BIOLOGIJA-GLJIVA

u bazalni dio, a dva haploidna jedra razliĉitog pola ostaju u vršnoj ćeliji.
Vršna ćelija predstavlja majku ćeliju askusa. Na njoj poĉinje formiranje
miješka askusa ĉiji oblik, graĊa zida, broj i raspored spora u askusu
predstavljaju vaţnu taksonomsku karakteristiku. U vršnoj ćeliji askogene hife
dolazi do kariogamije. Diploidni zigot se odmah dijeli procesom mejoze, a
zatim slijede obiĉno dvije mitotiĉke diobe i nastaje 8 haploidnih jedara sa
rekombinovanim genetiĉkim materijalom od kojih će se formirati askospore
(Slika 53). Spore mogu biti jednoćelijske ili septirane i njihovim klijanjem se
obrazuje haploidna micelija. Kod većine Ascomycota askusi se obrazuju
unutar plodnog tijela askokarpa. Kod predstavnika Hemiascomycetes (kvasci)
se ne obrazuju ni askogene hife ni askokarpi, već se odmah nakon kopulacije
ĉitavih gametangija formira askus.
2
Slika 53. Obrazovanje askusa sa askosporama: 1) askogonija; 2) askogena
hifa; 3) kuka; 4) inicijalni askus; 5) formiran askus
Prema graĊi zida askuksi mogu biti prototunikatni, obiĉno sferiĉnog
oblika sa tankim zidom koji se razlaţe kako bi se oslobodile askospore, i
eutunikatni sa kompaktnim zidom koji se otvara na vrhu (Slika 54). U
zavisnosti od broja omotaĉa koje sadrţe, eutunikatni askusi mogu biti
unitunikatni (askusi imaju jednoslojan omotaĉ) ili bitunikatni (imaju
dvoslojni omotaĉ askusa). Unitunikatni askusi koji se otvaraju pomoću
poklopca operkuluma na vrhu se oznaĉavaju kao operkulatni. Drugi tip
unitunikatnog askusa je inoperkulatni koji umjesto poklopca na vrhu ima
elastiĉni prsten. Prilikom sazrijevanja spora prsten se pod pritiskom otvara i
oslobaĊa spore u spoljašnju sredinu.
Bitunikatni askusi imaju tanki spoljašnji omotaĉ i zadebljali, elastiĉni
unutrašnji zid. Kada spore sazriju, spoljašnji omotaĉ se cijepa, a unutrašnji
usvaja vodu što dovodi do rasta askusa i njegovog izlaska iz askokarpa kako
49