BIOLOGIJA-GLJIVA

plodova. Zanimljivo je da su giberilini inaĉe poznati kao biljni hormoni, a prvi
put su izolovani upravo iz ove gljivice po kojoj i nose naziv.
Budući da gljive sadrţe enzime za razgradnju svih organskih
jedinjenja, sve više paţnje se posvećuje njihovoj upotrebi u procesima
bioremedijacije. Suština procesa bioremedijacije jeste korištenje metaboliĉkih
procesa organizama kako bi se razgradile zagaĊujuće materije, bilo da je rijeĉ
o toksiĉnim supstancama ili o nagomilanom organskom otpadu. Pritom se
razvijaju nove tehnologije kako bi se povećala efikasnost i brzina ovih
transformacija. Naroĉita paţnja se posvećuje upotrebi gljiva u razlaganju
pesticida, kao i nafte i naftnih derivata. Pojedine vrste gljiva iz rodova
Pythium, Cladosporium i Trichoderma imaju sposobnost degradacije nekih
pesticida. Candida, Hansenula, Rhodotorula i druge vrste kvasaca mogu
koristiti naftne derivate kao izvor hrane pa se razvijaju razliĉiti tehnološki
procesi za uklanjanje nafte „in situ“, odnosno na samom mjestu zagaĊenja.
Aspergillus repens, Chaetomium globosum, Penicillium notatum,
Cladosporium herbarum i druge vrste gljiva razlaţu toksiĉne fenole. Posebna
paţnja se posvećuje razvijanju novih tehnologija proizvodnje proteina iz
lignoceluloznih ostataka poljoprivredne i drvne industrije.
5.2. Gljive u ishrani
Gljive se u razliĉitim koliĉinama koriste kao hrana u svim zemljama
svijeta. Naroĉito su znaĉajna komponenta ishrane u zemljama Dalekog Istoka,
Kine i Japana. Na našim podruĉjima se koriste u manjim koliĉinama i to se
najĉešće upotrebljavaju gajene vrste: šampinjoni Agaricus bisporus (Slika 74)
i bukovaĉe Pleurotus ostreatus (Slika 75). U poslednje vrijeme je zbog svojih
ljekovitih svojstava postala naroĉito popularna gljiva šitake (shiitake)
Lentinula edodes (Slika 76). Na trţnicama se povremeno mogu naći i razliĉite
vrste vrganja (Boletus spp.), lisiĉarke (Cantharellus cibarius) i rudnjaĉe
(Agaricus campestris). Upotreba ostalih vrsta gljiva u ishrani je privilegija
iskusnih sakupljaĉa.
Od ukupno proizvedenih gljiva za ishranu 46% otpada na Agaricus
bisporus (šampinjoni), 26% na Pleurotus sp. (bukovaĉe), 15% Lentinula
edodes (shiitake). Znatno je manja proizvodnja drugih gajenih gljiva: judinog
uva (Auricularia sp.), gljiva slame (Volvariella volvacea), nameko gljive
(Pholiota microspora), baršunaste panjevĉice (Flammulina velutipes) i drugih.
80