поетика жанра историјске драме

ПОЕТИКА ЖАНРА ИСТОРИЈСКЕ ДРАМЕ 

У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ 

план рада и литература за курс на мастер студијама 

који води доц. др Зорица Несторовић 

РЕЧ ПРЕ 

појам драме – однос драме и песништва – однос драме и историје 

теоријске и историјске претпоставке развоја жанра историјске драме. 

Однос драмско: историјско унутар структура трагедије, мелодраме и 

историјске драме у ужем смислу. 

разумевање категорија драмске струкутре унутар претпоставки жанра 

историјске драме: јунак, фабула, композиција, време, место и језик. 

дивергенција облика историјске драме у ужем смислу у зависности од 

статуса историје у драмском стваралаштву – ИСТОРИЈА КАО ТРАГЕДИЈА, 

ИСТОРИЈА КАО ЦЕРЕМОНИЈА и ИСТОРИЈА КАО ПАНОРАМА (Линденбергерова 

тријада). 

жанровске подврсте: историјске и поетичке претпоставке развоја: 

стара и нова историјска драма 

облици и представници у српској књижевности – Емануел Козачински, 

Јован Рајић, Стефан Стефановић, Сима Милутиновић Сарајлија, 

Јован Стерија Поповић, Ђура Јакшић, Лаза Костић, Драгутин Илић, 

Милутин Бојић, Милош Црњански, Ђорђе Лебовић, Александар 

Обреновић, Александар Поповић, Борислав Михајловић Михиз, 

Љубомир Симовић, Душан Ковачевић. 

ПРАТЕЋА ЛИТЕРАТУРА 

Đerđ Lukač: „Drama”, u: Istorija razvoja moderne drame, preveo s 

mađarskog Sava Babić, Nolit, Beograd, 1978, str. 23–54. 

Urlih Vajsštajn: Oblici istorijske drame, Treći program Radio Beograda, 

1982, br. 52, str. 298–310. 

Марта Фрајнд: „Историјска драма – покушај дефинисања жанра”, у: 

Историја у драми – драма у историји: огледи о српској историјској 

драми, Прометеј, Стеријино позорје, Институт за књижевност и 

уметност, Нови Сад, Београд, 1996, стр. 5–72.

ЕМАНУЕЛ КОЗАЧИНСКИ: ТРАЕДОКОМЕДИЈА 

ЈОВАН РАЈИЋ: ТРАГЕДИЈА СИРЕЧ ПЕЧАЛНАЈА ПОВЈЕСТ 

О СМЕРТИ ПОСЛЕДЊАГО ЦАРА СЕРБСКАГО 

УРОША ПЈАТАГО, И О ПАДЕНИЈИ СЕРБСКАГО ЦАРСТВА 

дијахронијски пресек српске драме 18. века: почеци, утицаји,облици, 

период, особености 

барокна драма – особености драмске структуре: фабула: драма о 

претенденту; крвник и жртва; композиција; јунак: статус јунака, 

принцип контраста; Време: доживљај времена – космолошко, 

историјско; простор; језик; 

драмска обрада мотива смрти последњег Немањића у српској 

барокној драми: о односу историје и легенде 


Walter Benjamin: Porijeklo njemačke žalobne igre, prevela Javorka Finci – 

Pocrnja, “Veselin Masleša”, Sarajevo, 1989, str. 34-70 ili Valter Benjamin: 

“Tragedija i žalosna igra”, preveo Sreten Marić, u zborniku: Teorija 

tragedije, priredio Zoran Stojanović, Nolit, Beograd, 1984, str. 166-195. 

Властимир Ерчић: “Траедокомедија Мануила Козачинског” и 

“Трагедија... Јована Рајића”, у: Историјска драма у Срба од 1736. до 

1860, Институт за књижевност и уметност, Београд, 1974, стр. 147- 

197. 

Мираш Кићовић: “Школско позориште код Срба у току XVIII и 

почетком XIX века”, у: Зборник радова XVII Института за 

проучавање књижевности САН књ. 2, Београд, 1952, стр. 101-152. 

Васо Милинчевић: “Почеци српске драмске књижевности”, у: Српска 

драма до Нушића, Рад, Београд, 1985, стр. 17-42. 

Драгана Грбић: Поступак алегоризације у Рајићевој драми 

“„Трагедија сиреч печалнаја повјест о смерти последњаго Цара 

сербскаго Уроша Пјатаго, и о паденији сербскаго царства “, 

Књижевна историја, XXXVII, 2005, 107, Београд, стр. 475–499. 

