BIOLOGIJA-GLJIVA

prilikom sakupljanja i determinacije peĉuraka. TakoĊe, prilikom
pošumljavanja, ako se u šumski ekosistem uvodi neka vrsta koja tu prije nije
postojala, da bi se uspješno razvila moraju se unijeti i njeni simbionti.
4.2. Lišajevi
Lišajevi (lat. lichenes) predstavljaju simbiozu gljiva i algi ili gljiva i
cijanobakterija. Pritom gljiva mikobiont kvantitativno ĉini veći udio tijela –
talusa lišaja. Ona štiti algu od isušivanja i vrši apsorpciju vode i mineralnih
materija iz supstrata ili iz atmosfere. Alge i cijanobakterije su fotobionti (alga
se oznaĉava kao fikobiont, a cijanobakterija kao cijanobiont). One vrše
fotosintezu i snabdijevaju gljivu gotovim organskim matrijama, a
cijanobakterije i azotnim jedinjenjima nastalim u procesu azotofiksacije. Na
ovaj naĉin lišajevi mogu ţivjeti u sredinama u kojima same alge,
cijanobakterije ili gljive nikada ne bi mogli opstati. Mogu se naći na
stijenama, zidovima, stablima drveća, na zemljištu, u veoma negostoljubivim
klimatskim podruĉjima, od vrhova planina na velikim nadmorskim visinama
(na Himalajima rastu i iznad 7000 m nadmorske visine) do hladnih predjela
Arktika i Antartika, ali i spod kamenja u vrelim pustinjama . U tundri lišajevi
predstavljaju dominantnu „vegetaciju“ i u zimskom periodu ĉine osnovu
ishrane sjevernih jelena. Za njih se ĉesto kaţe da predstavljaju „pionirsku
vegetaciju“ jer prvi naseljavaju odreĊena staništa: mogu rasti na golim
stijenama i postepeno razgraĊuju supstrat stvarajući uslove za razvoj biljaka.
Zahvaljujući izrazito visokoj sposobnosti adaptacije opstaju u MSL
laboratoriji (Mars Simulation Laboratory), koja simulira uslove sredine na
Marsu. Rijetko se nalaze na plodnom zemljištu jer biljke rastu znatno brţe od
njih pa su u kompetitivnoj prednosti.
Budući da oba organizma u sastavu lišaja imaju koristi od zajedniĉkog
ţivota rijeĉ je o mutualistiĉkoj zajednici. Postoje i takva mišljenja da je ovde
ustvari rijeĉ o parazitizmu, jer je gljiva zarobila algu ili cijanobakteriju i ima
dominantnu ulogu u zajednici. Fotobiont moţe da funkcioniše i samostalno
pod odreĊenim uslovima, dok bi mikobiont odvojen od svog partnera uginuo.
Lišajevi su obiĉno dualni organizmi, tj. sastoje se iz jedne vrste mikobionta i
jedne vrste fotobionta. U rijetkim sluĉajevima se sastoje iz 3 ili 4 razliĉite
vrste i za takve lišajeve se kaţe da su himere. U sastav lišaja najĉešće ulaze
gljive iz razdjela Ascomycota, dok se kod manjeg broja vrsta, i to najĉešće
kod lišaja tropskih krajeva, mogu naći i neki predstavnici Basidiomycota.
Najĉešći fotobionti su jednoćelijske zelene alge (najĉešće iz roda Trebouxia)
koje ulaze u sastav talusa oko 80% do sada opisanih lišajeva. Oko 10% vrsta
sadrţi zelene konĉaste alge (dominira Trentepohlia) i 10% vrsta u talusu ima
cijanobakterije (najĉešće Nostoc i Scytonema). Do danas je opisano oko
63