Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
lakše, <strong>sa</strong> puno manje spazama, ali takvo stanje moglo se održati <strong>sa</strong>mo uz puno<br />
vežbanja.<br />
Budući da je moj otac bio privatnik, a u to vreme privatnici nisu imali socijalno<br />
osiguranje, pa ni njihova deca, a rekla <strong>sa</strong>m vam da majka nije radila,<br />
odlazak u lečilišta je značio veliki izdatak za našu porodicu. Onda se moja majka<br />
zaposlila – pravila je neke kutije od da<strong>sa</strong>ka u nekoj fabrici konzervi. Bila je jako<br />
vredna i jako lepa <strong>žena</strong>. Kada je otišla da se ponudi za po<strong>sa</strong>o rekla je da prima<br />
bilo koji po<strong>sa</strong>o. Oni su joj dali da pod vedrim nebom pravi te <strong>sa</strong>nduke usred<br />
zime.<br />
Da li je terapija koju ste imali bila jednostavna?<br />
Za mene je to bilo prilično bolno, ali posle toga su mi te fizičke vežbe pomogle,<br />
i onda mi je stanje bilo dobro. Bila <strong>sa</strong>m do te mere rehabilitovana, da<br />
<strong>sa</strong>m <strong>sa</strong> o<strong>sa</strong>mnaest–devetnaest–dvadeset godina često zaboravljala na taj moj<br />
fizički nedostatak. Ja bih se setila toga <strong>sa</strong>mo kada <strong>sa</strong>m prolazila gradom i videla<br />
sebe u izlogu: – Uuuh! Kako ružno hodam! I onda <strong>sa</strong>m išla dalje. Znači, kad ti<br />
dostigneš taj stepen <strong>sa</strong>mopouzdanja, a to <strong>sa</strong>m postizala svojim radom zajedno<br />
<strong>sa</strong> majkom i <strong>sa</strong> roditeljima i njihovom podrškom, da zaboraviš da si drugačiji,<br />
to je najveći stepen što možeš postići. Hodaš drugačije, ružno hodaš, ali ti na to<br />
zaboraviš kad imaš neki cilj. Sada više ne, <strong>sa</strong>da <strong>sa</strong>m vrlo svesna svoje nemoći, ali<br />
mi je jako drago što <strong>sa</strong>m u mladosti doživela takav stepen rehabilitacije.<br />
Da li ste vozili kola?<br />
Do lekarske potvrde <strong>sa</strong>m teško došla. U to vreme nije bilo uobičajeno da<br />
neko <strong>sa</strong> dijagnozom cerebralne paralize poželi da vozi automobil. Pet godina<br />
<strong>sa</strong>m neprestano odlazila na lekarsku komisiju koja me je stalno odbijala i govorila<br />
da se <strong>sa</strong> cerebralnom paralizom ne može voziti automobil. Ni<strong>sa</strong>m se mirila s<br />
tim, dok na kraju ni<strong>sa</strong>m dobila lekarsko uverenje za vožnju na ručne komande.<br />
Čim <strong>sa</strong>m položila vozački ispit, vozila <strong>sa</strong>m do Beča. Moj otac je rekao: – Pošto<br />
si položila vozački ispit, ubrzo krećemo na put! Kada smo krenuli, rekao je:<br />
– Sedi ti za volan i kreni. Sela <strong>sa</strong>m za volan, sve vreme očekujući kada će me on<br />
zameniti u vožnji. Mislim da <strong>sa</strong>m bila već preznojana od glave do pete, a još je<br />
dug put bio pred nama. Kad smo stigli do centra Beča, tata je rekao: – Čestitam<br />
ti, <strong>sa</strong>d si položila vozački!<br />
Da li još uvek vozite?<br />
Da, kao u mladosti. Tako lagano, to mi prija i relaksira me! I zimi je meni<br />
lakše otići automobilom do posla nego peške. Vozim automobil od sedamdeset<br />
devete godine, bez problema i bez ijedne nezgode na putu. Suprug, ćerka i ja<br />
smo često kolima odlazili u Pulu. To je nešto što nas baš čini sretnim. Odlazili<br />
smo leti, budemo tamo po tri-četiri nedelje... to su baš lepa letovanja bila.<br />
Puno ste proputovali?<br />
10
Change language