broj 1065 - PD RB Kolubara

ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН „КОЛУБАРА” Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ 

КОЛУБАРА 

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 

8 Број: 1065 8 23. децембар 2009 8 Година L 8Излази месечно 8Бесплатан примерак 

„колубара” међу најуспешнијим предузећима 8стр. 4 

живојин јовановић: најважнији послови успешно окончани 8стр. 7

s 

Оснивач и издавач: 

Привредно друштво 

за производњу, прераду 

и транспорт угља 

Рударски басен 

„Колубара” д.о.о. 

Директор РБ „Колубара” : 

Небојша Ћеран 

Главни и одговорни уредник: 

Мирослав Живановић 

Редакција: 

Даница Вуковић, Дана Аћимовић, 

Љуба Младеновић, Милун Тадић, 

др Милорад Ђоковић, Наталија Живковић, 

Слободан Младеновић, 

Мирјана Радосављевић, Оливера Шолтиш, 

Марија Микић, Данијела Матић, 

Ана Стојановић, Драгана Весковић, 

Мирјана Димитријевић, Ана Станић, 

Милеса Караџић, Радмила Лазић 

и Зоран Станковић (новинари), 

Милош Павловић (технички уредник), 

Милан Цвијетић и Александар Рашин 

(фоторепортери) 

Славица Станишић (секретар) 

Адреса Одељења за информисање и 

Редакције листа „Колубара”: 

11550 Лазаревац, Карађорђева 38, 

тел-факс: 011/8123-931, 

8123-432 лок. 60 

www.rbkolubara.co.rs 

redakcija@rbkolubara.co.rs 

Штампа: 

Политика aд, Београд, Цетињска 1, 

Штампарија, Панчевачки пут 47 

Тираж: 

15.000 примерака 

Први број изашао је 

24. септембра 1960. године 

Насловна страна: 

Детаљ са Поља „Д” 

Оснивач Привредног друштва 

ЈП Електропривреда Србије 

Генерални директор 

Драгомир Марковић 

(снимио: Милан Цвијетић) 

Последња страна: 

Детаљ са „Тамнава-западног поља” 

(снимио: Милан Цвијетић) 

Агенција за привредне регистре Србије – NV000060 

CIP – Каталогизација у публикацији 

Народна библиотека Србије, 

Београд 658(497.11) (085.3) 

Месечно: 

ISSN 1451-2890=Колубара (Лазаревац) 

COBISS.SR-ID 18604290 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

САДРЖАЈ 

хроника с поводом 

Чекајући кадровски подмладак 3 

ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ 

„Колубара” међу најуспешнијим предузећима 4 

актуелно 

Подношење предлога за директну експропријацију у Вреоцима 5 

Оптимистично у наредну годину 6 

Најважнији послови успешно окончани 7 

НАШ ИНТЕРВЈУ 

Пожар оставио приметан траг 8 

ПОСЛОВАЊЕ 

Губитак упркос штедњи 9 

Планирана добит од 2,5 милијарди 9 

ПРОИЗВОДЊА 

Ископано 26,5 милиона 10 

СИНДИКАТ 

Не мењати Колективни уговор 12 

из огранака басена 

Завршена реконструкција 14 

Нова опрема и успешан рад 15 

Резерве камена на минимуму 16 

Знаће се квалитет угља у сваком возу 18 

ИЗДВОЈЕНА ПРЕДУЗЕЋА 

Искуство преточено у докторат 19 

фељтон 

Развојне шансе „Метала” 20 

лазаревац 

Почаст ратницима 22 

општинска хроника 

У општинској каси 100 милиона мање 23 

образовање и култура 

У част велике победе 24 

„Посао који волим” 25 

спорт 

„Колубара” лидер 26 

Супер лига није неоствариви сан 27 

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

КОЛУБАРА 

s

ХРОНИКА С ПОВОДОМ 

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

Чекајући кадровски подмладак 

У овој години одласком у пензију „Колубару” 

ће напустити око 500 запослених, док је у 

последње две године у старосну и инвалидску 

пензију отишло свега 93 радника 

Због одласка у пензију, старосну и инвалидску, РБ „Колу бара” 

ће у овој години напустити око 500 запослених. Та чније, у 

првих девет месеци ове године у старосну пен зију је отишло 

362 радника, инвалидску 24, а још око сто за послених најавило 

је да ће до краја децембра поднети захтев 

за пензионисање. У поређењу са претходне 

две године, када је у старосну и 

инвалидску пензију отишло укупно 93 

радника, цифра из ове године изгледа 

невероватно. 

Има неколико разлога повећаног интересовања 

за одлазак у пензију. Први је 

страх од нових промена пензионог система 

којима се најављују, по захтеву Међународног 

монетарног фонда, још ригорознији 

критеријуми за пензионисање 

него што сада важе. Други разлог је изостајање 

стимулативних отпремнина које 

су 2005. и 2006. године „покупиле” велики 

број кандидата за пензионисање, тако 

да је мало њих остало да сачека старосну 

пензију. Трећи разлог је значајно по већање 

броја радника са бенефицираним 

радним стажом, па су неки од њих много 

пре рока накупили потребан број година 

за пензионисање. 

Подсетимо да је важећи Закон о пензионом 

и инвалидском осигурању померио 

старосну границу за одлазак у 

пензију – за мушкарце на 65, а жене на 60 

година живота, с тим што се повећање од 

1. јануара 2007. године одвија сукцесивно, 

односно сваке године старосна граница се подиже за шест 

месеци. Тако су медији ових дана обавестили грађане да у овој 

години могу отићи у пензију сви мушкарци који су напунили 

64, а жене 59 година живота са најмање 18 година радног стажа. 

Већ следеће године мушкарци ће моћи у пензију тек кад напуне 

64 године и шест месеци живота, а жене 59 година и шест месеци 

са најмање 17 година радног стажа. У 2011. и 2012. години, 

ако не дође до нових промена Закона, у пензију ће моћи мушкарци 

који наврше 65, а жене 60 година живота и имају најмање 

15 година радног стажа. 

Други услов, по важећем Закону, за одлазак у пензију је 

40 година радног стажа за мушкарце и 35 година за жене са 

најмање 53 године старости. Трећи услов је 45 година радног 

Илустрација: Милан Гамбелић 

стажа без обзира на пол и године живота. Имајући све ово у 

виду процењује се да би „Колубару” у наредне три године (2010- 

2012) могло да напусти, по основу пензионисања, близу хиљаду 

радника. Ако се овоме дода и цифра из ове године од око 500 

запослених који иду у пензију, број запослених у Рударском 

басену би се, природним одливом, смањио са 10.470 (податак 

од септембра ове године, обухвата запослене на неодређено и 

одређено време) на 8.970. 

У овим проценама није узета у обзир чињеница колико би 

запослених наредних година могло да оде у пензију по основу 

бенефицираног радног стажа. Истраживање са овог аспекта захтевало 

би посебну пажњу и појединачне 

процене, јер у ов ом тренутку „Колубара” 

има 3.305 радних места на којима се стаж 

осигурања рачуна са увећаним трајањем, 

а то право има 7.938 запослених. У „Колубари” 

данас ради око 3.000 радника ко ји 

су старији од 50 година што је близу једне 

трећине укупно запослених. Жена од 

преко 50 година живота је значајно мање 

– 595, док мушкараца има 2.333. Са бенефицираним 

радним стажом многи од 

њих би могли већ у наредне три-четири 

године да се пензионишу. 

Шта ће се догодити и у каквој ће се 

ситуацији наћи „Колу бара” за наредних 

пар година ако по основу бенефицираног 

радног стажа почне масовно пен зионисање 

запослених Ово питање тражи 

хитне одговоре. Један од могућих је да ће 

се Рударски басен зна чајно подмладити 

пријемом младе радне снаге на рад на 

места пензионисаних радника, што би 

свакако дало позитивне ефекте. Други 

одговор, међутим, указује на могуће 

негативне последице. У случају да изостане 

промишљена, планска кадровска 

политика, могло би се десити да „Колубара” 

у кратком року изгуби стручну и 

искусну радну снагу на кључним пословима од којих зависи 

производња. 

При свему овоме треба имати у виду да су најављене и нове 

промене Закона о пензионом и инвалидском осигурању. Једна 

од њих, врло извесна, јесте ревизија бенефицираног радног 

стажа и упозорење да ће ова мера пре свега закачити руднике, 

војску и полицију, у којима ће строго бити раздвојена стварна 

угроженост на радном месту од олаког давања благослова за 

многе који у овим делатностима раде. Такође је најављено да се 

неће моћи у пензију без обзира на навршених 40, односно 35 година 

рада ако се не напуни 58 година живота, а не 53 како је по 

сада важећем Закону. 

Д. Аћимовић 

БРОЈ 1065 23. децембар 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 3 s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

људи и 

догађаји 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 4 

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

„Колубара” међу 

најуспешнијим предузећима 

ЕПС се налази на трећем месту најуспешнијих предузећа 

у Србији, према званичној оцени и ранг – листи едиције „Топ 

300 највећих предузећа Србије” у 2008. години коју издаје часопис 

„Економист магазин” из Београда. НИС се налази на првом 

месту по успешности у прошлој години са приходом од 305 

милијарди динара, док је друга компанија „Делта холдинг” са 

приходом од 148,5 милијарди динара. 

Рударски басен „Колубара”, као зависно привредно друштво 

које послује у саставу ЕПС-а, налази се на једанаестом месту неконсолидованих 

фирми са приходом од 34,9 милијарди динара 

у 2008. години. М. Ђ. 

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

Стратешки партнери на пролеће 

Према изјави Драгомира Марковића, генералног директора 

ЕПС-а, изнетој на конференцији за новинаре, 2. децембра, 

очекује се да ће стратешки партнери ЕПС-а у изградњи ТЕ „Колубара 

Б” и ТЕ „Никола Тесла Б3” бити познати до априла-маја 

идуће године. 

За градњу ТЕ „Колубара Б” остали су заинтересовани италијански 

„Едисон” и чешки „ЧЕЗ”, док је за изградњу ТЕ „Никола 

Тесла Б3”, поред наведених партнера, заинтересована и 

немачка компанија „RWE”. Већ у јуну би се требало знати ко су 

стратешки партери за изградњу термоелектрана укупне снаге 

1400 мегавата. Према плану ЕПС-а градња првог блока од 350 

мегавата ТЕ „Колубара Б” требало би да буде завршена 2014, а 

градња другог блока исте снаге 2015. године. Градња ТЕ „Никола 

Тесла Б3” снаге од 700 мегавата планирана је да буде завршена 

2016. године. М. Ђ. 


Најава повећања цене струје 

Уколико Влада Србије прихвати захтев ЕПС-а, цена електричне 

енергије од Нове године биће већа за десет одсто, рекао 

је Драгомир Марковић, генерални директор ЕПС-а, на 

конференцији за новинаре, која је одржана 2. децембра у Београду. 

Такође је у плану да од 1. јула идуће године дође до новог 

поскупљења киловат-сата за десет одсто. Према методологији 

Агенције за енергетику, по речима Марковића, ЕПС ће, уколико 

и дође до повећања цене електричне енергије, остварити губитак 

од 20 милијарди динара. Када би до краја следеће године 

цена струје поскупела за 37,38 одсто ЕПС не би био губиташ. М. Ђ. 

План пословања ЕПС-а за 2010-у 

Планом пословања ЕПС-а за наредну годину, који је усвојен 

на седници Управног одбора ЕПС-а 30. новембра, планирано је 

да се произведе 3.504 GWh електричне енергије или два одсто 

више него ове године. 

На седници Управног одбора ЕПС-а, где је учествовало руководство 

ЕПС-а и представници Министарства рударства и 

енергетике, оцењено је да ће план пословања у наредној годи ни 

тешко бити остварен уколико не дође до повећања цене електричне 

енергије. Садашња цена довољна је само за покриће 

оперативних трошкова и финансирање дела најнеопходнијих 

инвестиција, без којих ни постојећи ниво производње не би 

било могуће одржати. 

По оцени Управног одбора ЕПС-а садашња електро-енергетска 

ситуација је стабилна, а потрошња струје у деветомесечном 

периоду била је за два одсто мања него у истом периоду 

прошле године. 

На седници Управног одбора ЕПС-а усвојене су информације 

о коришћењу кинеског кредита и о Меморандуму потписаном 

са немачком компанијом „RWE”. М. Ђ. 


Лист „Колубара” у 

медијском регистру Србије 

Лист „Колубара”, гласило РБ „Колубара”, 

које излази једном месечно, у тиражу 

од 15.000 примерака, званично је 

уписан у Регистар јавних гласила Агенције 

за привредне регистре, о чему је и 

донето решење. Лист „Колубара” је званично 

евидентиран у медијском регистру 

Србије, под регистарским бројем 

NV000060, половином новембра, сходно 

Правилнику о начину вођења Регистра 

јавних гласила, чији је циљ утврђивање 

тачног броја јавних гласила у Србији. 

Поред уписа у медијски регистар Србије, лист „Колубара” је 

уписан и у каталогизацији Народне библиотеке Србије. М. Ђ. 


Слободан Митровић, нови 

представник оснивача 

у Скупштини „Колубаре” 

Осамнаеста седница Скупштине Рударског басена „Колубара” 

одржана је, 16. децембра, у Лазаревцу. 

Седницом Скупштине „Колубаре” председавао је нови овла 

шћени представник ЕПС-а као оснивача, Слободан Ми тровић, 

помоћник директора Дирекције за стратегију и развој 

ЕПС-а. 

– Настављен је континуитет рада, усвојено је неколико одлука 

о наменском коришћењу земљишта на територијама катастарских 

општина Цветовац и Степојевац и донацијама. Реч 

је о донацијама цркви, другим институцијама и субјектима, а 

с обзиром да је крај 2009. године, средства су одобрена за хитне 

и приоритетне донације, а оно што не урадимо у текућој, 

остварићемо у наредној години – рекао је Митровић. Н. Ж. 

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

КОЛУБАРА

са конференције за штампу директора рб „колубара” 


Подношење предлога за директну 

актуелно 

експропријацију у Вреоцима 

Влади Србије из „Колубаре” упућен предлог 

о доношењу закључка који би детаљно 

појаснио ствари везане за предмет 

експропријације како у Вреоцима, тако и на 

подручју читавог колубарског басена 

Нова фаза активности у пројекту пресељења Месне 

заједнице Вреоци почела је, крајем новембра, припремом 

предлога за директну експропријацију у насељеном месту 

Вреоци. 

Небојша Ћеран, директор Рударског басена „Колубара”, 

на конференцији за медије, одржаној 25. новембра, у Лазаревцу, 

истакао је да је почело подношење предлога за директну 

експропријацију домаћинстава, која су, у складу са Програмским 

основама за пресељење насеља Вреоци, била у плану 

исељавања за 2008. и 2009. годину. 

Како је рекао Ћеран, на претходно одржаном састанку 

Пројектне групе за координацију активности на пресељењу 

насеља Вреоци, коју чине представници министарстава рударства 

и енергетике, финансија, просторног планирања и урбанизма, 

„Електропривреде Србије”, РБ „Колубара” и Градске општине 

Лазаревац, једногласно је подржан захтев „Колубаре” о 

подношењу предлога за директну експропријацију, као и предлог 

да се Влади Србије упути молба о доношењу закључка који 

би детаљно појаснио ствари везане за предмет експропријације 

у Вреоцима. 

s Амбициозни планови инвестиција 

– Планови ЕПС-а за 2010. годину још увек су у фази 

усвајања, а добра вест за „Колубару”, Лазаревац и цело 

ово подручје је је да је План инвестиција Рударског 

басена за прве приоритете на нивоу од 16 милијарди 

динара за наредну годину. Планови за инвестиције од 

преко 160 милиона евра врло су офанзивни и јасно 

указују да постоји свест да је електро-енергетски 

систем Србије угрожен због кашњења у отварању 

и проширењу постојећих површинских копова – 

истакао је Небојша Ћеран, директор РБ „Колубара” 

и додао да планови инвестиција нису коначни све 

док их не усвоји Влада Србије, али извесно је да ће 

улагања у наредним годинама бити знатно већа него у 

прошлом периоду. Н. Ж. 

– Предложили смо да се уважи потреба грађана Вреоца 

који годинама живе у насељу уз сталне најаве исељавања, али 

су имали реалне потребе да на својој окућници саграде неки 

нови помоћни објекат. Велики је број таквих објеката у Вреоцима, 

надамо се да ће се закључком Владе Србије створити 

услови за исплату ових објеката, али ово се неће односити на 

Снимио: Александар Рашин 

нове објекте чије постојање се тешко може објаснити, изузев 

шпекулативним разлозима – казао је Ћеран и нагласио да ће 

нелегално саграђени објекти бити јасно издвојени из предмета 

експропријације. 

Како је објаснио директор „Колубаре”, предлог закључка не 

односи се само на исељавање Вреоца, већ треба да буде универзалан 

принцип по питању експропријације на подручју читавог 

колубарског басена. 

Небојша Ћеран 

– Захтеви за директну експропријацију у Вреоцима су ушли 

у процедуру и интензивно се покрећу, а по добијању закључка 

од Владе Србије одмах ћемо ефикасно приступити потписивању 

уговора и подели аванса. У Сектору инвестиција ЕПС-а 

одвојена су знатна средства за ову намену. Искрено се надам 

да ћемо што пре добити закључак, јер очекујемо да пласирамо 

око милијарду динара у текућој години, а динамика активности 

зависи од спремности и ефикасности свих учесника у процесу 

– казао је директор Ћеран и истакао да се у РБ „Колубара” 

апсолутни приоритет даје пројекту Вреоци, али се истовремено 

ради и на отварању алтернативних локација, које ће помоћи 

превазилажењу кризе изазване вишегодишњим кашњењем 

реализације пројекта пресељења Вреоца. 

