BIOLOGIJA-GLJIVA

pesticida, budući da oni u svojoj osnovi sadrţe teške metale. Pesticidi se
naroĉito koriste prilikom uzgajanja šampinjona jer rastu na plodnom zemljištu
crnici koje se tretira herbicidima i insekticidima kako bi se sprijeĉio rast
korovskih biljaka i ţivotinja koje se gljivama hrane.
Upotreba gljiva u ishrani moţe biti jedan od kljuĉnih momenata u
prevazilaţenju problema gladi u svijetu. Naime, biomasa gljiva se moţe
proizvoditi na otpadnim materijama koje nastaju u razliĉitim industrijskim
procesima. Bukovaĉe i gljive slame mogu rasti na pamuĉnom otpadu tekstilne
industrije. Najveći proizvoĊaĉ otpadnih materija jeste poljoprivreda. Nakon
ţetve ţitarica ostaje ogromna koliĉina slame koja se takoĊe moţe upotrebiti za
uzgoj biomase gljiva. Oko 80-90% ukupne poljoprivredne proizvodnje ĉini
tzv. lignocelulozni ostatak. Prilikom uzgoja repice koristi se samo ulje iz
sjemenki. 83% dobijene biomase kod uzgoja šećerne trske je otpad, a kod kafe
ĉak 99,8%. Ogromne koliĉine lignoceluloznog ostatka se dobijaju nakon
ubiranja kukuruza i ţetve pšenice i riţe, ali i u preradi drveta. Ova biomasa se
sastoji uglavnom od teško razgradljivih celuloze, hemiceluloze i lignina.
Budući da Basidiomycota sadrţe ligninazu (ukljuĉujući Pleurotus i Lentinula
vrste), mogu efikasno koristiti ovu biomasu kao sekundarnu sirovinu, što je
veoma znaĉajno i sa aspekta jeftine bioremedijacije i sa aspekta dobijanja
biomase gljiva. Ovo je svakako jedan od zadataka koji se postavlja pred
buduće generacije.
5.2.1. Jestive gljive naših prostora
Pored gljiva koje se gaje, ljudi u ishrani koriste i mnoge druge vrste
gljiva koje sakupljaju direktno na njihovim prirodnim staništima. Na podruĉju
Bosne i Hercegovine raste veliki broj jestivih gljiva jer je tlo, zbog klime i
velikih površina pod šumom, pogodno za njihov razvoj. Neke od njih su meĊu
sakupljaĉima izrazito cijenjene, dok druge imaju manju upotrebnu vrijednost.
Na našim prostorima najĉešće skupljane vrste su: Agaricus campestris,
Agaricus arvensis, Amanita caesarea, Amanita rubescens, Armillaria
tabescens, Boletus aureus, Boletus edulis, Boletus reticulatus, Boletus
pinicola, Cantharellus cibarius, Coprinus comatus, Craterellus
cornucopioides, Lactarius sanguifluus, Lactarius deliciosus, Lactarius
piperatus, Lactarius sanguifluus, Laetiporus sulfureus, Leccinum
aurantiacum, Leccinum griseum, Leccinum scabrum, Lycoperdon
excipuliforme, Lycoperdon pyriforme, Macrolepiota procera, Morchella
conica, Morchella esculenta, Pleurotus ostreatus, Ramaria flavescens,
Russula vesca, Russula virescens, Auricularia auricula-judae. Neke gljive kao
što su Tuber magnatum i Tuber melanosporum imaju toliko intenzivan okus
da se koriste kao zaĉin radi postizanja specifiĉne arome jela.
84