BIOLOGIJA-GLJIVA

najĉešće mogu uoĉiti apotecije gljiva koje nose askuse sa askosporama. Kod
nekih vrsta se obrazuju i peritecije, dok lišajevi u ĉiji sastav ulazi
Basidiomycota na površini obrazuju peĉurkaste sporokarpe. Mikobiont se
moţe razmnoţavati i bespolnim putem, formirajući konidije. Alge u sastavu
lišaja se razmnoţavaju diobom ćelija ili formiranjem aplanospora.
A
B
Slika 67. A - Soredije B – Izidije
Lišajevi nemaju sposobnost izluĉivanja apsorbovanih materija zbog
ĉega su osjetljivi na prisustvo zagaĊujućih supstanci u vazduhu. One se
akumuliraju u talusu što na poslijetku dovodi do njihovog odumiranja.
Naroĉito su osjetljivi na kisele kiše kao i na prisustvo sumpor-dioksida i fluora
pa se koriste kao bioindikatori kvaliteta vazduha. Akumuliraju i teške metale,
pesticide i radionuklide pa sluţe i za odreĊivanje stepena zagaĊenosti ţivotne
sredine ovim materijama. Razliĉite vrste lišajeva imaju razliĉitu osjetljivost pa
se u zavisnosti od prisutnih vrsta moţe odrediti i stepen zagaĊenosti vazduha.
Tako npr. Xanthoria parietina i Physcia sp. imaju visoku toleranciju i ĉesti su
u gradskim sredinama. Lišajevi iz roda Lobaria su osjetljivi na kisele kiše,
dok se Usnea florida i Alectoria sp. razvijaju samo u uslovima izrazito ĉistog
vazduha. Mjesta koja su toliko zagaĊena da na njima ne rastu lišajevi se
nazivaju lišajske pustinje.
Lišajevi ne samo da sluţe kao hrana ţivotinjama na podruĉju tundre
već ih u ishrani koriste i ljudi. Na Islandu se Cetraria islandica i Lecanora
esculenta koriste za pravljenje hljeba jer imaju visok sadrţaj skroba. Neke
68