Стефан Стефановић: „Смерт Уроша петаго“ 

СТЕФАН СТЕФАНОВИЋ И СМЕРТ УРОША ПЕТАГО КАО РОМАНТИЧАРСКА ТРАГЕДИЈА 

историјска драма и историјска трагедија: могућност жанровских 

дистинкција 

драмска структура – драма о претенденту (категорија власти) 

доживљај историје као трагедије 

Урош Немањић као трагички јунак; проблем трагичке кривице 

Вукашин Мрњавчевић: негативни јунак и трагичка кривица 


2

Властимир Ерчић: „Стефан Стефановић: Смрт Уроша V”, у: 

Историјска драма у Срба од 1736. до 1860, Институт за књижевност и 

уметност, Београд, 1974, стр. 241-291. 

Васо Милинчевић: „Стеријини претходници: Стефан Стефановић и 

Лазар Лазаревић”, у: Српска драма до Нушића, Рад, Београд, 1985, 

стр. 68–100. 

Зорица Несторовић: Богови, цареви и људи: Трагички јунак у српској 

драми XIX века (поглавља „Феномен трагичког у Смерти Уроша 

Петаго Стефана Стефановића“ и „Негативни јунак и трагичка кривица 

у драмама Драгутина Илића“), Чигоја штампа, Београд, 2007, стр. 39- 

62; 229–263. 

Đerđ Lukač: „Metafizika tragedije”, prevela Vera Stojić, u zborniku: Teorija 


Karl Jaspers: „Tragično znanje”, preveo Sreten Marić, u zborniku: Teorija 


ДРАМСКА ОСТВАРЕЊА СИМЕ МИЛУТИНОВИЋА САРАЈЛИЈЕ 

тема Косовског боја у српској драмској књижевности: корпус драма, 

писци, поетичка решења 

епско и драмско: питање драмске структуре и поступци 

драматизације 

статус јунака: Лазар и Милош: драма о мученику и драма о јунаку 

о односу историје, политике и религије у Сарајлијиној обради теме 

Косовског боја 

лик Карађорђа Петровића у српској драми: проблем драмске 

карактеризације 

о односу историје, политике и религије у Сарајлијиној обради теме о 

Карађорђевој смрти 


Фрајнд Марта: „Политика и легенда у српској историјској драми“, 

предговор у: Историјска драма XIX века, I, Нолит, Београд, 1987, стр. 

5–41. 

Марта Фрајнд: „Епски и религијски елементи у градњи драмског спева 

Симе Милутиновића Сарајлије“, у: Сима Милутиновић Сарајлија, 

Зборник Института за књижевност и уметност, Београд, 1993, стр. 

249–257. 

Снежана Самарџија: „Трагедија Обилић Симе Милутиновића и 

усмена традиција“ у: Свети кнез Лазар, Споменица о шестој 

годишњици Косовског боја 1389–1989, Београд, 1989, стр. 327–348. 


драми XIX века (поглавље: „ О боговима и царевима“), Чигоја штампа, 

Београд, 2007, стр. 63–96. 

3

„ЖАЛОСНА ПОЗОРЈА“ ЈОВАНА СТЕРИЈЕ ПОПОВИЋА 

може ли историја бити трагички јунак? 

о односу трагичке и моралне кривице 

однос трагичког и комичког; 

фигура идеалног владара: Стерија и Шекспир 

жанровска природа Стеријиних „Родољубаца“: статус историје у 

“веселом позорју”; проблеми драмске структуре; однос Родољубаца и 

Стеријиних “жалосних позорја”; носиоци комике – природа хумора; 

иронијски отклон од митских представа прошлости; 

разумевање категорија „приватна повесница“ у светлу Стеријиних 

драмских и историографских радова 


Васо Милинчевић: “Стеријина комедиографска тријада (Покондирена 

тиква, Тврдица, Родољубци)”, у: Српска драма до Нушића, Рад, 

Београд, 1985, стр. 101-156. 

Јован Скерлић: “О Родољубцима”, у: Писци и књиге, књ. I, Просвета, 

Београд, 1964, стр. 273-288. 

Northrop Frye: „Mit proleća“ i „Mit zime: ironija i satira”, u: Anatomija 

kritike: četiri eseja, prevela s engleskog Giga Gračan, Naprijed, Zagreb, 

1979. 