Отварање копа „Велики Црљени” и Поља „Е” су алтернативна 

решења, која су осмислили стручњаци „Колубаре” увидевши 

да се касни, па су уложили напоре да се умање негативни ефекти 

који могу угрозити електро-енергетски систем Србије. 

Како је закључио Небојша Ћеран реализација пројекта 

пресељења насеља Вреоци касни, али мора се радити ефикасно 

како би се у наредним годинама избегли проблеми у снабдевању 

Србије електричном енергијом. Такође, од производње угља на 

подручју Вреоца зависи и судбина неколико хиљада радника 

копова и њихових породица, па је реализација овог историјског 

пројекта истовремено и борба за упосленост радне снаге у „Колубари”, 

будућност Рударског басена, ЕПС-а и електро-енергетског 

система земље. 

Н. Живковић 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s ОДРЖАН КОЛЕГИЈУМ ПОСЛОВОДСТВА РБ „КОЛУБАРА” 

s 

s ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

Оптимистично у наредну годину 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s План за 2010. годину подразумева повећање 

био усвојен, оптимистичне су процене улагања у капацитете 

s 

највећег произвођача угља у Србији. 

s 

s производње угља за 1,2 посто, позитивно 

s 

Договорено је да се изради Правилник о коришћењу службених 

аутомобила у РБ „Колубара”, који ће прецизно дефиниса- 

s 

s пословање фирме и добит од 2,5 милијарди динара 

s 

s 

ти ову област. 

s 

s 

s 

s Редовни колегијум пословодства Рударског басена „Колубара” 

у проширеном саставу, одржан је 26. новембра, 

s 

s 

s 

s 

s 

у Лазаревцу. Поред директора Небојше Ћерана, који је 

s 

s председавао састанком, колегијуму су присуствовали представници 

пословодства, директори огранака, погона и сектора 

s 

s 

s 

s „Колубаре”. 

s 

s На колегијуму су разматрани производни резултати, планови 

за наредну годину, коришћење службених аутомобила, 

s 

s 

s 

s проблематика експропријације у Вреоцима и други актуелни 

s 

s 

s аспекти пословања Рударског басена. 

s 

s Када је реч о производним резултатима, Радосав Милић, 

s 

s помоћник директора за производно-техничке послове, изнео је 

s 

s податке да је до 24. новембра незнатно подбачена производња 

s 

s угља у односу на биланс, а откривка премашена за три посто. 

s 

s Производња сушеног угља остварена је са око 86 процената у 

s 

s 

s 

односу на план, због лошијег квалитета угља и пожара који се 

s 

s догодио у Сушари овог пролећа. 

s 

s Директори површинских копова и „Прераде” истакли су Детаљ са колегијума пословодства „Колубаре” 

s 

s проблем недостатка радне снаге, посебно производних занимања, 

па је договорено да се припре ми преглед радне снаге, На састанку се говорило о реализацији пројекта пресељења 

s 

s 

s 

s броја запослених који одлазе у пензију и броја извршилаца који насељеног места Вреоци. Гордана Дражић, помоћник директора 

за правне послове, навела је проблеме са којима се правна 

s 

s 

s 

су неопходни да процес производње не буде угрожен. 

s 

s Како је рекао Љубиша Некић, помоћ ник директора за служба „Колубаре” сусреће, а реч је о неконтролисаној бесправној 

градњи у близини копова, законској регулативи, не- 

s 

s економско-финансијске послове, планом пословања за наредну 

s 

s годину предвиђено је повећање произ водње угља од 1,2 посто у обезбеђењу доказа, непоштовању важећих одлука Градске општине 

Лазаревац. 

s 

s односу на план за текућу годину, а план производње јаловине 

s 

s нижи је за 1,4 одсто. Очекује се позитивно пословање фирме и Причало се о грубом попису домаћинстава, а анализирана 

је ситуација са нелагално изграђеним објектима од пре пар 

s 

s 

s 

добит од 2,5 милијарди динара, а да би план био испуњен неопходно 

је рестриктивно сма њење трошкова. 

деценија до данас. У закључку је истакнута важност убрзавања 

s 

s 

s 

s За наредну годину је планиран значајан раст инвестиција поступака везаних за покретање захтева за експропријацију и 

s 

s у „Колубари”. Према речима Јеленка Мићића, помоћника директора 

за инвестиције, развој и унапређење производње, пла- 

Менаџмент и челни људи „Колубаре” говорили су и о про- 

исплату аванса. 

s 

s 

s 

s нира се око 21 милијарда динара за инвестиције, што је четвртина 

буџета „Електропривреде Србије” за ове намене. Иако систему квалитета. 

блематици заштите животне средине, безбедности на раду и 

s 

s 

s 

s 

s План пословања ЕПС-а за 2010. годину до овог састанка није 


s 

s 

s 

s разматране актуелне теме У ПОСЛОВОДСТВУ РБ „КОЛУБАРА” 

s 

s sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

s 

s 

s 

s 

s 

Избор основне опреме за копове 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

Састанак s 

челних људи техничке струке Рударског басена са Министарством заштите животне средине и просторног 

s 

s „Колубара” одржан је, 25. новембра, у Лазаревцу. Састанку планирања. 

s 

s су присуствовали представници пословодства, директори Када је реч о избору и куповини рударске механизације, договорено 

је да се за одлагање међуслојне јаловине на копови ма 

s 

s огранака, погона и сектора „Колубаре”, представници „Електропривреде 

Србије” и „Колубара-Метала”. 

„Тамнава-Западно поље” и Пољу „Е” изаберу одлагачи теориј- 

s 

s 

s 

s Актуелне теме које су разматране на састанку односе се на ског капацитета 8500. Нови транспортер за одлагање међуслојне 

јаловине на „Западу” имаће техничке карактеристике као већ 

s 

s 

s 

процес брикетирања угља и избор основне рударске опреме за 

s 

s површинске копове „Колубаре”, по Плану инвестиција за 2010. постојећи на Првом БТО систему овог копа. Договорено је да 

s 

s годину. Након садржајне и свеобухватне анализе једногласно нови јаловински систем на Пољу „Ц” буде опремљен багером 

s 

s су донети закључци да ће „Колубара” предузети све неопходне теоријског капацитета 6500, одлагачем 8500 и транспортерима 

s 

s активности на изради Студије о брикетирању угља у сарадњи ширине 2.000 милиметара. Н. Ж. 

s 

s 6 


Снимио: Милан Цвијетић 

КОЛУБАРА

живојин јовановић, директор „површинских копова” о години која истиче 

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

Најважнији послови 

успешно окончани 

Створени неопходни предуслови 

за остваривање планских 

задатака током зимских месеци 

Површински копови РБ „Колубара” 

улазе у још једну зимску сезону 

потпуно спремни да за потребе 

термоелектрана и других потрошача, откопају 

и до утоварног места, односно погона 

„Прераде”, допреме планиране количине 

лигнита. 

Током године, која је на измаку, успешно 

су окончани (или се приводе крају) 

сви планирани послови, а било их је, 

познато је, много више од послова који су 

обављани у годинама које су претходиле 

овој. 

Тим поводом разговарали смо са дипломираним 

рударским инжењером Живојином 

Јовановићем, директором „Површинских 

копова”. 

– На свим површинским коповима 

највећи део ремоната успешно је окончан 

и, углавном, у планираним терминима и 

роковима. Плански су ремонтовани сви 

јаловински и угљени системи, а у току су 

или при самом крају ремонти три багера 

„дреглајна”. Техничко-производна спремност 

механизације тако је доведена на 

завидан ниво па би се могло рећи да су 

најважнији послови успешно окончани и 

да током зиме неће бити већих проблема 

у остваривању планских задатака – рекао 

нам је на почетку разговора директор Јовановић. 

Највише посла, и ове године, било је 

на Пољу „Д”. 

– Због познатих проблема са Вреоцима 

– прича Јовановић – заустављен је развој 

Поља „Д” ка западу. Због тога се на 

време размишљало о алтернативним решењима 

па је крајем 2007. године један од 

јаловинских система измештен на простор 

који зовемо „Јужно крило”. Следеће 

године на такозвану „Источну кипу” премештен 

је још један јаловински систем, 

а ове и преостала четири јаловинска и 

један угљени систем, чиме је и практично 

започело отварање новог копа, који је у 

рударским мапама означен као Поље „Е”. 

Измештање система захтевало је велике 

радове почев од формирања нових 

траса за транспортере до њихове демонтаже 

на старим и монтаже на новим 

трасама система. Уз то на нове локације 

требало је транспортовати багере и одлагаче, 

за што је, исто тако, била неопходна 

израда одговарајућих траса. Треба рећи 

да је током овог посла монтирано и око 

18 километара нових транспортера и да 

је на нове локације премештено чак 28 

погонских станица. Све је, на срећу, и захваљујући 

знању и изузетном залагању 

запослених на овом копу прошло без озбиљнијих 

оштећења механизације и повреда 

радника. 

Редовни послови са успехом су окончани 

и на осталим коповима. Проблема, 

међутим има и они се пре свега односе 

на експропријацију. Због тих проблема 

на копу Поље „Б” јаловина се на првом 

етажном нивоу више и не откопава што 

је условило откопавање откривке на нижим 

нивоима, а то озбиљно угрожава 

стабилност копа. 

На копу „Велики Црљени” се одступило 

од Главног пројекта. Опет због нерешених 

имовинско-правних односа. 

То је, онда, за последицу имало велики 

број нових технолошких захвата јер је 

технологију рада требало прилагодити динамици 

решавања проблема везаних за 

спорне парцеле, што је захтевало бројна 

померања транспортера, продужења и 

скраћења система али и застоје због неопходог 

транспорта багера и одлагача. 

Радови на откопу јаловине на овом копу 

обустављени су крајем новембра због немогућности 

даљег развоја копа. 

Месец дана раније на овај коп је стигао 

роторни багер са копа „Тамнава-Западно 

поље”, који је до тада радио на БТД систему, 

чиме је (27. октобра) започео откоп 

лигнита на овом копу. На путу до новог 

копа овај багер је прешао трасу дугачку 

скоро девет километара и „прегазио” реку 

Колубару. Процењене резерве лигнита на 

овом копу су око 30 милиона тона што, 

ако се правовремено реше имовинскоправни 

проблеми, представља значајан 

капацитет за планирану производњу у 

неколико наредних година. 

– На копу „Тамнава-Западно поље” током 

2009. године – наглашава Јовановић – 

успешно су окончани планирани ремон ти, 

а извршено је и укључивање појединих 

делова II БТО (новог) система. У производни 

процес укључен је крајем марта 

нови одлагач А2RsB8500 док су нови 

транспортери ширине два метра са фреквентном 

регулацијом брзине стартовали 

10. октобра. Током године завршена је и 

монтажа две погонске расподелне станице 

које су постављене на угљеним системима. 

Завршетак радова на монтажи новог 

роторног багера SRs 1600 је при крају 

па се његово укључивање у производни 

процес очекује почетком наредне године. 

На крају разговора директор Јовановић 

нам саопштава још неколико података. 

– Од осталих великих послова – каже 

он – треба истаћи да је оправка „глодара 

9” који је доживео тешку хаварију у 

заврш ној фази. Са монтажом багера се 

касни због проблема који су везани за 

испоруку делова опреме и челичне конструкције 

али и због приоритета који 

је дат монтажи II БТО система на копу 

„Тамнава-Западно поље”. Радови на монтажи 

овог система биће окончани са укључивањем 

новог глодара у производни 

процес чиме ће бити створени услови за 

откоп 12 милона кубика јаловине, на годишњем 

нивоу. 

Осим овог система, током наредне године, 

у производни процес биће укључен 

и „глодар 9” (на V БТО систем), а биће 

монтиран и III БТО систем на Пољу „Д”. 

У производни процес ће, када буде монтиран, 

бити укључен и још један одлагач 

ARs 1600. 

Ваља на крају рећи да су „Површински 

копови”, током 2009. године, остали без 

306 радника којима је, по разним основама, 

престао радни однос. Тиме је недостатак 

производних радника, који годинама 

мучи све копове, постао још израженији. 

Према проценама овогодишњи откоп 

откривке бити већи за око 10 одсто од 

планираног док ће се производња лигнита 

кретати у оквиру планираних обавеза. 

М. Тадић 



Живојин Јовановић 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

sнаш интервју 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 8 

ДИРЕКТОР „ПРЕРАДЕ” САША МАРЈАНОВИЋ О ПОСЛОВАЊУ У ПРОТЕКЛОЈ ГОДИНИ 


Пожар оставио приметан траг 

Последице саниране, штету ће надокнадити 

осигуравајуће друштво. Производња Сушаре 

око 15 одсто испод планираног. Скроман План 

инвестиција за 2010-у 

П 

очетком децембра, укупна производња „Прераде” за ову 

годину, износила је око 95 одсто од планираног биланса. 

Како је, на почетку разговора за наш лист, рекао директор 

Саша Марјановић, руководство „Прераде” задовољно 

је постигнутим резултатима, с обзиром да је протеклу годину 

обележио велики пожар, који је у мају захватио погон Старе сушаре 

и зауставио његов рад на 25 дана. 

– Тренутно, Мокра сепарација и Железнички транспорт су 

„на плану” и очекујемо да њихова производња до краја године 

премаши очекивани биланс за неколико процената. Сува 

сепарација је, до сада, произвела око седам одсто мање угља 

него што је планирано на годишњем нивоу, а разлог је смањена 

потражња термоелектрана током лета. Доласком хладнијих 

месеци она је, од 5,5 хиљада, подигнута до осам, девет хиљада 

то на угља дневно, па очекујемо да током децембра овај заостатак 

буде надокнађен. Топлана ће, вероватно, незнатно премашити 

годишњи план производње технолошке паре. Спорна је 

је дино производња Сушаре, на коју је приметан траг оставио 

пожар, али и лошији квалитет угља који је ове године, углавном, 

стизао са Поља „Б”. Овај погон ће уместо очекиваних 

550.000, осушити, највероватније, око 470.000 тона, између 12 

и 14 одсто мање од плана – каже Марјановић и објашњава да је 

угаљ који садржи доста дрвенасте структуре, а какав је у око 

90 одсто случајева стизао са копа, стварао бројне проблеме током 

процеса прераде. 

Осим што се одразио на производњу, да ли је пожар оставио 

финансијске последице и да ли су предузети неки кораци 

који би, евентуално, спречили да се сличан инцидент понови 

– Комисија је кон статовала је да је нанета штета у вредности од 

око 180 милиона динара. У току су преговори са осигуравајућом 

кућом о начину на који ће она бити надокнађена. Прва аконтација 

је већ исплаћена, а још увек је у току прикупљање података и доказа 

о средствима уложеним у санирање последица. Желим да 

истакнем да представници „Дунав осигурања” имају много разумевања, 

да се исплата одштете ниједног тренутка не доводи 

у питање и да пожар неће имати финансијских последица за РБ 

„Колубара”. Што се тиче решавања овог проблема на дуже стазе, 

оно је, због особина материјала и саме технологије рада, крајње 

неизвесно. Отежавајућа околност је и чињеница да је велики део 

опреме у Старој сушари при крају свог експлоатационог века. Ми 

смо, након мајског пожара, предузели неке акције да би, евентуално, 

спречили да се слична ситуација понови. Увели смо дежурства 

инжењера у Оплемењивању, ангажовали смо велики индустријски 

усисивач који, два пута недељно, усисава прашину у деловима погона 

који су недоступни за ручно чишћење. Уградили смо видео 

надзор преко кога надгледамо критичне тачке, а у току је и израда 

идејног пројекта за уградњу посебног противпожарног система. 

Можете ли да најавите неке нове активности у области заштите 

животне средине Докле је стигла израда Генералног 

пројекта пречишћавања отпадних вода, у коме би требало 

да буде дефинисана еколошка ситуација у „Преради” и МЗ 

Вреоци 

– Генерални пројекат је Институт „Јарослав Черни” завршио 

још крајем прошле године. Ми смо га затим, као што налажу 

законске обавезе, доставили на ревизију пројектантској кући 

„Делта инжењеринг”. На састанку на коме је ревизор изнео своје 

примедбе, дошло је до неслагања око предложених решења, а 

ниједна од супротстављених страна није желела да попусти, 

што је „Прераду” довело у „пат” позицију. У међувремену, платили 

смо и казну након „посете” инспектора и пресуде Трговинског 

суда, јер, као што је познато, немамо употребну дозволу 

што се тиче отпадних вода још од 1999. године. 

Да би решили ситуацију, обратили смо се Министарству за 

заштиту животне средине и просторно планирање за мишљење. 

Очекујемо да ће они у најкраћем року предложити ангажовање 

новог ревизора, који ће бити флексибилнији и приморати завађене 

стране да пронађу компромис. Протекле две године 

озбиљно се ради на решавању овог проблема, израда пројекта 

је један од најважнијих корака на том путу и очекујемо да ће се 

ствар одмах на почетку наредне године померити са „мртве тачке”. 

Неколико речи и о кадровској политици. Ове године је 

спроведен интерни оглас који је имао за циљ прерасподелу 

запослених. Да ли сте задовољни резултатима 

– На нивоу „Колубаре” на оглас се јавило 66 радника, од којих 

је „Прерада” требало да упосли 20. Понуђена су им места у 

директној производњи, а њих деветоро, који су пристали, требало 

би сваког дана да почну да раде. Ова акција није битно поправила 

ситуацију, јер проблем није само број радника, већ и 

чињеница да је све мање квалификованих мајстора који „носе” 

посао. (Само ове године је пензионисано 102 запослена, од којих 

је преко 90 радило у погонима, на одговорним и тешким местима.) 

Надамо се да ће, с обзиром да би, према неким проценама, 

2010-е из „Колубаре” у пензију требало да оде око 450 радника, 

ЕПС ускоро укинути забрану о запошљавању која је на снази од 

јануара ове године. 

