BIOLOGIJA-GLJIVA

izogamija. Suprotno od toga, kod anizogamije ili heterogamije se „+“ i „–“
gameti morfološki meĊusobno razlikuju.
Ascomycota obrazuju vrećaste tvorevine askuse unutar kojih se
formira osam endogenih mejospora koje se nazivaju askospore. Kod nekih
predstavnika broj nastalih askospora moţe da varira. U ţivotnom ciklusu
micelijalnih Ascomycota dominira haploidna faza, dikarionska faza traje
relativno kratko, dok je diploidan samo zigot (Slika 52).
Slika 52. Ţivotni ciklus Ascomycota. 1) anteridija; 2) askogonija; 3) askokarp;
4) dikarionska hifa; 5) dikarionski askus; 6) diploidni askus 7) hapoloidne
askospore; 8) haploidna micelija 9) „+“ hifa; 10) „–“ hifa; 11) haploidne
mitospore; 12) haploidna micelija
Polni proces poĉinje formiranjem polnih struktura, ţenske arhikarpa i
muške anteridije. Arhikarp se sastoji od dvije ćelije: donja je mjehurasto
proširena i naziva se askogonija, a na njoj se obrazuje druga ćelija –
cilindriĉna fertilizaciona cijev trihogin. Kroz trihogin prolazi haploidno jedro
iz anteridije, ali ne dolazi do spajanja jedara već nastaje dikarionska askogena
hifa sa dva haploidna jedra u svakom segmentu porijeklom od dve
kompatibilne micelije. Na dikarionskoj hifi se formira „kuka“ koja
obezbjeĊuje pravilnu raspodjelu dva razliĉita haploidna jedra nakon svake
mitotske diobe. Naime, jedra dikariona se mitotski podijele istovremeno pri
ĉemu od ĉetiri novonastala jedra jedno prelazi u kukasti izraštaj, drugo odlazi
48