BIOLOGIJA-GLJIVA

3. RAZMNOŽAVANJE GLJIVA
Gljive se mogu razmnoţavati bespolno ili polno. Veliki broj gljiva ima
kompletan ţivotni ciklus koji ukljuĉuje i bespolno i polno razmnoţavanje, ali
ima i takvih vrsta kod kojih je poznata iskljuĉivo polna ili iskljuĉivo bespolna
faza. Već je ranije pomenuto da su prema sistematici po Ainsworth-u gljive
kod kojih je poznat samo anamorf, odnosno bespolni stadijum, svrstavane u
vještaĉki formiran podrazdio Deuteromycotina, bez obzira na njihovo
filogenetsko porijeklo. Zahvaljujući razvoju molekularnih tehnika danas je
moguće odrediti njihov sistematski poloţaj i bez obzira ako još uvijek nisu
poznate njihove polne strukture.
Sporulacija, odnosno proces formiranja spora, je univerzalna
karakteristika svih gljiva. Bespolne mitospore nastaju procesom mitoze i
imaju identiĉan genetiĉki materijal kao i jedinka na kojoj se obrazuju, dok su
polne mejospore obrazovane procesom mejoze i imaju rekombinovan
genetiĉki materijal. Spore mogu biti bezbojne ili razliĉitih boja (ţute,
narandţaste, smeĊe, crne), jednoćelijske ili višećelijske, sa ili bez zadebljalog
zida, sitne ili krupne. Neke spore, kod gljivama sliĉnih organizama, se mogu
aktivno kretati pomoću biĉeva ili flagela i takve spore se nazivaju zoospore.
Većina spora ipak nema sposobnost aktivnog kretanja i one se nazivaju
aplanospore. Spore sadrţe malu koliĉinu vode i zahvaljujući tome nema
kretanja citoplazme i usporeni su metaboliĉki procesi, što im omogućava da
preţive duţi vremenski period. Ćelijski zid trajnih spora je zadebljao i sadrţi
dipikolinsku kiselinu pa je njihova unutrašnjost zaštićena od nepovoljnih
vremenskih uslova kao i od dejstva povišene temperature.
3.1. Bespolno razmnožavanje
Kod bespolnog razmnoţavanja novonastale jedinke imaju identiĉan
genetiĉki materijal kao i roditelj jer se strukture za razmnoţavanje formiraju
procesom mitoze. Postoje dva osnovna tipa bespolnog razmnoţavanja:
vegetativno i bespolnim sporama. Vegetativno razmnoţavanje se moţe
odvijati pupljenjem ili fragmentacijom.
Pupljenje je najĉešći oblik razmnoţavanja kod kvasaca, ali se javlja i
kod nekih konĉastih gljiva. Na majci ćeliji se formira jedan ili veći broj
pupoljaka koji postepeno rastu, pri ĉemu su citoplazme majke ćelije i rastućih
pupoljaka spojene (Slika 47). Kada pupoljak dostigne skoro punu veliĉinu
43