BIOLOGIJA-GLJIVA

Prvi simptomi bolesti najĉešće se javljuju na najniţim listovima.
Formiraju se svjetlozelene ili ţute uljane mrlje na kojima izbijaju bijele
nakupine sporangiofora sa sporangijima. Zaraţene zone postaju crvenkastosmeĊe
i na poslijetku nekrotiĉne. Pjege se šire i na kraju dovode do sušenja i
opadanja lista. Zrna groţĊa se mogu zaraziti od zametanja pa sve dok ne
poĉnu sazrijevati. Zaraţena zrna neće dostići svoju punu veliĉinu već će se
smeţurati, a koţica im postaje koţasta i ljubiĉastosmeĊa. Obiĉno je u grozdu
zaraţeno nekoliko zrna, dok se ostala normalno razvijaju.
I druge vrste iz ove porodice izazivaju znaĉajne ekonomske štete:
Plasmopara halstedii inficira suncokret, Peronospora tabacina duvan, Bremia
lactucae zelenu salatu itd.
Porodica Pythiaceae obuhvata organizme koji ţive u slatkim vodama,
ali i parazite biljaka i ţivotinja.
Phytophthora infestans je kao što je već pomenuto, uzrokovala
„Veliku glad“ u Irskoj sredinom 19-tog vijeka pošto je uništila nasade
krompira. Ovo je heterotalusna vrsta kod koje se anteridije i oogonije razvijaju
na razliĉitim talusima koji se oznaĉavaju kao polni tipovi A1 i A2. MeĊutim,
u prirodi se razmnoţava uglavnom aseksualnim putem obrazovanjem
sporangija (Slika 158) sa 8 zoospora. Zoospore raznosi vjetar ili kapljice kiše i
u vlaţnim uslovima klijaju i prodiru u listove kroz stome. Za razliku od ostalih
vrsta iz ovog roda, P. infestans je obligatni parazit koji inficira uglavnom
nadzemne dijelove biljke domaćina. Simptomi se javljaju na inficiranim
listovima u obliku vodenastih pjega tamnozelene boje. Za plamenjaĉu je
karakteristiĉno prisustvo bjeliĉastog oreola oko oboljelog tkiva, naroĉito na
naliĉju listova. Pjege zatim poţute i naposlijetku se tkivo suši. Nekroza lisnog
tkiva se širi i dovodi do sušenja kompletnog lista. Na stablu se javljaju tamne
pjege koje se meĊusobno spajaju tako da ĉitava stabljika bude zahvaćena
bolešću.
Slika 157. Plasmopara viticola
(konidiofor i konidije)
Slika 158. Phytophthora infestans
(sporangije)
203