BIOLOGIJA-GLJIVA

5. ULOGA I ZNAĈAJ GLJIVA
Kada se govori o znaĉaju nekih organizama prvo na šta se pomisli
jeste - za šta ih ĉovjek sve upotrebljava i kakvu korist od njih moţe imati.
MeĊutim, uloga organizama u ekosistemima je daleko znaĉajnija. Upravo
zbog svog antropocentriĉnog pogleda na svijet ljudi uništavaju brojne
ekosisteme, dovodeći u opasnost opstanak cjelokupnog ţivota na Zemlji. Sve
ĉešće se zbog ljudske nemarnosti i stavljanjem interesa ĉovjeka u prvi plan
suoĉavamo sa problemima kiselih kiša, ozonskih rupa, globalnog zagrijavanja,
sjeĉe šuma, nedostatka pitke vode, erozije zemljišta, zagaĊivanja mora i
okeana. U trci za profitom ljudi zaboravljaju da je odrţavanje ravnoteţe u
ekosistemima krhko, da su svi procesi koji se u njima odigravaju meĊusobno
usko povezani i da djelovanje, na nama nebitne ĉlanove ekosistema, moţe
imati dalekoseţne posljedice. Kada se pomene znaĉaj gljiva, prvo na šta se
pomisli jesu jestive i otrovne gljive, ili gljive koje se koriste u prehrambenoj
industriji. MeĊutim, daleko je vaţnija funkcija koju gljive imaju u ekosistemu,
a to je mineralizacija organskih materija. Naime, gljive su zajedno sa
bakterijama, jedini razlagaĉi organske materije i imaju kljuĉnu ulogu u
biogeohemijskim ciklusima kruţenja elemenata. PrevoĊenjem organske
materije u mineralne oblike, gljive i bakterije vraćaju jedinjenja ugljenika,
azota, sumpora, fosfora itd. u cikluse kruţenja i omogućavaju fotosintetskim
organizmima da sintetišu nova organska jedinjenja ĉime utiĉu na razvoj
biljaka. Na ovaj naĉin se vrši i „reciklaţa“ uginule organske materije, a ujedno
i „ĉišćenje“ ekosistema. Naime, gljive sadrţe enzime za razlaganje krupnih,
teško razgradljivih jedinjenja koja ulaze u sastav ćelija biljaka i ţivotinja, kao
što su celuloza, lignin ili keratin. Usitnjavanjem sloţenih organskih molekula
na prostija organska jedinjenja omogućavaju njihovu dalju bakterijsku
razgradnju. Mineralizacijom organske materije utiĉu na formiranje zemljišta i
doprinose njegovom boljem kvalitetu. Da nema gljiva, planeta bi bila
doslovno zatrpana nerazgradljivim biljnim i ţivotinjskim ostacima. Zato se za
gljive kaţe da su ĉistaĉi prirode.
Druga veoma bitna funkcija gljiva u ekosistemu jeste omogućavanje
rasta biljaka uspostavljanjem mikoriznih zajednica. Mikoriza je neophodna za
opstanak šumskih ekosistema. Naroĉito je znaĉajna za odrţavanje velikih
šumskih prostranstava pod ĉetinarima koji ţive na kiselim zemljištima. Na
sjevernoj Zemljinoj polulopti se od Sjeverne Amerike, preko Skandinavije,
Sibira i Mongolije prostiru ĉetinarske šume ili tajge koje predstavljaju najveći
šumski kompleks na svijetu – one ĉine 29% ukupnog svjetskog šumskog
pokrivaĉa. Klimatski uslovi koji tamo vladaju su surovi, zimi temperatura
pada i do -50 °C, a ljeta su kratkotrajna. Zemljište je plitko, kiselo, siromašno
nutrijentima, prekriveno iglicama ĉetinara koje se zbog uslova sredine sporo
70