Какви су планови за наредну годину Поново је најављен 

редукован План инвестиција за „Прераду” 

– План производње је на истом нивоу као ове године. На 

основу средстава за инвестиције, која су значајно смањена, ми 

смо направили план који подразумева реализацију само оних 

пројеката за које у овом тренутку процењујемо да су неодложни. 

Ове године требало би да буде реализован пројекат уградње 

система за испитивање квалитета угља, а чују се и најаве да би, 

коначно, требало да буду предузети неки конкретни кораци у 

вези са пројектом израде брикета, о коме идеја постоји већ двадесетак 

година. 

А. Станић 



Саша Марјановић 

КОЛУБАРА

ДЕВЕТОМЕСЕЧНО ПОСЛОВАЊЕ РБ „КОЛУБАРА” 


Губитак упркос штедњи 

Остварени производни задаци, финансијски 

резултат и даље негативан 

Извештај о пословању Рударског басена „Колубара” за првих 

девет месеци ове године, којим се прате кретања 

како у области производње тако и финансија, недавно је 

усвојен од стране овлашћених представника Оснивача. Планирана 

очекивања зацртана Годишњим програмом пословања у 

великој мери су остварена. 

Од почетка године, закључно са септембром, производни 

задаци у основној делатности испуњени су уз незнатни подбачај 

производње угља од 0,4 одсто (произведено је 21 милион тона), 

док је производња откривке (од 56,36 милиона кубних метара, 

са укљученом међуслојном јаловином) већа за 12,9 одсто. 

Производња сировог угља за индустрију и широку потрошњу 

већа је од планиране за 60 одсто, док је производња сушеног 

угља, због хаварије и пожара у погону Сушара у мају, мања од 

планиране за 25,6 одсто. 

С обзиром да ове године није дозвољено кориговање цена 

електричне енергије, па самим тим и угља, и поред значајних 

мера рационализације трошкова, на негативан финансијски 

резултат од 1,78 милијарди динара, између осталог, утицали су 

и неостварени приходи како од угља за термоелектране, тако и 

од угља за индустрију и широку потрошњу. Цене угља за термоелектране 

одређују 87 одсто укупних прихода „Колубаре”, а 

за обрачун прихода је примењена цена од 144,60 динара по гига 

џулу, која је нижа од прошлогодишње за чак 1,63 одсто, што је 

утицало на то да приход буде мањи за око 300 милиона динара. 

Изгубљен је и део прихода због пожара у Сушари, чије се штете 

процењују на око 180 милиона динара. 

Укупан приход привредног друштва у протеклих девет месеци 

остварен је у износу од 23,12 милијарди динара, што је за 

ГОДИШЊИ ПРОГРАМ ПОСЛОВАЊА „КОЛУБАРЕ” ЗА 2010. ГОДИНУ 

1,2 одсто мање у односу на исти период прошле године, а у односу 

на годишњи план остварење је 71,8 одсто. Укупни расходи 

од јануара до септембра ове године износили су 24,9 милијарди 

динара, што је у поређењу са истим периодом претходне године 

мање за скоро 5 одсто, а 73 одсто у односу на расходе планиране 

на годишњем нивоу. За првих девет месеци остварен је губитак 

пре опорезивања од 1,78 милијарди динара. 

Копови испуњавају производне задатке 

У Извештају о деветомесечном пословању се наводи да већ 

дужи период „Колубару” прати велика презадуженост и да 

постоји хронични недостатак обртних средстава. Вишегодишњим 

интензивним инвестирањем у капацитете од интереса за 

ЕПС као целину, „Колубара” има значајни дефицит од око 10 

милијарди динара, са тенденцијом да се у наредној години тај 

дефицит удвостручи. 

М. Радосављевић 


Планирана добит од 2,5 милијарди 


Ускладу са смерницама Владе Републике Србије, како је то 

уобичајено, Рударски басен „Колубара” за наредну годину 

донео је свој Годишњи програм пословања, који је недавно 

и усвојен од стране Управног одбора ЕПС-а. Као полазне основе 

за планирање узети су очекивани макроекономски индикатори 

међу којима је и очекивана инфлација на крају наредне године 

од 7,3 одсто и ефекти очекиваних повећања цена електричне 

енергије од по 10 одсто, у два наврата, у јануару и јулу. Цена угља 

за термоелектране на годишњем нивоу, како је планирано, биће 

већа за 15,1 одсто у односу на 2009. годину. 

У складу са електро-енергетским билансом Републике Србије, 

у области производње дефинисани су плански задаци „Колубаре”. 

Годишњи план производње угља је одређен на нивоу 

од 30.052.000 тона (што је за 1,2 одсто више у односу на план за 

2009. годину), а откривке од 58,5 милиона кубних земље (што 

је за 1,4 одсто мање него у текућој години). Производња сушеног 

угља планирана је у износу од 549 хиљада тона, што је на 

нивоу плана за ову годину. Уз сагледавање свих битних параметара 

пословања у иду ћој години, очекује се укупан приход „Колубаре” 

од око 36,4 милијарди динара, док ће укупну расходи 

бити око 33,8 мили јарди динара. Планирана је добит у износу 

од 2,5 милијарди динара, што ће после више година пословања 

са губитком, први пут позитивно пословање. Да би се овај план 

остварио неопходно је рестриктивно и домаћинско пословање 

уз смањење трошкова. За реализацију програма ремоната и 

текућег одржавања у 2010. години планирана су средства од 4,4 

милијарди динара, што је значајно ниже од средстава која ће 

бити утрошена у 2009. години. Трошкови закупа механизације 

у следећој години биће за више од 400 милиона динара мањи у 

поређењу са овом годином. 

За идућу годину планиран је значајан раст инвестиција, па 

је за те активности предвиђен износ од преко 21 милијарди динара 

(при чему први приоритет - средства ЕПС-а - износи 11,9 

милијарди). Највећи део тих средстава намењен је за експропријацију. 

Трошкови запослених планирани су у висини од 11,9 

милијарди динара. Очекује се да овај плански документ ускоро 

усвоји и Влада Србије. 

М. Радосављевић 


пословање 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

sпроизводња 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 


s 10 

ЈЕДАНАЕСТОМЕСЕЧНА ПРОИЗВОДЊА РБ „КОЛУБАРА” 

Ископано 26,5 милиона 

На површинским коповима Рударског 

басена „Колубара” за протеклих 

једанаест месеци ископано је 

преко 26,5 милиона тона лигнита, што је 

близу планираних количина. 

Према подацима Службе за координацију 

производње „Колубаре” највећи 

пребачај плана, од десет одсто, остварио 

је коп „Тамнава-Западно поље” са производњом 

од 9,1 милион тона угља. На 

коповима „Тамнава-Источно поље” и „Велики 

Црљени” ископано је преко четири 

милиона тона лигнита, што је за шест одсто 

више од плана. Поље „Д” дало је 11,6 

милиона тона угља, или осам одсто мање 

од плана. Нерешени имовинско-правни 

односи у Вреоцима одразили су се на производне 

резултате овог копа. На Пољу „Б” 

ископано је близу 1,8 милиона тона лигнита, 

што представља остварење плана 

од 96 одсто. Производња откривке у Рударском 

басену „Колубара” за једанаест 

месеци износила је 55,6 милиона кубика, 

што је за два одсто више од плана. На 

копу „Тамнава-Западно поље” откопано је 

и од ложено близу 19,3 милиона метара 

ку б них јаловине, или 31 одсто преко плана. 

Поље „Б” је такође, са производњом 

од 3,6 милиона кубика, план откривке 

пребацило за 23 одсто. Због проблема са 

експропријацијом Поље „Д” и „Велики 

Црљени” имали су производњу мању од 

планиране. На Пољу „Д” откопано је око 

27,4 милиона кубика чврсте масе или 88 

одсто планираних количина. Коп „Велики 

Црљени” је, са произведених 5,2 милиона 

кубика, план јаловине остварио са 

95,4 одсто. 

У новембру производња лигнита у 

РБ „Колубара” износила је близу 2,8 милиона 

тона, а откривке преко 4,5 милиона 

ку бика. План угља је остварен са 97, а 

јалови не са 94 одсто. 

Д. Вуковић 

ПРОИЗВОДЊА ,,ПРЕРАДЕ” ЗА ЈЕДАНАЕСТ МЕСЕЦИ 

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

Најуспешнија Топлана 

Током једанаест месеци ове године 

„Прерада” је укупно произвела више 

од 13.322.800 тона лигнита, што је за 

око осам одсто мање од 14.480.000, колико 

је предвидео план за овај период. 

Закључно са новембром, најуспешнији 

погон у „Преради” била је Топлана, 

која је, остваривши производњу од 

501.914 тона паре, незнатно премашила 

план од 493.000 тона. У истом периоду, 

Сува сепарација произвела је више од 

10.664.000 тона лигнита, чиме је остварила 

око 93 одсто плана (који је износио 

11.484.000), док је Сушара осушила око 

426.400 тона (око 14 одсто мање од планираних 

494.000). 

За једанаест месеци ове године, Мокра 

сепарација и Железнички транспорт 

произвели су, односно превезли, више од 

2.958.800, што је незнатно испод планираних 

2.996.000 тона лигнита. 

Укупна производња „Прераде” током 

новембра износила је 1.374.347, што је 

за око девет одсто мање од планираних 

1.510.000 тона. 




Упознавање са 

новим прописима 

Семинар на тему „Јавне набавкенови 

подзаконски акти” одржан је, 23. 

новембра, у Пословодству РБ „Колубара”, 

у организацији фир ме „Публикактив” 

из Београда. Повод овог семинара 

је да се запослени који прате ову област 

у „Колубари” упознају са правилима ко ја 

су у овој години изменила систем јавних 

набавки у Републици Србији. 

Према речима Саше Варинца, самосталног 

саветника у Управи за јавне 

набавке Србије и једног од предавача, у 

новембру је, ступањем на снагу Правилника 

о садржини кредитног захтева код 

јавне набавке услуге кредита заокружен 

систем јавних набавки у Србији. 

– Претходно су у јулу текуће године 

девет подзаконских аката ступили 

на снагу, а заједно са овим последњим 

прецизиране су одредбе новог Закона о 

јавним набавкама који је донет јануара 

2009. године – рекао је Варинац. 

На семинару су учествовали чланови 

комисија за јавне набавке РБ „Колубара” 

који примењују прописе и спроводе 

поступке јавних набавки. Н. Ж. 

Очекује се још обуће 

Према подацима Сектора за комерцијалне 

послове у овој години набављена 

је лична заштитна опрема за 

раднике РБ „Колубара” у вредности од 

30,5 милиона динара. Сем ципела које 

ускоро треба да стигну, сви остали артикли 

личне заштитне опреме већ су 

смештени у магацинима. По тендеру 

који је био раније расписан, набављено 

је око 3.350 пари зимских радних одела 

и нешто више, око 3.550 пари летњих. 

Поред кишних кабаница од ПВЦ-а, 

пристигле су и све тражене количине 

ветровки, кецеља, прслука, радних 

мантила... За заштиту главе на бављено 

је преко 1.600 комада рударских шлемова 

од ПВЦ-а, 600 комада поткапа, 

око 3.000 комада заштитних маски за 

једнократну употребу, као и одређен 

број специфичних заштитних маски и 

цедила за њих. 

Све наручене врсте заштитних рукавица 

такође су испоручене „Колубари”. 

У највећем обиму, од 11.200 пари, 

заступљене су браварске рукавице. 

Према плану набавке за ову годину 

треба да се испоручи и око 4.090 пари 

мушких дубоких ципела, око 2.780 пари 

дубоких ципела са челичном капом 

„Панда” и 1.330 пари плитких мушких 

ципела. Наручено је такође и 390 пари 

плитких женских ципела и 100 пари 

дубоких са гуменим ђоном. М. Р. 

КОЛУБАРА

У БЕОГРАДУ ОДРЖАНА РЕГИОНАЛНА МИНИСТАРСКА КОНФЕРЕНЦИЈА О КЛИМАТСКИМ ПРОМЕНАМА 


Основни циљ - одрживи развој 

Више од 200 представника политичких 

и привредних институција из земаља 

Југоисточне Европе учествовало у дијалогу о 

томе како на најефикаснији начин повезати 

еколошку политику са енергетском индустријом 

Представници бројних политичких и привредних институција 

из земаља Југоисточне Европе окупили су се на 

Регионалној министарској конференцији под називом 

„Климатске промене и енергетика”, која је, 25. и 26. новембра, 

одржана у Београду, са циљем да утврде заједничку платформу 

пред конференцију Уједињених нација о климатским променама, 

која је почетком децембра организована у Копенхагену. 

Током дводневне конференције, која је одржана у организацији 

Министарства рударства и енергетике, Министарства 

за заштиту животне средине, „Електропривреде Србије” и Републичког 

хидрометеоролошког завода, уз суфинансирање амбасаде 

Шведске у Србији, бројним панелима присуствовало је 

више од две стотине учесника. 

Скупу у Београду претходили су састанци Форума о климатским 

променама, који су формирале земље Западног Балкана 

међу којима су, осим Србије, Босна и Херцеговина, Албанија, 

Македонија и Црна Гора, а који су одржани у новембру 2008. у 

Сарајеву, у августу 2009. у Котору и половином октобра 2009. 

године у Будви. Конференција у Београду била је прилика да 

представници најутицајнијих политичких и привредних чинилаца 

зема ља из окружења још једном поведу дијалог и донесу 

заједничке закључке пред наступ на конференцији УН о климатским 

променама, на којој ће лидери 192 земље покушати да 

се договоре како да зауставе глобално загревање. 

Заједничко санирање еколошких последица 

„Електропривреда Србије” била је један од иницијатора 

овог догађаја, сматрајући да је то одлична прилика да наша земља, 

а самим тим и ЕПС, као највећи произвођач електричне 

енергије, али и један од највећих загађивача у региону, заузму 

чврсто позицију лидера у примени решења у домену енергетске 

ефикасности и санирању еколошких последица које индустрија 

оставља на природну средину. 

s Ускоро и „Бела књига” 

Директор Сектора за заштиту животне средине 

„Електропривреде Србије” Михајло Гаврић, недавно 

је, на симпозијуму под називом „Климатске промене у 

предвечерје друге деценије овог века”, који је одржан у 

Српској академији наука и уметности, најавио да је у току 

припрема „Беле књиге ЕПС-а”. Овај документ је наставак 

пројекта заштите животне средине који спроводи 

национална електроенергетска компанија, а у њему ће 

бити изложен план за ублажавање утицаја климатских 

промена. 

– Чак 70 одсто угљен-диоксида емитованог у Србији потиче 

од ЕПС-а. Схватили смо размере проблема и одлучили да 

окренемо нови лист – рекао је том приликом Гаврић. А. С. 


Као израз свести о својој друштвеној одговорности, ЕПС је 

у јуну ове године издао публикацију „Зелена књига Електропривреде 

Србије”, која представља преглед тренутног стања, 

али и акциони план за даље деловање у области заштите животне 

средине. Сва решења која су представљена у овом документу 

подразумевају примену међународне регулативе којом 

је уређена ова област, али и висок степен сарадње на регионалном 

нивоу, који је неопходан услов за постизање резултата. 

Учесници Конференције у Београду 

Дајући подршку овом концепту, који се спроводи преко 

број них активности, од којих је скуп у Београду само једна у 

ни зу, министри енергетике и заштите животне средине Петар 

Шкундрић и Оливер Дулић истакли су да је Србија спремна да 

поштује све међународне стандарде, што недвосмислено произилази 

из њеног стратешког опредељења за придруживање 

Европској унији. 

– Очекујемо да на том путу од европских институција добијемо 

значајну финансијску помоћ, посебно када је реч о изградњи 

одговарајућих капацитета и примени нових техно логија 

– речено је на конференцији. 

Учесници скупа, међу којима су били представници енергетских 

компанија из региона, амбасадори, представници власти 

држава региона, као и представници Европске уније, задовољни 

су разговорима који су резултирали закључком да свака земља у 

региону има своје специфичности, али да су проблеми у области 

заштите животне средине и обезбеђивања енергије заједнички. 

Основни циљ је рад на одрживом развоју енергетике, који ће 

обезбедити сигурно снабдевање и повећати укупну ефикасност 

енергетског сектора, уз истовремено максимално смањење негативних 

утицаја на окружење, као и развој обновљивих извора 

енергије кроз процесе интеграције. Истакнуто је и да земље у 

региону имају потенцијала за коришћење алтернативних извора 

и да им је неопходна помоћ да своје законодавство које се 

односи на ту област прилагоде стандардима Европске уније. 

– Регионална конференција у Београду требало би да допринесе 

почетку стварања регионалне политике и платформе против 

климатских промена. Оно што је обавезујуће у мапи пута 

наше државе и земаља региона, пред улазак у ЕУ, је, свакако, 

смањење емитовања угљен-диоксида и гасова који изазивају 

ефекат стаклене баште – рекао је Братислав Чеперковић, извршни 

директор „Електропривреде Србије”. 



s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

sсиндикат 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 


s 12 

МИОДРАГ РАНКОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК СИНДИКАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ „ КОЛУБАРА” 

Не мењати Колективни уговор 

Уколико се пословодство и синдикат не усагласе биће примењиван 

Правилник о раду. Ако плате буду замрзнуте, инсистираће се 

на исплати топлог оброка и регреса. Управни одбор Фонда ПИО 

одобрио додатне бенефиције за најтежа радна места у „Колубари”, 

последњу реч даће Законодавни одбор Скупштине Србије 

Рок важења Колективног уговора за 

Рударски басен „Колубара”, који је 

потписан пре непуне три године, 

истиче 7. фебруара 2010. О овој и другим 

темама важним за запослене у овом привредном 

друштву, разговарали смо са 

Миодрагом Ранковићем, председником 

Синдикалне организације „Колубара”. 

