BIOLOGIJA-GLJIVA

apendiksa takoĊe predstavlja vaţnu taksonomsku karakteristiku. Kod Erysiphe
communis npr. apendiksi su prosti i negranati, dok kod Microsphaera
alphitoides imaju razgranate završetke.
B
Slika 28. Kleistotecija: A – šema; B – Erysiphe sp.; C – Microsphaera sp.
C
Askusi se nalaze unutar peridije, loptastog su oblika i najĉešće su
nepravilno rasporeĊeni po unutrašnjosti kleistotecije, kao što je sluĉaj npr. kod
roda Eurotium. Kleistotecije kod roda Erysiphe sadrţe askuse koji polaze u
bokorima sa bazalnog regiona. Budući da se spore nalaze unutar zatvorenog,
ĉvrstog omotaĉa, dobro su zaštićene od nepovoljnih uslova sredine, ali se teţe
rasijavaju. Zato su razliĉite vrste gljiva razvile razliĉite strategije za njihovo
rasijavanje. Neke imaju apendikse koji im omogućavaju lakše kaĉenje za
krzno ţivotinja koje kraj njih prolaze. Druge vrste mirisom privlaĉe divlje
ţivotinje koje se njima hrane i na taj naĉin se rasijavaju.
Slika 29. Gimnotecija
31