BIOLOGIJA-GLJIVA

One usitnjavaju velike sloţene organske molekule ĉime omogućavaju njihovu
dalju bakterijsku razgradnju. PrevoĊenjem organskih molekula u mineralna
jedinjenja gljive stvaraju uslove za razvoj biljaka. Organsku materiju u
raspadanju prvo koriste one vrste gljiva koje se hrane prostim šećerima. Takve
su npr. gljive iz reda Mucorales za koje uopšte nije poznato da mogu koristiti
lignin i celulozu. Zatim slijede Ascomycotae koje u ishrani koriste celulozu.
Nje u zemljištu ima u ogromnim koliĉinama budući da ĉini glavnu
komponentu ćelijskog zida biljaka. Iscrpljivanjem celuloze, u biljnim tkivima
ostaje još lignin koji predstavlja teško razgradljivu makromolekulu. Glavni
razlagaĉi lignina su gljive iz razdjela Basidiomycota.
Koprofilne gljive su saprotrofi koji se razvijaju na izmetu ţivotinja.
Tu spadaju gljive iz razliĉitih grupa: Pilobolus (Mucorales), Chaetomium
globisporum, Sordaria tetraspora (Ascomycota), Coprinus comatus
(Basidiomycota) i druge. Neke rastu na izmetu samo odreĊenih vrsta ţivotinja.
Tako Panaeolus campanulatus i Coprinus radiatus (Basidiomycota) rastu
iskljuĉivo na konjskom izmetu. Najveći broj koprofilnih gljiva raste na izmetu
biljojednih ţivotinja, ali ima i takvih vrsta koje rastu na izmetu svaštojeda pa
ĉak i mesoţdera.
Veliki broj gljiva su paraziti, u najvećem broju biljaka, ali i ĉovjeka,
ţivotinja i drugih gljiva. Parazitske gljive izazivaju ogromne štete na
poljoprivrednim kulturama i u šumarstvu. Vrste iz rodova Ustilago, Taphrina,
Fusarium, Monilia, Pythium, Botrytis, Sclerotinia i mnoge druge svake godine
smanjuju prinose ţitarica, voća i povrća. Gljive koje su paraziti ĉovjeka i
ţivotinja izazivaju razliĉita oboljenja, od kojih neka mogu biti i fatalna.
Najĉešća gljiviĉna oboljenja su izazvana gljivama iz rodova Candida,
Aspergillus, Histoplasma, Trichoderma, Cryptococcus itd. Oko 200 vrsta
gljiva ima sposobnost da u ishrani dodatno koristi i sitne ţivotinje, kao što su
nematode i kolembole. Bukovaĉa Pleurotus ostreatus izaziva truljenje drveća,
ali je ujedno i predatorska karnivorna gljiva ĉija micelija ima sposobnost
hvatanja nematoda. One obrazuju ljepljive omĉe od hifa pomoću kojih zarobe
nematode i zatim hifama prodiru kroz kutikulu i razlaţu njihovu unutrašnjost.
Keratinofilne gljive imaju sposobnost razlaganja keratina. To je teško
rastvorljivi protein koji ulazi u sastav rogova, kandţi, noktiju, dlake i perja.
Ova grupa gljiva je veoma vaţan „ĉistaĉ prirode“, tj. nakon ugibanja ţivotinja
one razlaţu roţne strukture i na taj naĉin vraćaju ugljenik, azot i sumpor iz
molekula keratina u ciklus kruţenja materije. Gljivice iz rodova Fusarium,
Aspergillus, Penicillium, Microsporum, Trichoderma, Onygena (Slika 62) i
Chrysosporium su meĊu najaktivnijim razlagaĉima keratina. Najveći broj ovih
gljiva su dermatofite, tj. ţive na koţi ţivotinja.
Entomofilne gljive napadaju insekte, najĉešće u stadijumu larve, dok
im kutikula još nije potpuno oĉvrsnula. Ova grupa gljiva je naroĉito
59