BIOLOGIJA-GLJIVA

Slika 66. Heteromerna graĊa talusa lišaja
Lišajevi sintetišu lišajske kiseline, jedinjenja koja ne sintetiše ni
fotobiont ni mikobiont kada se nalaze van simbiontske zajednice. Postoji oko
600 razliĉitih jedinjenja, a najĉešće se radi o masnim kiselinama, laktonima i
ketonima. Ove supstance im omogućavaju da preţive u nepovoljnim
staništima i štite ih od bakterija, ali i preţivara koji se njima hrane.
Razmoţavanje lišajeva se vrši uglavnom vegetativno, razdjeljivanjem
talusa. U periodu suše talus je krt, lako puca i fragmenti se raznose najĉešće
vjetrom. Kada dospije na povoljnu podlogu iz fragmenta će se razviti novi
organizam. Pored toga, lišajevi mogu obrazovati i posebne bespolne strukture
soredije i izidije. Soredije (Slika 67 A) predstavljaju loptaste strukture koje se
sastoje od nekoliko ćelija algi obavijenih hifama gljiva. Javljaju se u
praškastoj masi na površini talusa ili ispod kore ĉijim pucanjem se oslobaĊaju.
Budući da su veoma lagane vjetar i kiša ih mogu odnijeti na veće udaljenosti.
Izidije (Slika 67 B) su prstaste proste ili razgranate strukture na površini
talusa koje se takoĊe sastoje od ćelija algi obavijenih hifama gljiva. Za razliku
od soredija, izidije imaju tamno obojenu koru koja ih dodatno štiti od
nepovoljnih vremenskih uslova. Prstaste strukture se otkidaju sa talusa i
raznose vjetrom ili kišom, ali su dosta teţe od soredija i ne prenose se tako
daleko.
Polno razmnoţavanje kod lišajeva nije poznato. Naime, polno se moţe
razmnoţavati samo mikobiont obrazujući askospore ili bazidiospore, u
zavisnosti od vrste gljive koja obrazuje zajednicu. Na površini talusa se
67