Марта Фрајнд: “Политика и легенда у српској историјској драми 19. 

века” и “Стерија, историја и Аристофан. Један покушај читања 

комедије Родољубци”, у: Историја у драми – драма у историји: 

огледи о српској историјској драми, Прометеј, Стеријино позорје, 

Институт за књижевност и уметност, Нови Сад, Београд, 1996, стр. 

75-87, 99-109. 


драми XIX века (поглавље „ Може ли Историја бити трагички јунак“), 

Чигоја штампа, Београд, 2007, стр. 97 –136. 

Статус историје у романтичарској трагедији: 

Ђура Јакшић и Лаза Костић 

поетика романтичарске трагедије 

физиономија романтичарског јунака – концепт трагичке кривице и 

феномен трагичног 

мотив проклете странкиње 

романтичарски јунак и негативитет 

однос према народној традицији 

отклон ка историјско-политичком 

Шекспир и/или Шилер 


4

Marija Janjion: Romantizam, revolucija, marksizam, preveo Stojan 

Subotin, Nolit, Beograd, 1976, str. 9-81. 

Васо Милинчевић: „Личност у романтизму (Максим Црнојевић Лазе 

Костића)”, у: Српска драма до Нушића, Рад, Београд, 1985, стр. 254- 

278. 

Nikola Milošević: „Paradoks negativnog lika u strukturi dramskog 

stvaralaštva”, u: Negativni junak, Beletra, Beograd, 1990, str. 37- 

70; 

Зорица Несторовић и Мило Ломпар: романтичарски јунак и драма 

нестајања” у: Ђура Јакшић: Јелисавета, кнегиња црногорска, Завод 

за уџбенике и наставна средства, Београд, 2000, стр. 7-19; 

Vinaver, Stanislav: Zanosi i prkosi Laze Kostića, Forum, Novi Sad, 1963; 

Лаза Костић: „'Јелисавета, кнегиња црногорска' од Ђуре Јакшића“, у: 

Лаза Костић, Приповетке. О позоришту и уметности, Сабрана 

дела Лазе Костића, приредио Младен Лесковац, Матица српска, Нови 

Сад, 1989, стр. 169. 

Dušan Mihailović: Šekspir i srpska drama u XIX veku, Univerzitet 

umetnosti u Beogradu, Beograd, 1984; 

Maks Šeler: O fenomenu tragičnog, u: Teorija tragedije, priredio Zoran 

Stojanović, Nolit, Beograd, 1984, str. 27-37; 

Миодраг Поповић: Политичка драма Лазе Костића, „Савременик“, VI 

(1960),бр. 11,стр. 593–610; бр. 12,стр. 1–14. 

Марта Фрајнд: „Историја и еп као грађа поетских трагедија Лазе 

Костића“, Историја у драми, драма у историји, Прометеј, Институт за 

књижевност, Стеријино позорје, Нови Сад, Београд, 1996. 

• Зорица Несторовић: Богови, цареви и људи: Трагички јунак у српској 

драми XIX века (поглавље „Пера Сегединац Лазе Костића: фигура 

мученика и трагичка кривица“), Чигоја штампа, Београд, 2007, стр. 

208–228. 

КРАЉЕВА ЈЕСЕНА МИЛУТИНА БОЈИЋА 

лик Стефана Дечанског у епској традицији и српској књижевности 

средњег века. Историјски лик Стефана Дечанског. 

епско, лирско и драмско: питање драмске структуре и поступци 

драматизације 

приватно и јавно биће: обликовање драмских јунака (краљ Милутин, 

Симонида, Стефан Дечански и архиеопископ Данило) 

Шопенхауер, Ниче и Бојић 

неоромантизам, декаденција и симболизам у укрштају 

Бојићево разумевање уметности 

фигура жене у драми Милутина Бојића 


• Јован Христић: „Драме Милутина Бојића“ у: Милутин Бојић, Изабране 

драме, Нолит, Београд 1987. 

5

• Др Гаврило Ковијанић: Живот и књижевни рад Милутина Бојића, 

Научна књига, Београд, 1969. 

• Петар Марјановић: „Слика једног историјског тренутка (Милутин 

Бојић, „Краљева јесен“, 1912)“, у: Српски драмски писци XX стољећа, 

Матица српска, Нови Сад, Факултет драмских уметности, Београд, 

Академија уметности, Нови Сад, 1997, стр. 58–68. 