Како теку преговори о новом Колективном 

уговору и шта ће ново овај 

документ донети запосленима у „Колубари” 

Преговори се воде на два фронта, једни 

су синдиката ЕПС-а са пословодством, а 

други овде у „Колубари”, зато што је неопходно 

усагласити различите колективне 

уговоре свих 11 привредних друштава. 

Пре три године, „Колубара” је међу првима 

потписала овај документ, тачније после 

нишке „Електродистрибуције”, тако 

да сада и други теже да достигну ниво нашег 

Колективног уговора. Са пословодством 

ЕПС-а смо имали два састанка на 

којима смо тражили ово усаглашавање, 

на шта су они, у начелу, пристали. Пре 

месец дана сам однео предлог синдиката 

директору. Наш став је да постојећи 

Колективни уговор није потребно битно 

мењати, осим у ставкама на које се односе 

промене закона. Нема ту шта да се 

преговара, јер овај документ се показао 

као веома функционалан, није угрозио 

ни државу, ни пословодство, а њиме су 

задовољни и запослени и синдикат. Свакако 

да би се могло наћи простора за још 

бољи и квалитетнији, али с обзиром на 

ситуацију у ЕПС-у и држави, он је сасвим 

реалан. 

Шта ће се десити уколико Колективни 

уговор не буде потписан у законском 

року 

У том случају уводи се Правилник 

о раду, где постоји могућност да многа 

права радника буду драстично смањена. 

То би за „Колубару” била срамота, 

посебно када имамо у виду овдашње 

услове рада. Очекујем разумевање оба 

пословодства, јер ми смо за преговоре 

спремни одмах. Према извештајима стручних 

служби, неопходне су минималне 

промене, јер се ни закони нису нешто 

битно мењали. 


Како сте реаговали на најаве из врха 

власти да ће плате и у идућој години 

бити замрзнуте, што значи да ће цена 

рада остати непромењена 

По том питању смо ових дана веома 

активни, посебно колега Милан Ђорђевић, 

председник синдиката ЕПС-а. Наиме, 

Управни одбор је усвојио План 

Миодраг Ранковић 

пословања „Електропривреде Србије” за 

наредну годину, на који смо ми имали 

примедбе, изузетно на део који се односи 

на зараде. Препорука Министарства 

финансија била је да се уради План на 

нивоу ове године и да самим тим зараде 

остану исте, на шта смо ми реаговали, јер 

нас финансијски проблеми у предузећу 

и држави не интересују, јер запослени у 

„Колубари” чак и пре времена испуњавају 

оно што тај исти План пословања од њих 

тражи. Производни планови ће и ове године 

бити испуњени, па ми захтевамо да 

држава нађе решење и одговарајући модел 

да се радници награде. Ако не постоји 

начин да се повећају зараде, инсистирамо 

на исплати топлог оброка и регреса. Имали 

смо састанке у Министарству рударства 

и енергетике, где смо добили подршку, 

док се Министарство финансија 

још није огласило. Сигуран сам да уз добру 

вољу може да се нађе модел по коме 

наше зараде неће бити „на леду” целе 

идуће године. 

Синдикат „Колубаре” и даље је веома 

активан на увођењу додатног броја 

месеци за радна места у производњи 

која већ имају два месеца по години стажа. 

Докле се стигло са овим пословима 

На томе смо ми изузетно ангажовани 

већ неколико година. Успели смо да веома 

велики број радних места у производњи 

добије два месеца „бенефиција” по години 

стажа. Пре годину и по дана смо покренули 

иницијативу и тражили да нека 

изузетно тешка радна места добију додатних 

месец или два. Према последњим 

информацијама, на основу елабората који 

је урадио Институт заштите на раду 

АД „Београд”, Управни одбор Фонда пензијско-инвалидског 

осигурања је одобрио 

додатних месец дана „бенефицираног 

рад ног стажа” за нека радна места на „Површинским 

коповима” и по два месеца у 

„Преради”. Морам да нагласим, да ће све 

ове додатне „бенефиције” припадати онима 

који раде на изузетно тешким радним 

местима, тек када их одобри Министарство 

за рад и социјална питања, потом 

Законодавни одбор Скупштине Србије и 

на крају објави „Службени гласник”. 

Каква година очекује све нас који 

радимо у „Колубари” 

Трудим се да будем оптимиста, али 

мислим да је пред нама још једна тешка 

година. Веома је важно да пројекат 

исељења Вреоца почне да се реализује, 

јер то значи да ће за све запослене бити 

посла. Управни одбор „Електропривреде 

Србије” је Планом за идућу годину планирао 

средства за ову инвестицију, али 

ће коначну реч дати Влада Републике 

Србије. За овај синдикат је најважније да 

заштитимо постојећи број радника, јер се 

на њега стално врши удар. Наиме, ми смо 

ову годину започели са 10.860 радника, 

а требали смо са 10.400. Тих 400 радника 

није било планирано Планом, па смо 

сваког месеца имали проблем са новцем 

за исплату. Захваљујући природном одливу, 

годину која је пред нама почећемо 

онако како је пројектовано, али смо од 

Пословодства ЕПС-а и „Колубаре” тражили 

да се надомести број запослених 

који недостаје у производњи, јер је велики 

проблем са недостатком радне снаге 

на свим коповима и у „Преради”. 

Д. Матић 


КОЛУБАРА

ОДРЖАН ЗБОР ГРАЂАНА У ВРЕОЦИМА 



Стотинак предлога 

Уорганизацији Савета Месне заједнице 

Вреоци, 3. децембра, одржан 

је збор грађана Вреоца. На дневном 

реду нашле су се теме од виталног значаја 

за мештане Вреоца, исељавање села и актуелни 

еколошки проблеми. 

Поред чланова Савета МЗ Вреоци, 

присутнима су се обратили и Зоран Марковић, 

испред Рударског басена „Колубара” 

и Горан Милошевић, представник 

Градске општине Лазаревац. 

Како је у уводном излагању истакао 

Радослав Радоњић, председник Савета 

МЗ Вреоци, последњи збор грађана одржан 

је у јуну, а окупљања од тада није 

било јер су преговори још трајали. Дошло 

се до ситуације када су покренути 

конкретни потези и зато су мештани окупљени 

како би се детаљније упознали са 

актуелном ситуацијом. 

Зоран Марковић поновио је да РБ 

„Колубара” апсолутно стоји иза пројекта 

Вреоци, да нема одступања ни одустајања, 

као и да је „Електропривреда Србије” обезбедила 

новчана средства за реализацију 

пројекта. 

Када је као стипендиста „Колубаре” 

дошао у тадашњу Дирекцију у 

Вреоцима 1973. године, Василије 

Врховац, дипломирани андрагог, био је 

први стручњак за образовање одраслих у 

нашем колективу. Било је то време када се 

тек формирало језгро кадровске службе 

– Сада се раде предлози за директну 

експропријацију домаћинстава и непокретности 

која су била у плану за исељење 

у 2008. и 2009. години, а упоредо се 

припремамо и за потписивање уговора 

и исплату аванса од 35 процената грубог 

пописа. Радићемо сукцесивно и непрекидно 

– објаснио је Марковић и највио 

рад дела Службе експропријације РБ 

„Колубара” у Вреоцима, у новоотвореним 

канцеларијама. 

Како је рекао Горан Милошевић, „Колубара” 

је почела са припремом предлога за 

директну експропријацију и до одржавања 

збора је око стотину предло га стигло у општинске 

службе. Према Ми лошевићевим 

речима, очекује се интензиван и експедитиван 

рад „Колубаре” и општине на ма совној 

експропријацији у Вреоцима. 

Мештани су преставницима Рударског 

басена и општине Лазаревац постављали 

бројна питања, а посебно су на 

збору истакли потребу да се испоштује динамика 

реализације пројекта према Програмским 

основама за пресељење на сеља 

Вреоци. 


Комбината „Колубара”, на чијем је челу 

био Миладин Грчић, руководилац који 

је давао шансу младим и образованим 

стручњацима. Већ тада, као млад приправник 

Васа је испоштовао гесло да је 

„андрагогија заснована на филозофији 

доживотног образовања и учења”. За кратко 

време научио је много о кадровима у 

„Колубари”, поштујући своје саговорнике, 

за које је увек имао велико уважавање. 

У свом радном веку био је самостални 

референт за образовање, самостални референт 

за планирање кадрова, да би у 

последњих шеснаест година био руководилац 

Одељења за образовање и социолошки 

рад у Сектору за правне, кадровске 

и опште послове РБ „Колубара”. 

У својој личности Василије је објединио 

најбоље врлине које се захтевају 

за модерног и образованог стручњака, а 

његови сарадници кажу да су Васине највеће 

вредности оданост послу и скромност. 

Када је својевремено расправљано 

о радној дисциплини и одговорности на 

послу, за Врховца је један од директора 

Убрзане припремне 

активности 

На петој седници Одбора за праћење 

пресељења насеља Вреоци, одржаној 

14. децембра у Лазаревцу, разматран је 

Извештај о покренутим поступцима 

експропријације у катастарској општини 

Вреоци. 

Чланови Одбора разговарали су о 

припремним активностима на закључивању 

уговора о условима пресељења 

и исплати аванса. Анализирано је и 

питање домаћинстава која нису прихватила 

попис непокретности, а размотрен 

је и проблем везан за „Милетића 

кућу”. 

Током конструктивне и садржајне 

дискусије у којој су учествовали сви 

представници Одбора, говорило се о 

предлогу представника МЗ Вреоци о 

додатном обезбеђењу гаранција за мештане 

Вреоца који закључују уговоре 

о условима пресељења, о могућности 

обједињавања експропријације у случајевима 

где је парцела у једној а домаћинство 

у другој зони. Разговарало 

се и о предлозима да се поново обиђу 

домаћини који су у првој фази одбили 

попис непокретности. Н. Ж. 

У пензију испрaћен Василије Врховац, први дипломирани андрагог РБ „Колубара” 


Василије Врховац 

Оплемењује друге људе 

ре као: „Када би сви били одговорни као наш 

Васа. По њему се сат може навијати”. Те 

своје особине, педантност, одговорност 

и доброту којом оплемењује друге људе, 

задржао је Василије Врховац током 36 година 

непрекидног рада у Комбина ту „Колубара”. 

На њега нису утицала бурна економска 

и политичка времена и промене 

у „Колубари”. Васа је једноставно био и 

остао људина, јер га поштују бројне генерације 

кадрова које су долазиле у „Колубару”. 

За колектив у коме је провео свој радни 

и животни век, везују га само лепе 

успомене: 

– Поносан сам на своје најближе сараднике. 

Све ове године смо се узајамно 

поштовали и сарађивали, градећи коректне 

професионалне и међуљудске односе. 

Добри човек, родом из Кузмина код 

Сремске Митровице, своје пензионерске 

дане живеће у кругу своје породице, не 

заборављајући ни пријатеље и колеге из 

„Колубаре” са којима је провео најлепше 

године. 

М. Ђоковић 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

из огранака 

басена 

НА ПОВРШИНСКОМ КОПУ ПОЉЕ „Д” 


Завршена реконструкција 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

Од једног „направљена” три копа – тренутак свечаности 

Н 

а површинском копу Поље „Д” озваничен је, 27. новембра, 

на симболичан начин, завршетак радова на највећој 

реконструкцији у историји овог копа. 

Реконструкција је почела 2007. године када је из базне зоне 

Поља „Д” измештен први од шест јаловинских система. Током 

две наредне године на нове локације (у зоне ободних копова 

- Поље „Ц” и Поље „Е”) премештено је и преосталих пет 

јаловинских и један угљени систем. 

Ево и неких података. Током ове реконструкције демонтирано 

је 64,8 километара (око 3.200 тона) шина и 12.260 понтона. 

На новим локацијама монтирано је и стављено у функцију више 

од 52 километра трачних транспортера, а током тог посла „потрошено 

је” око 10,5 хиљада понтона. 

s 14 

НА ПОВРШИНСКОМ КОПУ ПОЉЕ „Е” ТОКОМ ПРВОГ МЕСЕЦА РАДА 

На нове локације, новим трасама чија је израда претходила 

премештању механизације, прешло је 8 глодара и шест одлагача. 

Укупна дужина пута који су, током транспорта, прешле ове 

машине мери се десетинама километара. На нове локације, током 

ове реконструкције, измештено је и 46 погонских станица. 

Слика Поља „Д” тако је у највећем делу измењена јер је у 

базној зони копа остао (више пута реконструисан) само један 

угљени систем. 

Скромној свечаности, која је одржана на видиковцу овог 

копа, присуствовали су, поред бројних гостију, и људи који су 

најзаслужнији што је овај велики и веома компликован посао 

обављен квалитетно и у планираном року. 



Откопано 500 хиљада тона 

О 

д када је, половином прошлог месеца, 

почео откоп лигнита у зони 

новог површинског копа који је, у 

рударским мапама, означен као Поље „Е” 

рудари Поља „Д”, чија је механизација 

пресељена у ову зону, откопали су током 

првог месеца рада „у новом окружењу” 

више од 500 хиљада тона лигнита. 

Да би се „дохватило” ново лежиште 

лигнита БТС систем је продужен за скоро 

четири километра, а у зависности од квалитета 

лигнита, угаљ се наизменично допрема 

до погона „Прераде” и „утоварног 

места” што узрокује неизбежне застоје и 

успорава процес производње. 

Тим поводом разговарали смо са дипломираним 

рудар ским инжењером Данком 

Кандићем, шефом угљеног система 

који, ових дана, повремено мења назив па 

у зависности од потреба испоруке лигнита 

„бива” БТС, односно БТУ систем. 

– Овај систем је, осим тога што на њему 

ради исти глодар, практично променио 

и „лице” и начин рада. Када је реконструкција 

почела био је дугачак нешто 

мање од два километра, сада је његова 

ду жина 6,2 километара. Током рекон струкције 

део овог система постало је и осам 

нових трачних транспортера и више погонских 

станица и других сколопова. Уз 

то, багер је ушао у зону копа која је по 

свему друга чија од оне у којој је радио 

пре ове реконструкције. Газимо по подинској 

гли ни, а терен по којем се крећемо 

у неким секцијама је закошенији од три 

одсто (колико је прописима дозвољено) 

па пре уласка багера у ту зону морамо 

да поравнамо подлогу што, повремено, 

успорава откоп лигнита. Уз то угаљ је 

знатно лошијег квалитета са значајним 

прослојцима глине што од нас захтева 

озбиљне напоре како би ту глину откопали 

и одложили – рекао је Кандић. 

У наставку разговора он наглашава 

да је, током првог месеца рада, било и озбиљних 

проблема са напајањем система 

електричном енергијом. 

Све то прате и додатни послови везани 

за наизменичну испоруку лигнита (термоелектранама 

и „Преради”), а све ради 

постизања одговарајућег квалитета угља. 

Главни рударски пословођа, на овом 

систему, Миломир Ранковић завршава 

ову причу реченицом: 

– Није нам лако, али се не дамо. Верујем 

да ће се у наредним данима процес 

Данко Кандић 

производње стабилизовати и да ћемо, 

током зимских месеци, остваривати производњу 

која се од нас тражи. У овом тренутку 

имамо откривено око 3,5 милиона 

тона лигнита, што значи да је планирана 

производња, у наредних 6 месеци, сасвим 

извесна. 




КОЛУБАРА

производни РЕЗУЛТАТИ „ТАМНАВА-ЗАПАДНОГ ПОЉА” 


Нова опрема и успешан рад 

Оба јаловинска система испунила годишњи 

план знатно пре рока. Нови БТО систем у целини 

са радом почиње почетком следеће године 

НОВИ БТО СИСТЕМ НА „ТАМНАВА-ЗАПАДНОМ ПОЉУ” 

Година којој бројимо последње дане, за запослене на копу 

„Тамнава-Западно поље” била је веома успешна. Оба ја ловинска 

система испунила су годишњи план производње 

знатно пре рока. На I БТО систему билансирана производња 

остварена је у октобру, а на II јаловинском годишња количина 

достигнута је три месеца раније. 

За првих 11 месеци I БТО ископао је 12,1 милион кубика, 31 

одсто преко плана, а II БТО систем 7,2 милиона кубних метара 

јаловине, односно 32 одсто више од биланса. Ако се посматра 

производња оба система, пребачај у односу на план за 11 месеци 

износи 31 одсто. Једанаестомесечна производња угља износи 8,9 

милиона тона, односно 8 одсто изнад плана. Децембарски план 

производње угља за „Тамнава-Западно поље” је 440 хиљада и 

присутна је увереност да ће овај задатак без проблема бити реализован, 

а очекује се и благи пребачај. Већи део године опрема 

са копа „Тамнава-Источно поље” радила је на угљеном систему 

„Тамнава-Запада”. Заједнички годишњи план је био 13,6 милиона, 

а ископано је 13,2 милиона тона угља, што значи да годишњи 

план треба да буде испуњен. 

– Највећи посао у 2009. години који смо успешно завршили 

је транспорт и укључење новог одлагача у рад II БТО система 

који је успешно прошао фазу пробног рада и сада ради без 

проблема. На истом систему монтирано је пет нових трачних 

транспортера, завршен је њихов пробни рад и доказана временска 

расположивост. Доласком багера на радну позицију почеће 

са радом нови БТО систем. Тада ће се створити услови да „глодар 

4” са II БТО пређе на угљени систем и тиме ће моћи да отпочне 

са радом трећа линија на угљу – каже Милутин Бобић, 

директор копа. 

Према његовим речима незавршено је остало, а требало је 

да већ да буде у функцији, ново насеље за особље система на 

западној граници копа. Његовим завршетком требало је да се 

побољшају услови смештаја радника и да им се скрати пут до 

објеката на копу. 

