BIOLOGIJA-GLJIVA

Postoji više morfoloških tipova talusa lišaja (Slika 64):
‣ Korasti (krustozni) lišajevi su ĉvrsto priljubljeni za supstrat na kom
rastu i teško se mogu od njega odvojiti. Javlja se kod Graphis scripta,
Lecanora muralis itd.
‣ Listati (foliozni) lišajevi imaju listast, reţnjevito izdijeljen talus
slabije priljubljen za podlogu. Na njima se razlikuje gornja i donja
strana lisne ploĉe, a na donjoj strani se ĉesto nalaze rizini kojima se
talus priĉvršćuje za supstrat. Ovaj tip graĊe imaju Evernia prunastri,
Peltigera canina, Xanthoria parietina i dr.
‣ Žbunasti (frutikozni) imaju talus koji je razgranat i visi sa supstrata
ili se izdiţe iznad njega. Za podlogu moţe biti priĉvršćen zadebljalom
drškom - gomfom, a ostatak lišaja je slobodan. Ovo je morfološki
najsloţeniji tip talusa. Javlja se npr. kod predstavnika rodova Usnea i
Alectoria.
‣ Ljuspasti (skvamozni) lišajevi predstavljaju prelaznu morfološku
graĊu jer se sastoje iz mnogobrojnih sitnih ljuspica nastalih
fragmentacijom talusa koje se izdiţu iznad površine. Najpoznatiji
predstavnik je Cladonia sp.
‣ Praškasti (leprozni) lišajevi imaju rastresit talus u obliku praškastih
nakupina. Javlja se npr. kod Lepraria incana.
Želatinozni lišajevi imaju gelastu, ţelatinoznu konzistenciju. U svom
sastavu obiĉno sadrţe cijanobakterije. Najpoznatiji predstavnik je Collema sp.
U zavisnosti od toga kako su rasporeĊeni fotobiont i mikobiont u
talusu, postoje dva osnovna tipa graĊe lišajeva. Kod homeomerne graĊe lišaja
fotobiont je rasporeĊen po cijelom talusu ne obrazujući posebno diferenciran
sloj (Slika 65). Ovo je filogenetski stariji i primitivniji tip graĊe lišaja i
zastupljen je kod malog broja vrsta.
Lišajevi sloţenije graĊe imaju heteromeran talus sa posebno
diferenciranim slojevima (Slika 66). Najĉešće su graĊeni iz ĉetiri sloja.
Gornja kora ili korteks se sastoji od gustog spleta hifa koje meĊusobno
anastomoziraju i formiraju deblji zaštitni sloj. Ona štiti unutrašnjost talusa od
isušivanja, negativnog uticaja ultraljubiĉastog zraĉenja, kao i od napada
parazita. Ispod gornje kore se nalazi fotobiontski sloj koji sadrţi alge ili
cijanobakterije i zauzima 5-10% zapremine talusa. Ćelije fotobionta su
obavijene rastresitim slojem tankozidnih hifa što omogućava razmjenu
65