BIOLOGIJA-GLJIVA

svrstavaju u organele već u granularna tjelašca.
Ribozomi gljiva su kao i kod ostalih eukariotskih ćelija tipa 80S i
mogu biti pojedinaĉni ili grupisani u polizome. Njihova osnovna funkcija je
sinteza proteina. Izuzetak su ribozomi koji se nalaze unutar mitohondrija, a
koji su kao i kod prokariota i unutar mitohondrija ostalih eukariota 70S tipa.
Endoplazmatiĉni retikulum predstavlja membranski sistem koji je
povezan sa jedrovom membranom. Moţe sadrţati povezane ribozome pa se
naziva hrapavi, ili je slobodan bez ribozoma, kada se oznaĉava kao glatki
endoplazmatiĉni retikulum. Osnovna funkcija mu je sinteza kompleksnijih
proteina. Dok u biljnoj i ţivotinjskoj ćeliji zauzima znatan dio unutrašnjosti,
kod gljiva je slabije izraţen.
Goldžijev aparat predstavlja sistem vrećica u kom se vrše završne
etape sinteze kompleksnih jedinjenja. Ona se zatim pakuju u sekretorne
vezikule i prenose do plazmaleme ili do lizozoma. Goldţijev aparat kod
Ascomycota je slabo izraţen, dok je kod vodenih plijesni potpuno razvijen.
Kvasac Saccharomyces sp. sadrţi Goldţijev aparat koji se sastoji od tri ravne
vrećice.
Mitohondrije su organele odgovorne za proces ćelijskog disanja pri
ĉemu se sintetiše energijom bogato jedinjenje adenozin trifosfat (ATP).
Njegovim cijepanjem se oslobaĊa energija neophodna za razliĉite procese koji
se odigravaju u ćeliji. Sadrţe dvostruku membranu, pri ĉemu spoljašnja
odvaja unutrašnjost mitohondrija od ostatka citoplazme, dok je unutrašnja
izuvijana i formira tzv. kriste na kojima se nalaze enzimi neophodni za sintezu
ATP-a. Mitohondrije su specifiĉne po tome što sadrţe sopstvene ribozome
tipa 70S i sopstvenu cirukularnu DNK pa su autonomne i dijele se nezavisno
od procesa diobe ćelije. Broj mitohondrija u ćelijama gljiva zavisi od njihove
aktivnosti. U fiziološki aktivnim ćelijama kojima je za odvijanje procesa
metabolizma neophodna energija su mnogobrojne, dok ih kod kvasaca koji se
nalaze u anaerobnoj sredini uopšte nema.
Lizozomi su membranom odvojene organele u kojima se vrši
enzimska razgradnja sloţenih molekula.
Peroksizomi su sliĉni lizozomima, a glavna funkcija im je cijepanje
toksiĉnog vodonik peroksida i njegovo prevoĊenje u vodu. Kvasci koriste
vodonik peroksid za oksidaciju sloţenih organskih molekula.
U rastućim vršnim ćelijama, kao i kod starijih ćelija gljiva jasno se
uoĉavaju vakuole koje su inaĉe karakteristiĉne za biljne ćelije. Starenjem
ćelija povećava se broj i veliĉina vakuola koje se u njima nalaze. Vakuolarni
sistem ima znaĉajnu funkciju u procesu osmoze. Kod rastućih ćelija se u
njima akumuliraju rezervne supstance, naroĉito lipidi, ĉijom oksidacijom se
21