BIOLOGIJA-GLJIVA

Slika 55. Ţivotni ciklus Basidiomycota.
Odrţavanje dikariona je omogućeno zahvaljujući postojanju kljunastog
izraštaja („clamp connection“). U vršnoj ćeliji generativne hife dijeljenjem 2
jedra dikariona nastaju 4 haploidna jedra od kojih jedno prelazi u kljunasti
izraštaj, jedno ostaje u bazalnom dijelu ćelije, a dva jedra suprotnih polova
prelaze u vršni dio hife. Bazalni dio i kljunasti izraštaj se odvoje septama, a od
vršnog dijela se formira bazidija. Unutar bazidije dolazi do kariogamije.
Formirani diploidni zigot se dijeli procesom mejoze i mitoze i nastaju 4
haploidna jedra. Na bazidiji se obrazuju 4 cjevasta izraštaja sterigme koja na
vrhu nose proširene bazidiospore. Ĉetiri haploidna jedra sa rekombinovanim
genetiĉkim materijalom pod pritiskom vakuole koja se formira u bazidiji
preko sterigmi migriraju u egzogene spore (Slika 56). Bazidije mogu biti
jednoćelijske, kao što je sluĉaj kod vrsta roda Agaricus, ili višećelijske kao
kod Phragmidium spp.
Poseban oblik polnog razmnoţavanja koji se javlja kod Oomycota se
naziva oogamija. Kod njih se unutar posebno diferencirane strukture oogonije
formira jedna krupna nepokretna ţenska polna ćelija oocita, a unutar
anteridije veliki broj sitnih pokretnih muških haploidnih jedara
51