i zbog toga nije bila omiljena u razredu.<br />
Ona živi <strong>sa</strong> Vama?<br />
Budući da ekonomski još nije <strong>sa</strong>mostalna, ona još uvek živi <strong>sa</strong> nama u istom<br />
domaćinstvu.<br />
111
Change language