BIOLOGIJA-GLJIVA

riţinog vina sakea. Koristi se za lijeĉenje oboljenja koţe - melazme, a nalazi
se i u preparatima za uklanjanje mrlja i pjega na koţi budući da inhibira
sintezu mrkog pigmenta melanina. U prehrambenoj industriji se koristi tako
što se dodaje morskim plodovima kako bi saĉuvali svoju prirodnu boju.
Interesantno je pomenuti da se gljive koriste i kao model organizmi za
razliĉita genetiĉka istraţivanja, kao i za istraţivanja iz molekularne biologije i
biologije ćelije. Beadle i Tatum su na osnovu istraţivanja sprovedenih na
genomu gljive Neurospora crassa postavili hipotezu „jedan enzim - jedan
gen” za koju su dobili Nobelovu nagradu.
5.1.3. Industrijska upotreba gljiva
Pored primjene u prehrambenoj industriji, gljive se koriste i u drugim
industrijskim granama. Sposobnost gljiva da vrše alkoholnu fermentaciju se
koristi i za dobijanje tehniĉkog etil alkohola ili etanola (C 2 H 5 OH). Etanol ima
široku primjenu u razliĉitim sferama ţivota: koristi se kao rastvaraĉ za masti,
ulja i boje, kao sredstvo za dezinfekciju, ekstrakciju i konzervisanje, kao
gorivo, za proizvodnju razliĉitih polimera, kauĉuka, alkoholnih pića itd.
Etanol se moţe dobiti sintetiĉkim putem iz etilena ili fermentacijom. Kao
polazni supstrat se koristi melasa kojoj se dodaje kvasac Saccharomyces. U
anaerobnim uslovima kvasac fermentira šećer u etanol sve dok njegova
koncentracija u sredini ne bude 10-12%, budući da je viša koncentracija
alkohola za njih toksiĉna. Zatim se kvasac odvaja od fermentacione teĉnosti
koja se potom destiluje kako bi se postigla krajnja koncentracija etanola od
96%.
Preusmjeravanjem glavnih puteva metabolizma ograniĉavanjem
dostupnosti nekih mikroelemenata, gljive mogu sintetisati razliĉite organske
kiseline. Tako se Aspergillus terreus i Aspergilus itaconicus koriste za
dobijanje itakonske kiseline iz šećerne trske ili melase. Itakonska kiselina se
upotrebljava kao polimer sa akrilnim smolama i koristi se za proizvodnju
papira i u arhitekturi. Gljive se koriste i za dobijanje oksalne i fumarne
kiseline.
U poljoprivrednoj proizvodnji se koriste hormoni koje sintetišu
gljivice, a koji su po svojoj hemijskoj strukturi sliĉni ili identiĉni biljnim
hormonima. Tako vrsta Gibberella fujikuroi sintetiše giberilin, hormon koji
utiĉe na rast biljaka. Ova gljivica je inaĉe parazit riţe koji dovodi do
abnormalnog izduţivanja stabljike što ima za posljedicu polijeganje biljaka.
Giberilin koji se industrijski dobija iz ove gljivice se koristi u poljoprivredi jer
podspješuje klijanje sjemena, ubrzava cvjetanje i utiĉe na razvoj krupnijih
79