– Производњу у зимским условима спремно дочекујемо и не 

очекујем да ћемо имати озбиљније проблеме да бисмо испунили 

задатке који пред нас буду постављени. Битно је да је проблем 

недостајуће радне снаге на копу у фази решавања. Нађена 

су нека решења и мислим да ћемо тиме овај проблем донекле 

ублажити – додаје Бобић. 

По чет ком експлоатације угља на копу „Велики Црљени” 

битно се повећала сигурност у производњи, а посебно је 

значајна за квалитет угља који се испоручује термоелектранама. 

Угаљ у западном делу лежишта „Тамнава-Западног поља” је 

доста раслојен и при откопавању таквог угља мора да се врши 

ње гова хомогенизација. То значи да се угаљ за термоелектране 

ме ша са два копа за шта је неопходна свакодневна координација 

надзорно-техничког особља оба копа. Према Бобићевим речима, 

ова сарадња веома добро функционише. 

За добре производне резултате, како каже директор Бобић, 

заслужни су сви запослени и он никог посебно не истиче, 

а такође се нада да ће и у следећој години успешно одговорити 

свим производним задацима који пред њих буду 

постављени. 

М. Димитријевић 


Систем ускоро у раду 

Транспорт багера на радну позицију 25. јануара 

Велика инвестиција, највећа у последњој деценији у РБ 

„Колубара”, је нови јаловински систем за коп „Тамнава- 

Запад”. Ових дана смо сведоци завршетка радова. Када 

комплетан систем почне са радом овај коп ће достићи пројектовани 

капацитет од 12 милиона тона угља годишње. 

Четири пакета из пројекта су комплетно завршена, док је 

багер у завршној фази. За све завршене делове успешно је спроведен 

тест перформанси. Извођачима радова завршених пакета 

(одлагач, транспортери и систем за напајање копа електричном 

енерги јом) остаје обавеза да учествују у доказу капацитета багера. 

– Електро-машинска монтажа багера завршена је почетком 

децембра и одмах су на плацу започете појединачне функционалне 

пробе. За средину децембра било је планирано уклањање 

потпорних ослонаца, затим вагање справе, одређивање тежишта 

горње градње – каже Добривоје Стефановић, руководилац 

пројекта и додаје: 

– Транспорт багера на радну позицију очекује се 25. јануара 

следеће године, а затим би требало да уследи уклапање багера, 


Моћна машина чека транспорт на радну позицију 

функционалне пробе система, пробе под оптерећењем, a тиме 

ће се доказивати и капацитет. 

Јасно утврђен програм теста капацитета састоји се из доказа 

расположивости електро-машинске опреме (који не сме бити 

нижи од 96 одсто) у току рада од 42 смене. У току периода од 

42 смене врши се и доказ капацитета у трајању од 72 сата. За то 

време багер мора да откопа минимум 200 хиљада метара кубних 

чврсте масе и истовремено за сву опрему важи да мора да постигне 

капацитет максимално 6.600 метара кубних растресите 

масе на сат. 

Сва четири завршена пакета су плаћена, а за багер преостаје 

још да се плати 4,5 милиона евра. 

М. Димитријевић 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s ДОНЕТА ОДЛУКА О ПРОШИРЕЊУ КАМЕНОЛОМА „КРУШЕВИЦА” 

s 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

Резерве камена на минимуму 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s Дневно се извуче и до 2. 000 метара кубних Застарела, стално се квари, није поуздана, тако да је изузетно 

s 

s 

тешко постићи захтевани капацитет. 

s ломљеног камена. НОНЕЛ систем заменио 

s 

– Уско грло нам прави бушилица која бу ши споро, стално 

s 

s 

s 

детонирајући штапин 

се квари, а самим тим, што је старија и делови су све скупљи. 

s 

Утоваривачи и багери су такође ретко када исправни. Основни 

s 

s 

s 

проблем нам је сужено поље рада јер је камен у експроприсаном 

s 

Дуго s 

очекивана одлука о при ба вљању земљишта у приватној 

сво јини за потребе РБ „Колубара”, ра ди про ши 

затим скидати јаловину и упоредо са тим вршити експлоатацију 

делу на измаку. Решење је што пре извршити експропријацију, 

s 

s 

s 

s рења каменолома у Крушевици донета је, 3. новембра, на камена на новоотвореним парцелама уз поуздану механизацију – 

s 

s Скуштини „Колубаре”. Овом одлуком, званично је продужен изричит је Сабовљевић. 

s 

s експлоатациони век овог каменолома чије су се постојеће залихе 

свеле на минимум. 

s 

s 

s 

s 

s – Тренутно је у поступку попис парцела које треба да буду 

експроприсане, а додатна истражна бушења у тој зони су 

s 

s 

s 

s урађена и потврђено је да има камена – рекао је за наш лист 

s 

s Љубомир Сабовљевић, управник каменолома. 

s 

s – Потражња је огромна, на то указује и преглед производње 

s 

s ломљеног камена у протеклих десет година. Тако је 2000. године 

произведено 46.300 метара кубних, 2001. године – 60.400, 

s 

s 

s 

s 

s 2002. – 90.300, 2003. године – 107.700, 2004. – 116.500, 2005. године 

– 162.800, 2006. – 232.700, 2007. године – 174.100, 2008. – 

s 

s 

s 

s 216.500, а за 11 месеци ове године 150.000 ломљеног камена. У 

s 

s прилог чињеници о изузетно великој производњи говори и податак 

да се одавде дневно извуче и до две хиљаде метара куб 

s 

s 

s 

s 

s 

них ломљеног камена. При томе, скида ње јаловине потпуно је 

s 

s запоставље но науштрб експлоатације камена, колико због недостатка 

механизације и камиона, толико и због експропријације 

s 

s 

s 

s која није извршена – каже Сабовљевић. 

s 

s До оваквих резултата није било лако доћи, нарочито ако се 

s 

s има на уму стање опреме, односно механизације којом се ради. 

s 

s 

„Поједен” камен у Крушевици 

s 

s 

s 

s IN MEMORIAM 

s 

Сужено поље рада такође се одражава и на услове рада запослених, 

који овим, „успореним” темпом имају више посла. У 

s 

s 

s 

s 

Раде Јанковић 

каменолому ради 15 радника уз надзорно-техничко особље и 

s 

s 

три радника са повремено-привременим решењима. Сви имају 

s 

s 

s 

Почетком новембра, на Пољу 

„Б” са неверицом и тугом је чији је посао специфичан, имају комплетну заштитну опре 

потребну заштитну личну опрему. Напоменућемо да и бушачи, 

s 

s 

s 

s 

примљена вест о изненадној смрти 

Рада Јанковића, машинског организација посла је таква да нема прековременог ра да, али се 

му, дакле, визир, аспиратор и антифон. У оквиру радне недеље 

s 

s 

s 

s 

надзорника за одржавање дреглајна. 

Рођен је 30. октобра 1959. 

у зависности од потреба, дешава да се ради и викендом. 

s 

s 

У склопу редовних активности, строго се води рачуна у 

s 

s 

вези промета, употребе и складиштења експлозива, те су у ту 

s 

године у Лазаревцу. Школовање 

s 

s 

је завршио у Образовном центру сврху обезбеђени магацин према потребним параметрима и 

s 

s 

„Лазаревац”. На пословима бравара 

за одржавање багера на по 

– Уредно нас обилази инспекција за ванредне ситуације, и до 

обезбеђење у три смене и у магацину и у каменолому. 

s 

s 

s 

s 

вршинском копу Поље „Б”, почео сада нису има ли примедбе на функционисање и одржавање безбедности 

у и око магацина експлозива. С обзиром да се у Евро 

s 

s 

s 

је да ради 25. јула 1980. године и 

s 

пи већ скоро престало са производњом старих врста прашкастих 

s ту је провео свој радни век. У августу 2006. године постаје 

s 

s сменски машински надзорник. 

експлозива и детонирајућих штапина, прешли смо на коришћење 

s 

s Колеге свих служби Поља „Б” су га поштовале и цениле као водоотпорних емулзионих експлозива АНФО смеше и неелектричне 

детонаторе. Разлог је што се у свету све мање производе 

s 

s изузетног радника и човека. Озбиљан, вредан, у машинској 

s 

s служби важио је за једног од најпоузданијих радника. Волео 

је свој посао и све обавезе обављао стручно и одговорно. 

прашкасти експлозиви с тротилом који је сам по себи канцероген, 

s 

s 

а детонирајући штапин је замењен НОНЕЛ системом активирања 

s 

s 

експлозива (неелектрични систем) – наглашава Сабовљевић. 

s Његов одлазак оставио је неизбрисив траг међу колегама машинске 

службе. 

Тим системом активирања постигнути су неупоредиво бољи 

s 

s 

s 

s Његова прерана смрт оставиће вечну тугу и празнину у ефекти а ниво буке приликом детонације се свео на минимум. 

s 

s срцима најбли жих, супруге Леле и синова Милана и Ивана Иницирање паљења минског поља врши се преко тренутних 

s 

s као и многобројне родбине и пријатеља. 

електродетонатора кондензаторске машине за паљење. 

s 

s 

Д. Весковић 

s 

s 16 



КОЛУБАРА

У ТОКУ ИЗГРАДЊА НОВОГ ЦЕВОВОДА ВОДОВОДа „МЕДОШЕВАЦ” 


Ускоро и Рудовчани без рестрикција 

Нови цевовод отклониће уско 

грло у допремању воде. Сви 

потрошачи ускоро ће имати 

уредно водоснабдевање 

На медошевачком вододводу у току 

је (можда једна од најзначајнијих) 

инвестиција- изградња новог главног 

цевовода, пречника 300 милиметара, 

кроз Барошевац, па све до резервоара у 

Рудовцима. 

Управник Водовода „Медошевац” Миленко 

Пановић каже да ће овај цевовод 

коначно отклонити уско грло у допремању 

воде мештанима Рудоваца, ко ји 

су једини потрошачи који трпе ре стри к- 

ције. 

СУДБИНЕ И ЉУДИ 

– Руководство Помоћне механизаци је 

нам свакодневно пружа логистичку подршку, 

а имамо и велико разумевање од 

стране руководства „Површинских копова” 

које нам, углавном, позитивно одговара 

на све потребе. Сарадња са извођачем 

радова (ЈПКП „Лазаревац”) је одлична, као 

и залагање свих запослених на водоводу, 

посебно службе за одржавање. Дуго у 

овој организационој јединици ни је би ло 

значајнијих инвестиционих ула гања. Међутим, 

у протекле две године било је доста 

улагања. Изграђено је мобилно по стројење 

за прераду воде на новој мон тажи, капацитета 

15 литара воде у секунди, реновиран 

је и модернизован висински резервоар у 

Јунковцу, ограђене и уређене површине око 

свих објеката во довода, из грађен и монтиран 

нови аератор на по стројењу у Медошевцу 

– каже Пановић. 


Умро Владимир Марковић 

Био је непосредан, искрен, скроман, 

добронамеран и праведно строг. 

Био је дипломирани електроин жењер 

и управник одржавања на површинском 

копу Поље „Д”. 

Владимира Марковића више нема. 

Отишао је у трену и сасвим ненадано. 

Није дочекао ни своју прву пензију, 

ни своје прво унуче. Није искористио ни 

свој последњи годишњи одмор. 

Рођен је 1951. године у Лајковцу. Ту је 

и живео. Након завршене електротехничке 

школе радни век је започео у „Елмонту”, 

давне 1970. године. Да би обезбедио 

наставак школовања, радио је и на 

изградњи далековода од Термоелектране 

„Косово А” до Косовске Митровице, елек 

трификацији Барске пруге, изградњи 

неких далековода у Словенији. Онда је, 

на кон две године рада, уписао Електроте 

хнички факултет и са успехом га, и у 

ро ку, завршио. 

У „Колубару” је дошао половином 

1978. године, када је распоређен на радно 

место електроинжењера-приправника. 

Послове сменског електроинжењера обављао 

је од 1980, а на место шефа радионице 

за превентивно електроодржавање 

механизације постављен је 1981. године. 

Помоћник управника за електроодржавање 

постаје 1986, а управник електроодржавања 

на Пољу „Д” – 1990. године. 

Ове јесени напунио је 40 година радног 

стажа и спремао се да након годишњег 

одмора иде у заслужену пензију. 

Своју кућу је градио својим рукама. 

У њој га је затекла и ненадана и прерана 

смрт. У времену када се спремао да се одмори 

од посла и обавеза и да се више посвети 

породици. 

До вечне куће испратили су га његови 

најмилији и вишедеценијски другови и 

пријатељи. 

Остала је празнина коју ће у својим 

срцима вечно носити његови синови и 

остала родбина. 

Успомену на човека, који је оставио 

неизбрисив траг на нашем највећем копу, 

чуваће дуго и његови дугогодишњи 

пријатељи и сарадници. М. Т. 

Иначе, овај водовод настао је као потреба 

да се водом за пиће снабдева рударско 

насеље у Рудовцима. Почео је са 

радом 1958. године, са капацитетом од 

15 литара воде у секунди. Данас Водовод 

Помоћне механизације има два водоводна 

система (Медошевац и Јунковац), укупног 

капацитета 60 литара воде у секунди. 

Пијаћом водом снабдева око 8.000 потрошача 

на копу Поље „Д”, Поље”Б”, Помоћну 

механизацију, као и Месне за једнице Медошевац, 

Зеоке, Барошевац, Мали Цр ље ни, 

Рудовци и Јунковац. Водовод има 15 бушених 

бунара, четири по стројења за прераду 

воде, око 10 кило ме тара цевовода сирове 

воде, око 40 ки лометара цевовода воде за 

пиће и два ви синска резервоара. 

А. Стојановић 

IN MEMORIAM 

Александар Глишић 

Умро је још један од доајена површинског 

копа Поље „Д”. Након кратке 

и тешке болести заувек нас је напустио 

Александар Глишић Глиша, главни 

диспечер на овом копу. 

Радни век је започео у РБ „Колубара” 

1975. године. Током три и по деценије 

рада на нашем највећем копу 

обављао је послове рударског надзорника, 

пословође система, пословође припреме 

и главног диспечера. 

Поштовали су га и ценили сви који 

су га познавали и који су са њим радили. 

Отишао је прерано и неочекивано. 

У сећању је остала успомена на доброг 

човека и друга, вредног радника и уз орног 

руководиоца. 

Велика туга и бол и вечна празнина 

уселила се ове јесени у срца његових 

најмилијих. Успомену на узорног сина, 

супруга и оца чуваће док трају његови 

најмилији – мајка Десанка, супруга 

Бранка и ћерка Ивана. 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s УСКОРО АУТОМАТСКИ УЗИМАЧ УЗОРАКА У СУВОЈ СЕПАРАЦИЈИ „ПРЕРАДЕ” 

s 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

Знаће се квалитет угља у сваком возу 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s Уградња модерног система омогућиће 

ча, јасно је зашто нам је неопходан репрезентативни узорак. 

s 

s 

Нови систем, који подразумева уградњу ротационог узимача, 

s добијање репрезентативног узорка, што ће 

s 

омогућиће нашем Центру за испитивање квалитета угља и отпадних 

вода да има прецизне податке о сваком возу који „оде” 

s 

s допринети јаснијем дефинисању финансијских 

s 

s 

s односа између „Колубаре” и њених потрошача 

према термоелектрани. Истовремено, на тај начин, наш производ 

добија и својеврсну декларацију, којом се потврђује њен 

s 

s 

s 

квалитет – додаје Живковић. 

s 

s Рударско-геолошки 

s 

факултет из Београда 10. децембра Иначе, „Прерада” се определила управо за ротациони узимач 

узорака, који, за разлику од постројења које подразумева да 

s 

s доставио је „Преради” Упрошћени рударски пројекат чиме 

је, и званично, отпочела прва фаза израде построје- 

се узорак узима кашиком (а који мора да буде монтиран на пре- 

s 

s 

s 

s ња за узорковање и припрему узорака отпремљеног угља са сипним местима), може бити постављен био где на транспортној 

s 

s III фазе Суве сепарације. То практично значи да ће се, након траци, на месту које са становишта простора и уградње, највише 

s 

s реализације пројекта, тачно знати маса и квалитет угља у сваком 

возу отпремљеном према термоелектрани „Никола Тесла”, (масе 1,4 тоне), иде даље на обраду, на уситњавање до крупноће 

одговара кориснику. Првобитни узорак узет са сваког воза 

s 

s 

s 

s 

s што ће резултирати прецизнијим и уређенијим финансијским која је неопходна апаратима у Центру. На транспорне траке се 

s 

s односима између РБ „Колубара” и њеног највећег потрошача. монтира примарни узимач, којим се узорак „скраћује” на 10 килограма, 

а остатак се враћа на утовар. Од тих десет килограма 

s 

s Уградња постројења за узимање узорака требало је да буде 

s 

s завршена током 2009. године, али је одложена због финансијских по један ће бити слат на испитивање у „Прерадин” Центар и у 

s 

s потешкоћа. Такође, према речима Михаила Живковића, главног 

машинског инжењера „Прераде”, постојала је и дилема да супер (арбитражни) узорак. 

лабораторију ТЕ „Никола Тесла”, а један ће бити коришћен као 

s 

s 

s 

s 

s ли да се израда пројектне документације и инсталација опреме – Примарни ротациони узимач треба да се, „обрађујући” 

s 

s обави преко јавне набавке, по систему „кључ у руке”. 

један воз, у који стаје, отприлике, 1.550 тона угља, окрене 45 

s 

s – На крају је ипак одлучено да прво буде урађен пројекат пута. С обзиром да кроз III фазу Суве сепарације годишње прође 

s 

s који ће бити и основна и довољна тендерска документација, а на око 4.000 возова и да ће овај узимач стајати само током ремонта, 

важно је да буде ангажован добар извођач, који ће уградити 

s 

s основу кога ће бити расписан и међународни тендер за понуђаче 

s 

s ове врсте услуга. Док траје припрема тендерске документације, издржљиву и квалитетну опрему. Надамо се да ће, ако све буде 

s 

s 

s 

имаћемо времена да прибавимо све потребне дозволе – каже ишло по плану, делови узимача узорака чија уградња не захтева 

заустављање система (а то су траке, дробилице, прихватни 

s 

s Живковић и објашњава да се руководство „Прераде” одлучило 

s 

s за увођење овог система из практичних разлога. 

