BIOLOGIJA-GLJIVA

mogu opstati bez mikorize. Kod orhideja ĉak nije moguće klijanje sjemena
ako nisu prisutne hife gljiva, budući da njihovo sjeme ne sadrţi rezervne
materije. Za ovakvu mikorizu kaţemo da je obligatna, tj. neophodna.
Vrijeskovi sadrţe hife gljiva iskljuĉivo iz grupe Ascomycota i to samo u
epidermalnim ćelijama korjena i hife ne prodiru daleko u okolni supstrat.
Neke od najznaĉajnijih poljoprivrednih kultura, kao što su pšenica, kukuruz,
leguminoze, riţa, vinova loza, krompir, paradajz, luk i suncokret obrazuju
endotrofnu mikorizu. Biljke iz porodica Brassicaceae (kupusnjaĉe: kupus,
karfiol, brokula), Chenopodiaceae (lobodnjaĉe: špinat i šećerna repa) i
Caryophyllaceae (karanfil, cikla) ne obrazuju endomikorizu. Do sada je
opisano oko 250 vrsta gljiva koje obrazuju endomikorizu i većina ih pripada
razdjelu Glomeromycota.
Slika 63. Mikoriza
Neke vrste gljiva, kao što su predstavnici roda Amanita, obrazuju
nespecifiĉne mikorize sa velikim brojem familija biljaka. Postoje meĊutim i
takve vrste koje obrazuju specifiĉnu mikorizu samo sa jednim rodom biljaka.
Tako npr. grabov djed – Leccinum carpini najĉešće obrazuje mikorizu sa
grabom (Carpinus betulus), brezov djed – Leccinum scabrum sa brezom
(Betula pendula), ariševac – Boletus flavus sa arišem (Larix), a slinavke –
Suillus sa borovima (Pinus). Zato je poznavanje samog staništa gljive bitno
62