поетика жанра историјске драме

„ЖАЛОСНА ПОЗОРЈА“ ЈОВАНА СТЕРИЈЕ ПОПОВИЋА
може ли историја бити трагички јунак?
о односу трагичке и моралне кривице
однос трагичког и комичког;
фигура идеалног владара: Стерија и Шекспир
жанровска природа Стеријиних „Родољубаца“: статус историје у
“веселом позорју”; проблеми драмске структуре; однос Родољубаца и
Стеријиних “жалосних позорја”; носиоци комике – природа хумора;
иронијски отклон од митских представа прошлости;
разумевање категорија „приватна повесница“ у светлу Стеријиних
драмских и историографских радова
ПРАТЕЋА ЛИТЕРАТУРА
Васо Милинчевић: “Стеријина комедиографска тријада (Покондирена
тиква, Тврдица, Родољубци)”, у: Српска драма до Нушића, Рад,
Београд, 1985, стр. 101-156.
Јован Скерлић: “О Родољубцима”, у: Писци и књиге, књ. I, Просвета,
Београд, 1964, стр. 273-288.
Northrop Frye: „Mit proleća“ i „Mit zime: ironija i satira”, u: Anatomija
kritike: četiri eseja, prevela s engleskog Giga Gračan, Naprijed, Zagreb,
1979.
Марта Фрајнд: “Политика и легенда у српској историјској драми 19.
века” и “Стерија, историја и Аристофан. Један покушај читања
комедије Родољубци”, у: Историја у драми – драма у историји:
огледи о српској историјској драми, Прометеј, Стеријино позорје,
Институт за књижевност и уметност, Нови Сад, Београд, 1996, стр.
75-87, 99-109.
Зорица Несторовић: Богови, цареви и људи: Трагички јунак у српској
драми XIX века (поглавље „ Може ли Историја бити трагички јунак“),
Чигоја штампа, Београд, 2007, стр. 97 –136.
Статус историје у романтичарској трагедији:
Ђура Јакшић и Лаза Костић
поетика романтичарске трагедије
физиономија романтичарског јунака – концепт трагичке кривице и
феномен трагичног
мотив проклете странкиње
романтичарски јунак и негативитет
однос према народној традицији
отклон ка историјско-политичком
Шекспир и/или Шилер
ПРАТЕЋА ЛИТЕРАТУРА
4