BIOLOGIJA-GLJIVA

Slika 18. Armillaria ostoyae
Slika 19. Phallus impudicus
2.2.1. Modifikacije micelije
Preplitanjem hifa mogu se obrazovati razliĉite strukture koje se
razlikuju od ostatka vegetativne micelije, a koje su modifikovane tako da
obavljaju odreĊenu funkciju. Tako npr. hife koje obavljaju mehaniĉku
funkciju i daju ĉvrstinu ili uspravan poloţaj imaju zadebljale ćelijske zidove i
mali lumen unutar ćelije. Zadebljale ćelijske zidove imaju i ćelije koje
obrazuju tvrda plodna tijela, a koje imaju zaštitnu funkciju. Za razliku od njih
hife ĉija je uloga provodna imaju jako širok lumen ispunjen teĉnošću i
podsjećaju na traheje biljaka. U procesu polnog razmnoţavanja hife mogu
obrazovati i razliĉita plodna tijela. Postoje razliĉiti tipovi modifikacija
micelije:
Mlijeĉne cijevi predstavljaju dugaĉke hife bogate hranjivim
materijama, sa velikim brojem jedara i krupnim vakuolama koje sadrţe
ćelijski sok. Javljaju se npr. u plodnim tijelima gljiva iz reda Agaricales
(šampinjoni) i ispunjene su tzv. mlijeĉnim sokom.
Rizoidi su granate hife koje se nalaze u supstratu, podsjećaju na
korijen biljaka i glavna funkcija im je apsorpcija vode i hranjivih materija.
Stoloni su dugaĉke, zadebljale, negranate vitice koje se razvijaju na
površini iznad suprstrata. Na mjestu gdje dotaknu podlogu u supstratu
formiraju rizoide sliĉne korijenu biljaka, a na površini formiraju strukture za
bespolno razmnoţavanje. Javljaju se npr. kod Rhisopus stolonifer (Slika 20) i
omogućavaju mu brzo širenje po podlozi.
26