левкови, сипке, елеватор – практично све осим примарног ротационог 

узимача) бити уграђени и пре ремонта који почиње 15. 

s 

s – Ми смо до сада имали сменски узорак, а, узимајући у обзир 

да подаци о маси и квалитету отпремљеног угља директно априла – најављује Живковић. 

s 

s 

s 

s дефинишу финансијске односе „Колубаре” и њених потроша- 


s 

s 

s 

s 

s НА ТРЕЋОЈ ФАЗИ НЕСТРПЉИВО ОЧЕКУЈУ УГРАДЊУ НОВОГ ПОСТРОЈЕЊА 

s 

s sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

s 

s 

s 

s 

s 

Лакши и ефикаснији рад погона 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s Надамо се да ће уређај испунити наша 

грађена Сува сепарација. Уређај је функционисао извесно време, 

али су његов рад пратиле бројне потешкоће и застоји. Ко- 

s 

s 

s очекивања, каже управник Марјановић 

начно, након што је извршена реконструкција утоварног места, 

s 

s 

s 

рад узимача узорака је и физички онемогућен, па је он потпуно 

s 

Управник s 

III фазе Суве сепарације Иван Марјановић, који елиминисан. Од тада, узорци се узимају ручно, а тако би требало 

да буде само још неколико наредних месеци, док не дође до 

s 

s је такође учествовао у консултацијама које су претходиле 

s 

s изради пројекта, каже да ће уградња аутоматског узимача уградње новог, модерног постројења. 

s 

s узорака, осим што ће омогућити добијање прецизних података – Имамо велико поверење у пројектанте, зато што смо се одлучили 

да посао поверимо реномираним стручњацима са вели- 

s 

s о квалитету, умногоме олакшати рад погона. 

s 

s 

s 

– С обзиром да су узорци на основу којих је утврђиван квалитет 

угља до сада узимани ручно, њихова тачност била је дис- 

најважнијих међународних стандарда везаних за ову област. 

ким искуством, који су у свом раду водили рачуна о поштовању 

s 

s 

s 

s кутабилна, а велики утицај на то имао је и људски фактор, чије Иако очекујемо да ће реализација бити сложена, јер подразумева 

прикупљање бројне документације и ангажовање извођача 

s 

s негативно деловање није занемарљиво. Уградња новог система, 

која је једно од већих улагања у овај део „Прераде” у дужем из иностранства, надамо се да ће посао бити завршен у релатив- 

s 

s 

s 

s временском периоду, елиминисаће овај утицај и обезбедити но кратком року, као и да ће рад уређаја у потпуности испунити 

наша очекивања – рекао је Марјановић и додао да радници 

s 

s 

s 

добијање прецизних података, што је у интересу „Колубаре”, 

s 

s али и термоелектрана, којима је наш производ намењен – каже који су до сада били ангажовани на ручном узимању узорака 

s 

s Марјановић. 

неће остати без задужења. Њихов посао биће да надгледају рад 

s 

s Иначе, први узимач узорака, који је радио уз помоћ кофице, постројења, реагују у ванредним ситуацијама и, као и до сада, 

s 

s био је постављен у оквиру погона још када је, пре више деценија, пакују и отпремају узорке. 


s 

s 18 


КОЛУБАРА

„КОЛУБАРА-МЕТАЛ” 


Искуство преточено у докторат 

издвојена 

предузећа 

Тешку и неизвесну пословну годину 

у време општеприсутне светске 

економске кризе добро је завршити 

лепим догађајима. Још боље ако се такав 

догађај односи на значајан успех младих 

и амбициозних људи. 

Милорад Пантелић, заменик директора 

„Колубара-Метала”, након двадесет 

година рада у овом предузећу и искуства 

стеченог на радилиштима широм бивше 

Југославије и Балкана, своја знања преточио 

је у специјалистичку дисертацију. 

Одбраном овог рада постао је први доктор 

наука из области машинства у „Металу”. 

„Унапређење контроле одржавања путем 

оперативног управљања сигурношћу 

багерских јединица на површинским коповима”, 

рад је који је објединио сазнања 

стечена током низа година, али, пре свега, 

током последње две године на роторним 

багерима на површинским коповима 

Поље „Д” и „Тамнава-Западно поље”. 

– Акценат сам ставио на унапређење 

одржавања багерске опреме једном новом 

филозофијом, где се путем мониторинга 

праве сценарији могућих хаварија. 

Одржавање багерских јединица је у 

директној вези са ефикасношћу, како на 

Др Милорад Пантелић 

нивоу пројектовања, тако и у току саме 

експлоатације. Добро изабрана концепција 

одржавања, уз добру обученост персонала, 

утиче на побољшање економских 

КУВАРИ „УГОСТИТЕЉСТВА” ТАКМИЧИЛИ СЕ НА ПЕРУЋЦУ 

резултата површинских копова. Ди сертација 

је настала на основу континуи раног 

усавршавања кроз магистарске сту ди је, 

студијске боравке у водећим ком панијама-произвођачима 

багерских јединица у 

Европи, специјализације на институтима 

РАН и ВНИИС у Москви, руковођење великим 

бројем пројеката ре витализације 

багерских јединица, размену искустава 

са одржаваоцима кроз на учне и стручне 

службе, итд – каже Пантелић. 

Што се тиче имплементације рада, 

по зиви из „Електропривреде Србије” су 

почели да пристижу, а примена ће свакако 

заживети у РБ „Колубара” и „Костолцу”. 

– Овај велики посао не бих могао да 

завршим без помоћи академика Љубише 

Папића који је унео огромну личну 

енергију и омогућио ми контакте са великим 

бројем стручњака, пре свих, са 

професором Јосифом Ароновим, стручњаком 

за сигурност нуклеарних електрана 

у Русији. Захвалио бих се и мојим 

колегама из „Колубара-Метала” и РБ „Колубара” 

на свесрдној помоћи и доприносу 

да овај рад угледа светлост дана – дода 

је на крају др Милорад Пантелић. 

М. Микић 


Освојили прво место за креативност 

Почетком децембра у хотелу „Је зеро” 

на Перућцу, у организацији 

„ЕПС-турса”, одржано је такмичење 

угоститељских радника на коме су 

учествовали и представници из Републике 

Српске. Област такмичења, као и 

ра нијих година, било је припремање посних 

јела, а учешће у овој манифестацији 

узело је двадесетак такмичара. 

Представници „Колубара-Угоститељства” 

за тему „Бадње вече” освојили су 

прво место за креативност за најбоље 

аранжирани сто, док су се у екипној конкуренцији 

пласирали на друго место. 

Екипу одабраних кулинара „Угоститељства” 

чинили су: Лазар Грујић, Љиљана 

Михајловић, Иван Стојановић и Миленко 

Ђорђевић, кувари. 

Да подсетимо, на прошлогодишњем 

такмичењу представници „Колубара-Угоститељства” 

освојили су прво место у 

Снимио: Милун Тадић Снимио: Милан Цвијетић 

екипној конкуренцији, када су радили 

тему „Светоникољски пост”. М. Р. И ове године награда куварима „Угоститељства” 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

sфељтон 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 


s 20 

ВРЕМЕ МЕТАЛА (1953-2008) 15 

Развојне шансе „Метала” 

Пише: М. Ђоковић 

Јасан пут „Колубара- 

Метала” мобилише 

енергију радника 

Компанија са амбицијама, „Колубара-Метал” 

и њен ме наџмент, има 

визију и мисију, чији је смисао да 

се бу дућност предвиди и да се за њу организација 

припреми. Наравно, визија 

је процес у коме менаџмент креира слику 

о бу дућности фирме и у складу с тиме 

ствара неопходне процедуре и спроводи 

активности како да ту слику претвори у 

стварност. Визија је, дакле, усмеравајући 

пут. Она није скуп жеља, већ истражене 

могућности које се могу остварити и 

прилагођавати датим ситуацијама. Визија 

и мисија помажу да компанија сагледава 

себе у сутрашњици и да се за ту сутрашњицу 

припреми. 

Дајући своју оцену и прагматични однос 

према визији „Колубара-Метала”, први 

човек овог предузећа Сава Ковачев, 

дипл. машински инжењер, о томе каже: 

– Визија је „сан о будућности” који 

мора имати „додир реалности” довољно 

инспиративан како би код мог тима и 

људи са којима сарађујем створио осећај 

да је до „обећане земље” могуће доћи. Тако 

конципирана визија упућује раднике 

„Мета ла” на будућност и јасан пут којим 

би требало ићи, мобилише енергију, ствара 

осећај поноса, јединства и пословног 

идентитета, што све заједно подиже ниво 

мотивације у остваривању свих битних 

циљева компаније. 

Три године после издвајања из Рударског 

басена „Колуба ра”, „Колубара- 

Метал” са 2.700 запослених, међу којима 

је 160 инжењера, успешно послује и лидер 

је на Балкану и у овом де лу Европе у 

области машиноградње. „Метал” је један 

од мало бројних произвођача опреме за 

рударску индустрију у Европи који може 

да понуди сваки посао у овој области, по 

систему „кључ у руке”. Кумулирано знање 

и велико искуство кадрова у ремонтном 

и редовном одржавању рударске опреме, 

као и вишедеценијско искуство у 

производњи рударске опреме, нај боља су 

гаранција да ће развојни процеси, визија, 

мисија и стратегија „Колубара-Метала” 

бити и остварени. Партнерски односи 

и пословна сарадња са најпознатијим 

светским фирмама, као што су Tхyssen 

Krupp, Такраф, ФАМ, АББ, СКФ, Воитх, 

чврст су ослонац успешног пословања у 

будућности. Са неколико експертских 

кућа „Колубара-Метал” развија пројекат 

мониторинга комплетних справа за експлоатацију, 

што се сматра најновијим техничким 

трендом у свету. 

Развојем пројектовања и уређењем 

свог пословног система у складу са стандардима 

најмоћнијих светских компанија, 

„Ко лубара-Метал” је у стању да 

одржи сигуран корак са оштром конкуренцијом 

и да самостално или у партнерству 

добија послове на домаћем и 

иностраном тржишту. Своје креативне и 

технолошке потенцијале „Колубара-Метал” 

подиже вишегодишњим развојем 

специфичних делатности, као што су производња 

и регенерација транспорт них 

ваљака, производња газишта и везивних 

елемената, изградња и одржавање преносних 

система електричне енергије, ревитализација 

и ремонт електромотора 

мале и велике снаге. Укључивањем у велике 

и значајне пројекте ЕПС-а, као што 

су пакети опреме за површинске копове 

„Колубаре” и „Костолца”, преузимајући 

лидерску позицију у области производње 

рударске опреме, „Колубара-Метал” 

значајно доприноси опоравку посрнуле 

српске машиноградње. 

У оквиру стратегије развоја, менаџмент 

„Метала”, суочен са привређивањем 

у сложеним либералним и тржишним 

У следећем броју нови фељтон: 

„Милан Милетић - 

визионар Колубаре” 

Аутор: др Милорад Ђоковић 

условима, води такву политику квалитета 

којом ће се унапређивати пројектовање, 

производња, монтажа и одржавање рударске 

и енергетске опреме, доприносећи 

одржавању погонске спремности ЕПС-а 

и РБ „Колубара”. Своје услуге наредних 

година пружаће и суседним државама, 

као и другим рударским и енергетским 

системима изван Србије. 

Настојећи да у својој делатности буде 

бренд Србије „Ко лу бара-Метал” ће својим 

пословним понашањем, кроз висо ко 

стандардизоване норме, унапређивати 

свој реноме у Европи. Дугорочна стратегија 

Рударског басена „Колубара”, усво јена 

половином осамдесетих година прош лог века, 

подра зу мевала је освајање де латности 

које ће моћи на дужи рок да за мене је д 

новалентни раз вој конципиран ис кључиво 

на коришћењу ре сурса угља који 

има ограничен временски рок и ниво капацитета. 

У том контексту метални комплекс 

је имао приоритетан значај, с обзиром 

да су се већ отвориле могућности 

коопераци је у производњи багера са иноиспоручиоцима 

и у сарадњи са другим 

српским фирмама. Осамостаљивањем 

„Ко лубара-Метала”, ван РБ „Колубара”, 

сти чу се нове развојне шансе да ова компанија 

у већем степену утиче на привредни 

развој Србије и општина на којима се 

екс плоатише угаљ, Лазаревац, Лајковац и 

Уб. Сарађујући са познатим фирмама из 

домаће машиноградње, „Гошом”, „Минелом”, 

„Лолом”, „Севером” и другим, „Колубара-Метал” 

истовремено у процес производње 

и одржавања рударске оп реме 

укључује и на хиљаде других пословних 

партнера, стварајући привредни амбијент 

да буде један од носилаца привредног 

развоја Србије у металској индустрији. 

Сужавањем експлоатационе зоне угља, 

смањењем броја за послених, великим 

улагањима у заштиту животне околине, 

РБ „Колубара” временом неће бити атрактивно 

предузеће за запо шљавање и 

привредни развој Лазаревца и суседних 

општина. 

Објективно и дугорочно гледано „Метал” 

ће морати, да би опстао у тржишним 

условима привређивања, да шири лепезу 

својих производа, што ће значити нова инвестициона 

улагања и већи број запослених, 

форсирањем високостручних кадрова 

електро и машинске струке. У будућој 

стратегији одрживог развоја „Метал” ће 

имати све примарније место у односу на 

експлоатацију угља и друге привредне делатности 

у овом делу Србије. 

(крај) 


КОЛУБАРА

ПРИЧА ДРАГИШЕ ЈЕРЕМИЋА - БРИЦЕ 


Како се човек саживи са машином 

Возио „глодар 4 мали” 26 година 

s Пало брдо 

Сви се добро сећају руча у априлу 

2006. године и последица које је 

изазвао на Пољу „Б”. Наш саговорник 

Драгиша Јеремић се присећа 

једног, великог, који се догодио у 

време његовог рада на овом копу. 

– Најгоре је што је била ноћ. 

Страховита тутњава проломила се 

и скоро читав део Пркосаве „спао” 

је у рупу где се откопавао угаљ. Око 

девет хектара земље се сјурило. 

Пука је срећа да нико и ништа сем 

каблова није страдао. Посебно 

„ведричар” који се налазио на 

само неколико метара од одрона – 

прича Јеремић. Д. В. 

Снимила: Драгана Весковић 

Хтели ми то да признамо или не, синоним 

нашег краја јесте багер. Неко 

би рекао машина као машина, 

али сведоци смо да она мења изглед ове 

шумадијско-колубарске питомине већ скоро 

60 година. Неке од тих машина и раде 

баш толико година. 

– Некад је багериста био бог, поштовано, 

цењено занимање, до њега се тешким радом 

и знањем стизало – одмах на почетку 

разговора упознаје нас са духом тих времена 

наш саговорник, Драгиша Јеремић 

– Брица. 

Рођен је 1934. године у Крушеви ци, а 

у припреми Поља „Б” запослио се 1960. 

године. Његовом одушевљењу није било 

краја, када је након само девет месеци 

предложен за помоћника багеристе. Положивши 

стручни испит (учило се седам 

и по месеци) постао је помоћник багеристе, 

а нешто касније и багериста. 

– Посао у припреми се није много ра з 

ликовао од данашњег. Тежак је био и остао. 

Додуше, тада није било дизалица, 

цевополагача, само један мали булдожер 

звани „сајлаш” (јер је дизао сајле преко котурача). 

Све остало, преко леђа је ишло. 

Па и када сам постао помоћник багеристе, 

чим се укаже потреба, идеш са припремом 

на терен – објашњава Јеремић. 

Тих година, још увек је било активно 

и Поље „А” и на њему су радиле углавном 

„шкоде”. По његовом гашењу, све ма шине, 

колосеци пребачени су на Поље „Б” где 

су већ увелико радили „ведричар”, ротациони 

багер „глодар 3” и одлагач, позициониран 

у Јунковцу. Откопана јаловина 

допремала се вагонима са електричном 

вучом. Нешто касније пристиже и багер 

„глодар 4 мали”. 

Драгиша Јеремић - Брица 

Као помоћник багеристе једно време 

је радио на „глодару 3” (1995. године 

транспортован на Косово), а са њега прела 

зи на „глодар 4 мали”. На наше пи тање, 

са осмехом каже: 

– Ту ми је било лепо, ма, само да не 

носим прагове. 

На овом багеру је радио и као тракиста 

две године. У међувремену је положио 

испит за багеристу, тако да је по одласку 

багериста на „велике” машине на Пољу 

„Д”, добио на управљање управо „глодар 

4 мали”. 

– Он је био „потркушица”, где је требало, 

ту је копао. Угаљ, земљу, свеједно. 

На њему сам радио 26 година. Посао багеристе 

је изузетно одговоран, ту нема 

места претераном опуштању. Мораш непрестано 

да пазиш, једна грешка и готово 

је. Срећом, ја таквих грешака нисам имао. 

А и одржавање багера је било одлично, 

резервних делова и више него довољно, 

све је мењано, било богато време – прича 

Јеремић. 

На Пољу „Б” радио је десет година. 

Након пада „глодара 1” на Пољу „Д”, са 

својим „глодаром 4 малим” одлази да га 

замени, и како нам рече, фактички је он 

закопао прве тоне угља са овог копа. На 

утовару у Зеокама угаљ је товарен у вагоне 

и одатле се електричном вучом превозио 

за Вреоце. На Пољу „Д” је већ био 

уведен и систем трака за одвоз јаловине. 