• Зорица Несторовић: Богови, цареви и људи: Трагички јунак у српској 

драми XIX века (поглавље „ Краљева јесен Милутина Бојића или о 

ономе којег нема“), Чигоја штампа, Београд, 2007, стр. 284–308. 

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ КАО ДРАМСКИ ПИСАЦ 

статус историје у Маски Милоша Црњанског (теме, мотиви, ликови, 

време, простор, језик) 

епско, лирско и драмско: питање драмске структуре и поступци 

драмске карактеризације 

Конак Милоша Црњанског: фигура владара 

Конак Милоша Црњанског: о односу приватног и јавног бића – фигура 

жене 

европски контекст драме Конак 

статус историје у Конаку и историографска грађа Слободана 

Јовановића 

Црњански о драми 

жанровско меандрирање: историјска драма у ужем смислу, драма 

апсурда, „драма и комедија“, политичка драма . . . 


• Мило Ломпар: Аполонови путокази. Есеји о Црњанском. (поглавље: 

„Национализам и дух апсурда“), Службени лист СЦГ, Београд, 2004, 

стр. 7–45. 

• Марта Фрајнд: „Конак Милоша Црњанског између говора историје и 

говора емоције“, у: Књига о Црњанском, приредио Мило Ломпар,СКЗ, 

Београд, 2005, стр. 254–275. 

• Мирјана Миочиновић: Маска Милоша Црњанског, у: Књига о 

Црњанском, приредио Мило Ломпар,СКЗ, Београд, 2005, стр. 225– 

253. 

• Петар Марјановић: Црњански и позориште, Прометеј – Академија 

уметности, Нови Сад, Купола – Београд, 1995. 

СТАТУС ИСТОРИЈЕ И ЛЕГЕНДЕ У МОДЕРНОЈ ДРАМИ 

РЕФЕРЕНТНИ ПИСЦИ И ДЕЛА: 

(1)Ђорђе Лебовић, Александар Обреновић: Небески одред 

(2) Борислав Михајловић: Бановић Страхиња 

(3) Александар Поповић: Развојни пут Боре Шнајдера 

6

(4) Љубомир Симовић: Хасанагиница, Путујуће позориште Шопаловић, 

Бој на Косову (избор) 

(5) Душан Ковачевић, Свети Георгије убива аждаху 

питање жанровског одређења модерне српске драме 

европски контекст и модерне тенденције 

статус историје и легенде у делима модерних писаца 

елементи драмске структуре модерне српске драме: питање времена 

и простора 

драмско–сценски језик 


• Владимир Стаменковић: „Предговор“, у: Савремена драма, I-II, Нолит, 

Београд, 1987, стр. 5–36. 

• Слободан Селенић: предговор за Антологију савремене српске 

драме, СКЗ, Београд, 1977. 

• Мирјана Миочиновић: „Сценска игра Александра Поповића“, у; Есеји о 

драми, Вук Караџић, Београд, 1975, стр. 95–123. 

• Мирјана Миочиновић: „Предговор“, у: Александар Поповић, Изабране 

драме, Нолит, Београд, 1987, стр. 5–29. 

• Душко Бабић, Позориште ирационалног. Студије о драми 

Александра Поповића, Матица српска, едиција Прва књига, Нови Сад, 

1988. 

• Зоран Милутиновић: „Употреба привида: Симовић, Бекет, Вајс“, у 

Метатеатралност. Иманентна поетика у драми XX века, СИЦ, 

Београд, 1994, стр. 107–136. 

• Петар Марјановић, Српски драмски писци XX столећа, друго, 

допуњено издање, Факултет драмских уметности, Институт за 

позориште, филм, радио и телевизију, Београд, 2000. 

• Јасмина Врбавац: Жртвовање краља / Мит у драмама Љубомира 

Симовића, Позоришни музеј Војводине, Нови Сад, 2005. 

• Јован Христић: „О драми Путујуће позориште Шопаловић 

Љубомира Симовића“, у: Изабрани есеји, Српски ПЕН центар, 

Београд, 2005, стр. 230– 238. 

• Златко Грушановић: Три драме Љубомира Симовића, Зборник 

Матице српске за књижевност и језик, књ. LVI, св. 2/2008, стр. 353– 

367. 

• Владимир Стаменковић: „Предговор“, у: Душан Ковачевић, Изабране 

драме, Нолит, Београд, 1987, стр. 5–22. 

7

поетика жанра историјске драме

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?