BIOLOGIJA-GLJIVA

3.2. Polno razmnožavanje
Polno razmnoţavanje karakteriše odvijanje procesa mejoze pri ĉemu
dolazi do rekombinacije gena i obrazuju se nove jedinke sa genetiĉkim
materijalom koji se razlikuje od genetiĉkog materijala roditelja. Genetiĉka
varijabilnost omogućuje organizmima da se prilagoĊavaju uslovima sredine i
omogućuje im opstanak kroz vrijeme. Sam proces polnog razmnoţavanja kod
većine gljiva se u znatnoj mjeri razlikuje od polnog procesa kod biljaka ili
ţivotinja. Naime, kod ostalih organizama nakon spajanja muške i ţenske
haploidne polne ćelije dolazi do stapanja jedara pri ĉemu se obrazuje
diploidan zigot. Kod gljiva meĊutim, dolazi do spajanja citoplazmi ćelija
suprotnih polova, tj. dolazi do plazmogamije, ali se jedra ne spajaju odmah
već nastavljaju da se, simultano sa diobom (umnoţavanjem) ćelija dijele
nezavisno odrţavajući tako stanje dikariona. Kod niţih gljiva proces spajanja
jedara, odnosno kariogamije, se odigrava odmah nakon procesa
plazmogamije, dok su kod viših gljiva plazmogamija i kariogamija vremenski
razdvojeni. Dikarion je dominantna faza u ţivotnom ciklusu velikog broja
gljiva. Nakon kariogamije nastaje diploidan zigot i kod većine gljiva to je
jedina diploidna ćelija u ĉitavom ţivotnom ciklusu. Zigot se zatim dijeli
mejozom nakon ĉega se formiraju haploidne spore koje se jednim imenom
nazivaju mejospore.
Proces polnog razmnoţavanja se razlikuje kod razliĉitih grupa gljiva i
javlja se kod predstavnika svih razdjela izuzev kod Glomeromycota. Naĉini na
koji će doći do spajanja dva kompatibilna haploidna jedra se razlikuju kod
razliĉitih vrsta gljiva. Neke gljive produkuju posebno diferencirane polne
strukture – gametangije, unutar kojih se obrazuju specijalizovane haploidne
polne ćelije gameti. Gameti se oslobaĊaju iz gametangija i spajanjem dva
gameta suprotnih polova nastaje zigot. Kod nekih vrsta gljiva iz grupa
Chitridiomycota i Hemiascomycetes se spajaju ĉitave gametangije, pri ĉemu
jedra iz muških gametangija prelaze u ţenske, bez posebnog diferenciranja
gameta. U ovom sluĉaju cijela gametangija preuzima ulogu gameta i takav
polni proces se naziva gametangiogamija. Neke gljive uopšte ne obrazuju
gametangije, već dolazi do fuzije vegetativnih hifa suprotnih polova koje
razmijene jedra i ovakav polni proces se naziva somatogamija. Kod nekih
vrsta se i muške i ţenske gametangije mogu naći na istoj miceliji, dok se kod
drugih formiraju posebno micelije sa muškim, a posebno micelije sa ţenskim
gametangijama. Kod homotalusnih gljiva do oplodnje moţe doći iako muški
i ţenski gamet potiĉu sa iste jedinke, dok kod heterotalusnih gljiva gameti
dolaze sa razliĉitih tipova micelija, koji se oznaĉavaju sa „+“ (micelija na
kojoj se obrazuju iskljuĉivo muški gameti) i „–“ (micelija na kojoj se
obrazuju iskljuĉivo ţenski gameti). Ako se „+“ i „–“ gameti ne razlikuju po
obliku i veliĉini takvi gameti se oznaĉavaju kao izogameti, a sam polni proces
47