BIOLOGIJA-GLJIVA

Gljive sadrţe i veliki broj vitamina i minerala neophodnih u
svakodnevnoj ishrani. Naroĉito su bogate vitaminima B kompleksa, sadrţe
riboflavin (B 2 ) niacin (B 3 ), pantotensku kiselinu (B 5 ), tiamin (B 1 ), biotin (B 7 ),
folnu kiselinu (B 9 ) i kobalamin (B 12 ). U ishrani vegeterijanaca je posebno
znaĉajan sadrţaj vitamina B 12 , kog povrće uopšte ne sadrţi. Gljive sadrţe i
vitamin D, dok je sadrţaj vitamina A, C, E i K nizak ili ih uopšte nemaju. Od
minerala naroĉito su bogate fosforom, natrijumom, kalijumom, ţeljezom,
kalcijumom i selenom. Koliĉina minerala zavisi od podloge na kojoj rastu.
Tabela 5. Hranjiva vrijednost gljiva i drugih namirnica
Hranjivi
sastojci
namirnica
Voda
%
Proteini
%
Lipidi
%
Ugljeni
hidrati
%
Minerali
%
Kalorije
na 100g
Vrganj 87,0 5,4 0,4 5,2 1,0 35
Lisiĉarka 91,5 2,6 0,8 3,5 0,7 26
Krompir 74,9 2,0 0,1 20,9 1,1 91
Jabuka 84,8 0,4 0,0 12,9 0,5 58
Pšeniĉni
hljeb
35,6 7,1 0,5 56,6 1,1 255
Mlijeko 87,2 3,5 3,7 4,8 0,7 62
Jaja 73,7 12,5 12,1 0,5 1,1 152
Svinjsko
meso
47,5 14,5 37,3 0,0 0,7 380
Nizak udio šećera i teško razgradljivi hitin u ćelijskom zidu ĉini gljive
pogodnom hranom za dijabetiĉare. Spadaju u tzv. „vlaknastu“ hranu koja
podstiĉe peristaltiku crijeva i obara nivo holesterola. Eksperimenti koje su
proveli Fukushima i saradnici 2000. godine na pacovima su pokazali da
ishrana šampinjonima moţe znaĉajno sniziti koncentraciju holesterola u krvi.
Prilikom upotrebe gljiva u ishrani trebalo bi voditi raĉuna o njihovom
porijeklu. Naime, gljive akumuliraju u svom tijelu teške metale pa ne bi
trebalo konzumirati primjerke sakupljane u blizini saobraćajnica. Treba biti
oprezan i sa gljivama kod ĉije je proizvodnje korištena velika koliĉina
83