Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
A ostala rodbina kako se ponašala prema Vama?<br />
Ja <strong>sa</strong>m imala dedu <strong>sa</strong> tatine strane koji je isto bio zanatlija, imala <strong>sa</strong>m dedu<br />
<strong>sa</strong> mamine strane, on je bio muzičar. Jedna moja baka je svirala harmoniku,<br />
deda je svirao kontrabas. Atmosfera je bila vedra u rodbini i u porodici. Pošto<br />
su <strong>sa</strong> obe strane imali puno dece, ja <strong>sa</strong>m imala puno tetaka i stričeva, <strong>sa</strong>mim tim<br />
i dosta braće i sestara. Sa njima <strong>sa</strong>m bila jednaka. To se zajedno igralo, zajedno<br />
trčalo, zajedno veselilo, radovalo, prihvaćena <strong>sa</strong>m bila i od moje bake i od mojih<br />
dedova, kao svako drugo unuče.<br />
Vi ste jedinica?<br />
Nemam ni brata ni sestru, nažalost. To je bila odluka mojih roditelja. Oni<br />
su shvatili težinu zadatka koji imaju, moje odrastanje nazivam zadatkom koji su<br />
oni obavili. Nisu želeli da imaju više dece da ne bih bila uskraćena u nečemu, a<br />
možda su se i plašili, da neće imati dovoljno energije za sve ono što ih je čekalo<br />
u životu.<br />
Da li ste imali drugarica?<br />
Imala <strong>sa</strong>m puno drugarica i drugova. Uključivala <strong>sa</strong>m se u sve dečje igre<br />
koje su se u to vreme igrale. Bila <strong>sa</strong>m nestašna kao i svako drugo dete. Za mene<br />
je najveći izazov bio preskakanje konopca i vožnja bicikla. Uspela <strong>sa</strong>m i konopac<br />
da preskačem i bicikl da vozim.<br />
Da li još uvek vozite bicikl?<br />
Prestala <strong>sa</strong>m. To mi je bilo vrlo važno u životu. Moja doktorica, profesor<br />
doktor Milica Živković, je često govorila da je učila od svojih pacijenata. Mi smo<br />
često prevazilazili očekivanja lekara. Znači, kada nešto stvarno želiš, ta želja<br />
pokreće ceo organizam, pa i one delove koji sputavaju tvoju fizičku moć. Ako u<br />
glavi sve središ i smisliš kako ćeš to uraditi, onda to može da uspe. Verujte, <strong>sa</strong>da<br />
kako idem starija, ponovo se teže krećem, pa kad nešto ne mogu, opet to stavim<br />
sve u svoju glavu: to treba na ovaj način, i tada to uspe. Tvrdim da je sedamdeset<br />
posto naše nemoći u našim glavama, a onih trideset posto je ono što se stvarno<br />
ne može. Ali, i to se može kompenzovati na neki drugi način.<br />
Da li možete da izdvojite neku drugaricu?<br />
Imala <strong>sa</strong>m puno drugarica. Volela <strong>sa</strong>m ih, a mislim i one mene. Svađale<br />
smo se, ali je to sve bilo normalno za taj uzrast. Nikakav osećaj omalovažavanja,<br />
izbegavanja, nedostatka simpatija, ljubavi u toj ranoj mladosti ni<strong>sa</strong>m imala.<br />
Izdvojiću ipak moju najbolju drugaricu koja se zvala Nađ Magdalena. Znale<br />
smo se i družile od rođenja do njene rane smrti u dvadeset drugoj godini.<br />
Magdalena je bila osoba koja je bez reči uvek znala šta mi treba i kako treba da<br />
mi pomogne. Naravno, tašne su i tada bile dosta teške. Ja <strong>sa</strong>m prilično daleko<br />
stanovala od gimnazije i ona je najčešće nosila i moju tašnu. Nekad ona nije<br />
10
Change language