– Мени је било добро и на једном и 

другом копу. Радиш и то ти је то. Када је 

„глодар 1” поправљен, багер на коме сам 

радио је ангажован на прављењу траса 

за напредовање осталих багера. Како су 

се трасе правиле у правцу Јунковца, у 

то време смо наилазили на старе јамске 

радове, што је изискивало додатну опрезност 

– наглашава Јеремић. 

Ни једног тренутка наш саговорник 

није се пожалио на услове, на несносне 

врућине у кабини без климе, хладноћу, маглу, 

ноћни рад. Радио је. Плата каже да је 

била одлична. Другарство је похвалио, мало 

покудио варошку децу, неће да раде. 

На Пољу „Д” радио је 16 година и одатле 

1991. године одлази у пензију. Шеретски 

каже да би било добро да је прима 

баш онолико колико је радио. Ту наш саговорник 

застаде, видно се двоумећи, па 

преломи: 

– Време ми је за пензију, мало, мало па 

ми кажу да нисам незаменљив. Ја нешто 

мислим, ма кад одем, претурићете га. Одлучим 

да одем на одмор и седамнаести дан ме 

зову, пао багер. Седнем на бициклу, одем, а 

он згужван. Плак’о сам. Ја сам од њега ишколовао 

децу, направио кућу. Познавао сам 

га к’о свој џеп – док прича из новчаника 

вади стару слику објављену у нашем листу 

„Колубара” на којој се види пали багер. 

– Саживи се човек и са машином – 

закључи на крају разговора Јеремић. 

Д. Весковић 

s Сећате ли се ведричара 

Багер „ведричар” пристигао је 

међу првим машинама на Поље 

„Б”. Произведен је у Немачкој 40-их 

година. Драгиша нам каже да је то 

била изузетна машина. Моћна. 

– Као што му само име каже, 

јаловину је копао помоћу ланца са 

ведрицама и убацивао системом 

три траке у колица и одложну траку. 

Није имао гусенични транспорт 

већ се кретао по колосеку. Радио је 

под напоном од 6.000 W. Нажалост, 

доживео је хаварију и није га било 

могуће ревитализовати – каже 

Јеремић. Д. В. 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

sлазаревац 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 


s 22 

ОБЕЛЕЖЕНА 95. ГОДИШЊИЦА КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ 

Почаст ратницима 

Милетић приликом полагања венца 

Ближећи се пуном веку од године 

када је српска војска у Првом светском 

рату извојевала једну од најсветлијих 

победа, Лазаревац је и овога пута 

одао почаст колубарским ратницима. 

Манифестација „Дани Колубарске битке” 

започела је, 9. децембра, у храму Светог 

великомученика Георгија у Ћелијама 

парастосом настрадалима и полагањем 

венаца на споменик Димитрију Туцовићу 

на Враче брду, а завршена 15. децембра. 

Свештеници храма Светог великомученика 

Димитрија у крипти цркве 

служили су парастос погинулима чему 

су, уз грађане, присуствовали председник 

Градске општине Лазаревац Бранко 

Борић, заменик председника Александар 

Дражић и председник Скупштине 

Милан Ивковић. 

Након тога уследила је централна, државна 

свечаност којој су присуствовали 

државни и војни врх, дипломатски кор, 

невладине организације и многобројни 

гости, те су венце у Спомен-костурницу 

положили начелник Генаралштаба 

Војске Србије генерал-потпуковник Милоје 

Милетић, генерали српске војске, 

члан Градског већа Београда Милета Радојевић, 

председник Градске општине 

Лазаревац Бранко Борић и председник 

Скупштине Милан Ивковић, затим челници 

локалних самоуправа Уба, Лајковца 

и Мионице, представници аустријске, 

мађарске, британске, словачке, чешке и 

руске амбасаде, као и бројна удружења 

грађана за неговање традиције ослободилачких 

ратова. Положено је и цвеће уз 

Споменик српском ратнику, а свечаност 

је употпуњена пригодним драмским програмом 

у којем су учествовали глумац 

Михајло Јанкетић и група певача. 

– Стратешки значај битке и изузетан 

пример војне вештине војводе Живојина 

Мишића, проучаван и потврђен на свим 

светским војним школама, надграђен је 

античким херојством српског ратника 

који, тежећи слободи и националном опстанку, 

побеђује освајача у потпуно неравноправним 

условима. Своју племенитост 

и човекољубље – рекао је Борић на 

прослави – српски народ је свету показао 

и по завршетку Првог светског рата похранивши 

у Лазаревцу скупа кости хиљада 

погинулих српских и аутроугарских 

војника, па уједињени земни остаци оних 

који једном беху крвни непријатељи, данас 

почивају овде у миру. 

У нади да ћемо као потомци бити достојни 

наследници великих колубарских 

ратника, Милоје Милетић је казао: 

– Зато смо данас овде да одамо почаст 

тим славним стратезима, знаним и незнаним, 

онима који су у стубове победничке 

стратегије уградили своје животе, 

онима који су бриљантном војничком победом 

уздигли међународни кредибилитет 

Краљевине Србије у свету захваћеном 

ураганом великог рата. 

Организатори манифестације били 

су Министарство рада и социјалне политике, 

Министарство одбране и Градска 

општина Лазаревац. Званична, церемонијална 

дешавања у славу српских војника 

уоквирила су вишедневни културни 

програм који је, тематски углавном 

везан за Први светски рат, допунио угао 

гледања на доба великог страдања и херојства 

српског народа. М. Караџић 



Виле и препелице 

На спомен-плочу у лазаревачком 

Дому здравља „Др Ђорђе Ковачевић”, 

27. новембра, положени су венци у знак 

сећања на др Елси Инглис и медицинске 

сестре из Шкотске које су током 1915. 

године лечиле српске војнике и Лазаревчане. 

У сусрет обележавању 95. годишњице 

Колубарске битке, а поводом 92 

године од смрти докторке, почаст су одали 

председник Градске општине Лазаревац 

Бранко Борић, аташе одбране 

британске амбасаде у Београду Најџел 

Фен, те представници дома здравља и 

Удружења „Збеговац”. 

Српски војници су докторку и медицинске 

сестре звали добрим вилама 

и малим сивим препелицама због 

односа према послу и уредним сивим 

униформама. М. К. 

Простор за „Хипократа” 

Лазаревачко удружење особа са инвалидитетом 

„Хипократ” почетком децембра 

се, након четири године рада, 

уселило у своју просторију у Тржном 

центру „Миленијум”. 

Пресецањем траке простор је свечано 

отворио заменик председника Градске 

општине Лазаревац Александар 

Дражић, чему су присуствовале особе 

са инвалидитетом и њихове породице, 

затим представници Рударског басена 

„Колубара”, привредних субјеката, 

Дома здравља „Др Ђорђе Ковачевић”, 

Центра за социјални рад, бројних удружења 

грађана, као и личности из јавног 

живота града. М. К. 

Рачунар на дар 

Црквена општина Лазаревац доби ла 

је, крајем новембра, рачунар са пра тећом 

опремом од лазаревачке кан целарије 

Регионалног центра за развој малих и 

средњих предузећа и предузетништва 

„Београд”, на челу са директорком мр 

Горданом Лазић Рашовић. Компјутер 

ће у Брајковцу користити штићеници 

центра за лечење зависнос ти од опојних 

средстава који су окупљени у оквиру 

пројекта Српске православне цркве 

„Земља живих”. 

– Како је наш пројекат бесплатан, 

свака донација је добродошла. Ово је 

велика помоћ рехабилитацији и ресоцијализацији 

људи који су користили 

психоактивне супстанце – казао је приликом 

преузимања поклона отац Алексан 

дар Новаковић, свештеник хра ма 

Све тог великомученика Димит рија у 

Лазаревцу. М. К. 

КОЛУБАРА


Ни динар из београдске 

Дирекције за изградњу 

И поред знатно смањених буџетских 

средстава, планиране активности општинских 

јавних предузећа, захваљујући 

средствима пренетим из прошле године, 

у 2009. ће бити реализовани, оценио 

је, крајем новембра, на редовној 

конференцији за медије, Александар 

Дражић, заменик председника Градске 

општине Лазаревац, али и изразио бојазан 

да ће у наредној години бити неповољнија 

ситуација. 

– Верујем да ће буџет за 2010. бити 

још мањи него ове године, али и надам се 

да ће се много тога у односу београдске 

Дирекције за грађевинско земљиште и 

изградњу променити према Лазаревцу, 

пре свега, да ће много више капиталних 

инвестиција бити реализовано у општини 

– рекао је Дражић. С. М. 

Почетна цена продаје 

130,7 милиона 

Како је најављено, имовина „Задружног 

стакленика д.о.о.” у Шопићу 

биће продата 23. децембра и тако ће 

банкротством бити окончан 4,5 година 

дуг стечајни поступак над овим некада 

успешним произвођачем поврћа и 

цвећа. 

Почетна продајна цена је 130 милиона 

683 хиљаде динара, а право учешћа 

у поступку јавног надметања, које ће 

бити одржано у управној згради „Стакленика”, 

имају сва правна и физичка 

лица која откупе документацију (за 

100.000 динара) и положе депозит (у 

износу од 52 милиона 273 хиљаде динара). 

Као један од поверилаца РБ „Колубара” 

потражује од „Стакленика” 147,7 

милиона динара и, у случају да продаја 

буде успешна, очекује се да барем део 

потраживања буде наплаћен. С. М. 

Повећан број оболелих 

Прошло је месец дана од како је 

проглашена епидемија новог грипа типа 

A H1N1 у Србији, а у лазаревачкој 

општини број оболелих је незнатно 

повећан – рекла нам је доктор Верица 

Гуцуња, епидемиолог лазаревачког 

Дома здравља „Др Ђорђе Ковачевић”. 

Другим речима регистровано је 18 случајева 

од којих је седам пацијената хоспитализовано 

у Београду. Пре месец 

дана тај однос је био 13 према пет. То 

практично значи да први талас грипа 

јењава, а томе је знатно допринео новембарски 

школски распуст. Љ. М. 

БУЏЕТ ГО ЛАЗАРЕВац ОПЕТ СМАЊЕН 

У општинској каси 

100 милиона мање 

Одлуком о другом овогодишњем 

ребалансу општинског буџета 

биће 29 милиона динара мање 

за капиталне инвес тиције, 29,5 

милиона мање за заштиту 

животне средине и 43 милиона 

мање за комуналну потрошњу. 

Општинска уп рава биће „краћа” 

за 15,5 милиона динара 

Одборници Скупштине ГО Лазаревац 

су почетком децембра, већином 

гласова, усвојили Одлуку о 

ребалансу општинског буџета за текућу 

годину, након што је Скупштина Града 

Београда, 12. новембра, одлучила да се, по 

други пут у текућој години, смање приходи 

и примања градским општинама. 

Тако је општинска каса Лазаревца постала 

„та ња” за 100,3 милиона, а првобитно 

утврђени буџетски оквир за 2009. годину 

сада је мањи за 191 милион динара. 

То што је ГО Лазаревац од 70 милиона 

динара за капиталне инвестиције до 

краја октобра потрошила 40 одсто (види 

оквир), председник ГО Бранко Борић је 

оценио као алиби Београда за ново смањење 

општинских прихода, рекавши да 

су својим одлукама градске власти преполовиле 

општини накнаду за коришћење 

грађевинског земљишта, а потпуно укинуле 

накнаду за уређивање и приход од 

пореза на имовину. Он је упутио критике 

градским одборницима из Лазаревца 

што су, гласајући за смањење прихода, 

партијске интересе ставили изнад интереса 

и потреба грађана лазаревачке општине. 

Одлуком о другом овогодишњем ребалансу 

општинског буџета биће 29 милиона 

динара мање за капиталне инвестиције, 

29,5 милиона мање за заштиту 

животне средине и 43 милиона мање за 

комуналну потрошњу. Прерасподелом 

средстава, општинска уп рава биће „краћа” 

за 15,5 милиона динара, субвенције 

ЈП „Топлификација” – 54 милиона мање, 

док ће више новца добити Дирекција за 

грађевинско земљиште (25 милиона) и 

ЈПКП „Лазаревац” (25 милиона). Пош то 

је оцењено да се ни сада планирани (смањени) 

приходи неће остварити, одлучено 

је да се повећа буџетска резерва, како би 

било обезбеђено сервисирање преузетих 

обавеза корисника. 

У расправи одборници опозиције су 

поновили раније оцене да је општинска 

власт неефикасна и тврдили да се смањењем 

буџета дира само у привилегије 

појединаца на власти, алудирајући на 

трошење новца из текуће буџетске резерве 

(о чему одлучује председник ГО). 

Одговарајући на прозивке, Бранко Бо рић 

је рекао да ће извештај о трошењу тог новца 

бити достављен опозицији и да се после 

доношења новог Закона о планирању, 

чекало два месеца на упутства о примени. 

То је успорило реализацију капиталних 

пројеката у то плификацији, али да ће 

до краја године сав расположиви новац 

бити утрошен. 

s Лазаревац шести 

по ефикасности 

Од 17 градских општина 

Београда пет је било ефикасније 

од Лазаревца у реализацији 

капиталних буџета за првих 9 

месеци текуће године. То су Сопот 

(97 одсто), Сурчин (75), Раковица 

(72), Младеновац (58,5) и Барајево 

(57 одсто). Са утрошених 40 

процената новца за капиталне 

инвестиције ГО Лазаревац је 

шеста, док су преосталих десет 

општина биле далеко мање 

ефикасне. Врачар, Нови Београд, 

Стари град, Палилула и Обреновац 

нису потрошиле ни динара из 

капиталних буџета. С. М. 

Скупштина ГО Лазаревац, без расправе 

је усвојила извештај о извршењу 

општинског буџета за период јануар-октобар, 

према којем су приходи остварени 

са 70, а расходи са 57 процената. 

Пракса замене одборника настављена 

је и на овој седници, само што је, за разлику 

од ранијих, сада опозиција заменила 

два одборника (ДС и Г17 по једног). 

С. Младеновић 


општинска 

хроника 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

образовање 

и култура 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 


s 24 

МАНИФЕСТАЦИЈА „ДАНИ КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ” 

У част велике победе 

К 

ао важан део обележавања 95 година 

од Колубарске битке у Лазаревцу 

се, од 9. до 14. децембра, одвијао 

разноврсни културни програм. У 

организацији Центра за културу одржана 

је трибина на којој се говорило о Србији 

у Првом светском рату и њеној позицији 

изме ђу српства и југословенства. Позоришни 

посленици понудили су гледалишту 

мо нодраму у којој Љу бивоје Тад и ћ 

тумачи Добрицу Ћосића, као и „Хасанагиницу” 

лазаревачког Пулс театра, а Удружење 

„Збеговац” је представило „Пантеон 

Колубарске битке” тј. сајт www.kolpark.org. 

Манифестација „Дани Колубарске битке” 

започета је у Модерној галерији изложбом 

Драгане Лазаревић Илић „Солунски 

фронт у објективу ратног сликара 

и фоторепортера Драгољуба Павловића”. 

Неколико десетина фотографија из Првог 

светског рата, а нису све бележиле бојиште 

и војнике, већ и световни живот, затим 

три репродукције пејзажа, више архивских 

докумената и експоната приказали 

су Павловића као хроничара једног тешког 

времена националне историје. 

Десете децембарске вечери под диригентском 

палицом Улриха Рила, салом 

Центра за културу ширили су се звуци Камерног 

оркестра Народног позоришта из 

Београда „Нови гудачи”. Извођена су дела 

Моцарта, Брамса, Бокеринија, Штрауса 

и других композитора, међу којима су се, 

на одушевљење публике, нашле и неке од 

најпопуларнијих композиција класичне 

музике. Солистичком деоницом вече је 

улепшао Владимир Андрић, баритон. 

Последњи сегмент прославе била је 

промоција књиге Мире Радојевић „Научник 

и политика - Политичка биографија 

Божидара Ж. Марковића (1874-1946)”. Поред 

ауторке, о књизи је говорио Љубодраг 

Димић, њен колега са историјског 

успех лазаревачких карикатуриста 

одељења Филозофског факултета у Београду, 

а модератор програма је био Ратко 

Вукелић, професор историје. Књига је у 

стручном и стилском смислу добро написана 

и прави је, како је Димић казао, 

путоказ истраживања живота једног „истуреног 

статисте” и „човека енигме”, какав 

је Марковић и био. 

Едукативно-културни програм био је 

заокружен високим општинским и државним 

свечаностима, чиме је Лазаревац 

на још један начин одао почаст српским 

војницима палим у Колубарској бици. 

М. Караџић 


Сведоци времена 


Митраљез као експонат 

Р 

адови карикатуриста Душана Смиљанића 

и Милана Гамбелића, дугогодишњих 

сарадника листа „Колубара”, 

нашли су се у каталогу најбољих 

карикатура чији су аутори конкурисали 

за престижну награду „Пјер”. 

Од 169 аутора са преко 600 карикатура, 

селекциона комисија је направила избор 

од 122 рада. Две Смиљанићеве и једна 

Гамбелићева карикатура биле су међу 

њима. Иначе, обојица карикатуриста редовно 

учествују на овом конкурсу. 

Све карикатуре су почетком децембра 

биле изложене у београдској галерији 

„Прогрес”. Прву награду овогодишњег 

„Пјера”, 42. по реду, добио је Миланко 

Каличанин. Избор је организовала Компанија 

„Новости”. 

М. Караџић 

Чекајући пресељење 

У ишчекивању преласка у нову 

зграду, лазаревачка Библиотека „Ди митрије 

Туцовић” је свој јубилеј, 60 година 

постојања, обележила скромно и 

радно. 

