BIOLOGIJA-GLJIVA

interesantna zbog njihove moguće primjene u biokontroli insekata. Poznato je
oko 1000 vrsta entomofilnih gljiva koje pripadaju razliĉitim grupama:
Microsporidia, Chytridiomycota, Entomophthoromycotina, Basidiomycota i
Ascomycota. Jedan od najpoznatijih predstavnika je tzv. gljiva zombi
Ophiocordyceps unilateralis (Slika 63). Spore ove gljive ispuštaju hemikalije
koje utiĉu na nervni sistem insekata i primoravaju ih da se penju visoko na
drveće. Zatim spora klija i obrazuje se plodno tijelo koje izbija kroz kutikulu
insekta.
Slika 62. Onygena equina
Slika 63. Ophiocordyceps unilateralis
Gljive mogu stupati u specifiĉne simbiontske zajednice sa drugim
grupama organizama. Svakako najpoznatiji primjer simbioze jesu lišajevi, ali
daleko rasprostranjeniji i za funkcionisanje ĉitavih ekosistema znaĉajniji oblik
simbioze gljiva sa drugim organizmima predstavlja mikoriza.
4.1. Mikoriza
Mikoriza (grĉ. mykós – gljiva, riza – korijenje) predstavlja specifiĉnu
simbiontsku zajednicu koja se uspostavlja izmeĊu gljiva i korjena vaskularnih
biljaka. U umjerenom kontinentalnom podruĉju većina drvenastih vrsta ţivi u
mikorizi. Hife gljiva pritom obavijaju korjen biljke i zahvaljujući svojoj graĊi
koja je daleko finije strukture od graĊe korjenskih dlaĉica, kao i zahvaljujući
velikoj površini micelije, povećavaju apsorpcionu moć same biljke. Preĉnik
hifa je daleko manji od preĉnika najtanjih korijenskih dlaĉica zbog ĉega mogu
dospjeti na mjesta nedostupna korjenu. Biljka vrši fotosintezu, produkuje
organske materije i snabdijeva gljive neophodnim ugljenim hidratima, prije
svega glukozom i saharozom. Zauzvrat, gljiva vrši apsorpciju vode i
mineralnih materija kojima snabdijeva biljku, ĉime se povećava njen
apsorpcioni kapacitet. Ovakav odnos je pozitivan i omogućava bolji rast oba
60