Активности планиране за последњих 

12 месеци су у потпуности реализоване, 

а поред уобичајеног рада са 

читаоцима, редовних књижевних програма 

и још једног Фестивала хумора 

за децу, очекује их, надају се, прелазак 

у нову зграду (реконстриусана зграда 

старе болнице). Завичајни фонд се си с 

тематизује, нове књиге се по пријему 

аутоматски уносе у базу података, а са 

старима тај посао иде мало спорије. 

– Мислили смо да ћемо се преселити 

у нову зграду и да ћемо тамо обележити 

годишњицу како нам и доликује. 

Требало би да – на прагу 2010. прича 

директорка библиотеке Радмила Була 

товић – у априлу пребацимо бар 

дечји фонд. Његово пресељење трајаће 

око 15 дана, а он је већ скоро готов за 

транспорт. 

Читаоци ће имати директан контакт 

са књигом, а рад ће бити модернизован. 

Приступ многим текстовима ће бити 

дигитализован, вероватно ће постојати 

и просторија за стручну литературу, 

а сав упис, раздужења и задужења ће 

бити на пријемном одељењу. Пошто ће, 

по стандардима градских библиотека 

све бити у слободном приступу, лазаревачки 

библиотекари очекују повећање 

броја посетилаца. М. К. 

Библиотеке Фрушке горе 

Током друге недеље децембра у лазаревачкој 

градској библиотеци гостовала 

је изложба „Библиотеке фрушкогорских 

манастира”, која је почетком 

октобра постављена у Српској читаоници 

у Иригу. Пратећи електронску 

презентацију, о збиракама књига манастира 

Фрушке горе говорили су библиотекари 

Весна Петровић и Жељко 

Стојановић, који су са Весном Ћосић 

и аутори изложбе. Поезију инспирисану 

овим делом Срема и његовом духовном 

климом казивао је Тодор Бјелкић, 

књижевник и новинар . 

Настала поводом обележавања 500 

година Крушедола, изложба прегледно 

приказује књижевну баштину половине 

манастира, јер од њих 16, осам нема 

библиотеку. Са око 9.000 књига, међу 

којима има и световних, а од чега око 

300 потиче из XVII, XVIII и XIX века, 

ове збирке представљају важно културно 

добро, па би као такве, како је на 

отварању изложбе речено, требало да 

имају имају посебан третман у српској 

култури. М. К. 


КОЛУБАРА

ИЗА СЦЕНЕ СА ИВАНОМ НЕДЕЉКОВИЋ, ГЛУМИЦОМ 


„Посао који волим” 

каже Ивана и додаје да треба 

много мотивације за овај 

посао јер живимо у средини 

која уметност не подржава 

превише. Жеља јој је да игра 

Петруњелу у „Дунду Мароју” 

Ивана Недељковић, уредник сценског 

програма у Центру за културу, 

по вокацији је глумица која 

је 1999. завршила Академију уметности 

„Браћа Карић”, у класи професора Ивана 

Бекјарева. 

Лепезу њених позоришних улога чи ни 

велики број рола по београдским позориштима, 

као и по театрима широм Србије. 

Поменућемо назначајније: „Протекција”, 

Театар „Бојан Ступица” ЈДП (1997), њена 

дипломска представа „Комедија забуне”, 

Позориште на Теразијама Београд (1999), 

„Београдска трилогија”, Позориште „Добрица 

Милутиновић” из Сремске Митрови 

це (2000), „Добри људи” Народно позо 

риште Београд (2000), „Страшне муке 

је дне виле”, монодрама за децу, ауторски 

пројекат (2004) „Хасанагиница”, прва 

пред става вечерње сцене Центра за културу, 

где је марта ове године маестрално 

одиграла насловну ролу и њен последњи 

комад „Састанак на врху” (премијера је 

била 15. маја у Народном позоришту у 

Пироту, у режији Лилијане Ивановић). 

Колико снаге и воље треба да се у 

три наестогодишњем професионалном 

раду оствари овако велики број улога 

– Треба да волиш свој посао и онда су 

сви проблеми које он доноси много лакши. 

Мораш се константно образовати у области 

у којој си се школовао и неопходно 

је неговати контакте. Имам олакшавајућу 

околност, с обзиром да немам породичне 

обавезе, тако да „вишак” времена користим 

да радим. Када не радим, као да сам 

болесна, падам у депресију. Треба много 

снаге и мотивације јер живимо у средини 

која уметност не подржава превише, 

а успех је код нас другачије вреднован 

него у другим срединама. Мислим да је 

привилегија радити оно што волиш. 

У Пироту је Ивана често радила. Сарадња 

са Лилијаном Ивановић траје већ 

дуже време. Ево шта о утисцима са представе 

„Састанак на врху” каже наша саговорница: 

– Ради се о редитељу који подржава 

мој сензибилитет. То је један од ретких 

редитеља кога је не питам много јер сам 

Фото: Документација Листа „Колубара” 

сигурна да ће то бити добра представа. 

„Састанак на врху” је једна питка, камерна 

представа и радујем се што је видела и 

лазаревачка публика. 

Сваки глумац има своје неостваре не 

жеље. Које бисте улоге желели да одиграте 

– Желела бих да играм Петруњелу у 

„Дунду Мароју”, мислим да бих ту могла 

да се остварим. Тај лик је заправо у духу 

Ивана Недељковић 

мог сензибилитета. Не желим да будем 

нескромна, али бих волела да одиграм 

још једну Нушићеву комедију и Шекспирову 

драму. 

Који је животни мото Иване Недељковић 

– Треба веровати у себе. Без обзира 

чиме се бавимо, треба да одвојимо пет 

минута за себе. То је оних пет минута којих 

ја немам (смех)! Морам да нађем тренутак 

када могу да ослушнем саму себе, 

да се добро преслишам шта хоћу до живота. 

Сигурна сам да нико не може да нам 

помогне ако ми сами не верујемо у себе и 

ако не знамо шта хоћемо од живота и шта 

је наш циљ. Треба препознавати своје највредније 

квалитете, усавршавати их и радити 

на њима. 

Љ. Младеновић 

Песме које су освојиле свет 

На крају ове године лазаревачки 

Центар за културу своју верну публику 

наградиће Новогодишњим гала концер 

том под називом „Песме и арије које 

су освојиле свет”, који ће бити одржан 

27. децембра. 

Најлепше наполитанске, шпанске, 

руске, грчке, српске песме и арије певаће 

сопран Сузана Шуваковић – Савић, 

првакиња Опере Народног позо 

ришта у Београду и тенор Славко 

Николић, оперски и концертни певач 

који је својим гласом освојио публику 

пре ко педесет градова Србије, Црне Горе 

и Европе у којима је испраћен овацијама. 

Водеће певачке гласове овог 

поднебља на клавиру ће пратити пијаниста 

Миодраг Чолаковић, док ће 

мандолину, бузуки, балалајку, хармонику 

и гитару свирати Петар Голубовић, 

добитник бројних републичких и савезних 

награда. О. Ш. 

Хадерсфилд и Мала сирена 

Југословенско драмско позориште 

из Београда извело је, 18. октобра, на 

сцени лазаревачког Центра за културу, 

представу „Хадерсфилд”, у режији 

Енглескиње Алекс Чизхолм. По сценарију 

Угљеше Шајтинца, у овој драми 

тридесетогодишњака, улоге су тумачили 

Горан Шушљик, Небојша Глоговац, 

Војин Ћетковић, Јосиф Татић и 

Тијана Младеновић. 

На позоришном репертоару Центра 

за културу у октобру, после дужег времена, 

нашла се и позоришна представа 

за децу. „Мала сирена” у извођењу 

београдског позоришта „Бошко Буха”, 

у режији Милана Караџића, својом 

сјајном причом, костимима и музиком 

одушевила је ученике лазаревачких основних 

школа. О. Ш. 

Игром против дроге 

Трећи међународни фестивал дечијег 

фолклора под слоганом „Игром 

и песмом против дроге”, одржан је 28. 

новембра у Лазаревцу. 

Концерт, на коме је учествовало седам 

ансамбала из Београда, Вуковара, 

Банатског Новог Села, Старе Пазове, Лепосавића 

и Груже, организовало је лазаревачко 

Културно-уметничко дру штво 

„Димитрије Туцовић”, а по кро витељи фестивала 

су били Градска општина Лазаревац 

и Рударски басен „Колубара”. 

Циљ ове манифестације је, поред очувања 

и неговања традиције, оку пљање 

и анимирање омладине у борби против 

највећег порока савременог до ба. О. Ш. 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

sспорт 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 


s 26 

РУКОМЕТ 

„Колубара” лидер 

Детаљ са једног меча „Колубаре” 

Последње игре рукометаша „Колу баре”, 

поготово победа против „Партизана” 

на Бањици са 36:30, наговештај 

су остварења ци љева руководства клуба 

пред по четак сезоне. У последњим колима 

Ла заревчани играју ефикасно и лако освајају 

бодове, па су се поново вратили на 

лидерску по зици ју. Очито је да је време 

адаптације но вај лија у редовима „Колубаре” 

прошлост. И поред доста повреда и 

болести, бележе се добри резултати. 

– Тачно је да смо створили јак тим и 

ФУДБАЛСКА ПАНОРАМА 

да смо и даље фаворити на домаћој сцени, 

али не треба заборавити да је потребан 

известан период да се екипа уигра јер 

је дошло доста нових играча. Сви играчи 

имају свој рејтинг који су стекли играњем 

у другим срединама. У наредном колу Купа 

победника купова извукли смо руског 

освајача националног купа. Екипа „Кустика” 

из Волгограда је тренутно на другом 

месту у руском пр венству – каже Владимир 

Драгићевић, тренер рукометаша 

„Колубаре”. 

З. Лазаревић 


Берићетна јесен 

Спуштена је завеса на фудбалску јесен 

која је била берићетна за лазаревачке 

клубове. Фудбалери „Колубаре” су 

направили спортски подвиг освајањем 

првог мета у Првој лиги Србије са четири 

бода предности од најближих пратилаца 

„Телеоптика” и „Инђије”. Успех је тим 

већи ако се присетимо да „зелено-црне” 

нико није убрајао у круг фаворита. 

У Београдској зони фудбалери „Турбине” 

су стигли до четврте позиције која 

им даје наду да се могу домоћи места које 

воде у Српску лигу. Зна се да две првопласиране 

екипе иду у виши ранг, па „турбоси” 

ту виде своју шансу. Ако озбиљни је 

освеже екипу, српсколигашки караван неће 

од јесени обилазити Вреоце. 

У Првој београдској лиги прво место 

су, са седам бодова предности, освојили 

фудбалери „Радничког” из Рудоваца и оправдали 

улогу фаворита коју су имали 

пре почетка сезоне. Рудовчани већ могу 

размишљати о зонском каравану, пошто 

се две екипе из Прве београдске селе међу 

зонаше, а фудбалери „Радничког” су 

стекли велику бодовну предност. Фудбалери 

„Борца” су јесен окончали на трећем 

месту са само два бода заостатка за другопласираном 

екипом „Булбудерца”, па 

се у лазаревачком прволигашу надају да 

се могу домоћи друге позиције и да се после 

десет година врате у зонско лигашко 

такмичење. 




Ђорђевић опет тренер 

Кошаркаши „Колубаре” после 11. 

кола у Српској лиги, група Центар, налазе 

се у доњем делу табеле са пет победа 

и шест пораза. У оквиру 10. кола 

савладали су у Гроцкој екипу „Гроцке” 

резултатом 78:76 и наставили са добрим 

играма на гостујућим теренима. Пред 

својим на вијачима „Колубара” је остварила 

победу против „Житко-баскета”, 

Београд са 107:79, а са стране су донели 

три победе из пет мечева. Једини циљ у 

овој сезони је да се обезбеди опстанак 

у лиги, а уз мало више спортске среће 

могли су стићи до борбе за сам врх табеле, 

јер су меч против „Радничког” из 

Београда пред својим навијачима изгубили, 

иако су током меча имали предност 

и од 17 кошева. До краја првог дела 

првенства остала су још два кола и ако 

се забележе бар две победе Лазаревчани 

ће се наћи у златној средини што се 

може оценити и као успех, пошто екипа 

није појачана. У овој сезони је екипу 

водило већ три тренера. После неколико 

година на увек ужарену клупу сео 

је Зоран Моца Ђорђевић, коме је ово 

треће враћање у сениорску селекцију. 

Кошаркашице „Колубаре Младости” 

су после доброг старта нанизале 

четири пораза у Првој Б лиги, па им 

предстоји велика борба за опстанак 

у лиги. Ако се на крају сезоне избори 

опстанак, то се мора оценити као велики 

успех јер је „Колубара” једна од 

„најјефтинијих” екипа у лиги. З. Л. 

Одбојкашице у врху 

Окончан је први део првенства 

Србије у Првој лиги за даме. Одбој кашице 

„Колубаре” стигле су до друге позиције, 

а одбојкашице „Лазаревца” су 

први део сезоне окончале на четвртој 

позицији. И поред слабих игара у последњим 

колима места међу четири 

првопласиране екипе су сачувана што 

је успех за оба клуба. „Колубара” је после 

сјајног старта у последња три кола 

доживела два пораза која су очито плод 

изостанка техничара Николине Растовац, 

која је напустила клуб и отпутовала 

у иностранство, па је њеним одласком 

„Колубара” знатно ослабљена. 

„Лазаревац” је у лигу ушао са знатно 

подмлађеним саставом и ако сачува 

четврту позицију направиће спортски 

подвиг. Одбојкашице „Радничког НП” 

из Београда су на првом месту са великим 

изгледима да се експресно врате 

у елиту, а велику борбу за опстанак 

водиће екипе „Путева” из Пријепоља и 

„Шумадије АВ” из Аранђеловца. З. Л. 

КОЛУБАРА


Снимио: Зоран Станковић 

ФУДБАЛ: „КОЛУБАРА” ЈЕСЕЊИ ПРВАК ПРВЕ ЛИГЕ СРБИЈЕ 

Супер лига није неоствариви сан 

Екипа ФК „Колубара” после меча са „Радничким” из Ниша 

Погодак Брајовића из једанаестерца 

на самом почетку првенствене 

утакмице 16. кола Прве лиге Србије 

против нишког „Радничког” у Лазаревцу 

обезбедио је домаћем тиму три драгоцена 

бода. Уз реми против „Телеоптика” 

у Земуну у последњем колу, „Колубара” је 

освојила титулу јесењег шампиона и задржала 

замашну предност од четири бода 

у односу на најближе пратиоце, другопласирани 

„Телеоптик” и трећепласирану 

„Инђију”. Оно што је до јуче био само 

сан, „Колубара” у Јелен супер лиги, сада је 

сасвим реална могућност. 

У КРУГУ КАНДИДАТА ЗА ТИТУЛУ првака србије 

Окончан је први део првенства у Првој Футсал лиги Србије 

мечевима 11 кола. Фудбалери „Колубаре” опростили су се од 

својих навијача убедљивом победом 6:2 над екипом „Пирота” 

и пролеће ће сачекати на трећој позицији. Прво место 

ос воји ли су фудбалери „Економца” из Крагујевца који имају три 

бода предности над „Марбом Интермецом” из Београда и четири 

бода предности над Лазаревчанима. По процени фудбалских 

стручњака ова три клуба ће се борити за титулу првака државе. 

– Можемо бити задовољни трећим местом, прошле године 

када смо освојили титулу државног првака јесен смо окончали на 

петом месту. Лига је знатно квалитетнија него претходних сезона. 

Ми смо један од ретких клубова који ради са млађим селекцијама 

и имамо полазнике школе фудбала који су наша будућност – 

ре чи су Саше Жујовића председника ФЦ „Колубара”. 


– Једина смо екипа у вишим ранговима 

такмичења која има већину играча 

из сопственог погона. До свих бодова, до 

сваке победе дошли смо поштено и ова 

екипа је на најбољи начин доказала свој 

квалитет. Другарски односи и јако добра 

атмосфера владају међу играчима и 

сигуран сам да ће тако и остати. Радује 

и повратак навијача на трибине нашег 

стадиона – каже Марко Ранковић, капитен 

екипе, који не пропушта да нагла си 

како су уз њега увек, бар када је у питању 

вођење тима на терену, Зоран Стојановић 

и Ашковић. 

Свих 1530 минута игре на терену су 

били голман Ненад Ранковић и Ашковић, 

а само три минута мање Ристано вић. 

Тешко је неког издвојити, али учинак голгетерског 

тандема Брајовић-Стојановић 

се мора поменути. Од 21 поготка „Колубаре” 

у протеклом делу првенства њих двојица 

постигли су чак 13. Брајовић је за нијансу 

био успешнији, постигао је седам 

погодака. 

– Оно што сам тражио од играча, они 

су и испунили. У односу на други део 

прошлог првенства имали смо уигранији 

тим, можда су и лични мотиви појединих 

играча за доказивањем својих способности 

били јачи, па смо сви заједно пружили 

много више – традиционално опрезан 

и шкрт на речима је стратег „Колубаре” 

Драган Грчић. 

Скромна свечаност и ванредна скупштина 

клуба, посвећена јубилеју, деведесетогодишњици 

постојања, биће уприличена 

25. децембра. Очекује се да се у 

првој половини јануара одржи и редовна 

скупштина. 

– У смислу такмичарских резултата, 

не само првог тима, већ и петлића, пионира, 

кадета и омладинаца, остварили 

смо више него позитиван помак. Финансијски, 

и даље кубуримо, потребно нам је 

било доста новца да покријемо дуговања. 

Ако освојимо статус суперлигаша на терену, 

одлуку о томе да ли ћемо се у том 

рангу такмичити препустићемо општинским 

структурама – речи су Драгана Алимп 

и ј е в и ћ а , председника Управног одбора 

клуба. 

З. Станковић 


Лазаревчани трећи у малом фудбалу 

Асови ФЦ „Колубара” са наследницима 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

broj 1065 - PD RB Kolubara

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?